МИНИСТАРКА ОБЕЛОДАНИЛА: Нећете веровати КОЛИКО СРБИЈА ИМА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

 У расправи о амандманима на измене Закона о систему плата запослених у јавном сектору у Скупштини Србије посланици су жустро полемисали о партијском запошљавању и тражили податке о броју запослених у јавном сектору. 

Министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић рекла је да је ствар политичке борбе да ли то сви хоће да признају или не, али да је коначно прва влада која је избројала државне службеника била претходна влада Александра Вучића. 

ОПАСНА АЛБАНСКА ПРОВОКАЦИЈА: издат налог за ПРИВОЂЕЊЕ АЛЕКСАНДРА ВУЛИНА

- Нико до сада није избројао државне службенике, али то је сада предмет подсмеха, да ли сте их избројали, па избројали смо их, има их 478.683 - рекла је Брнабић. 

Како је навела, у последње две године овај број је смањен за 23.600 људи, и то много више у државној управи него на локалу.

ПУТИН ПИСАО НИКОЛИЋУ: Ово је РУСКИ ПРЕДСЕДНИК поручио СРПСКОМ НАРОДУ

Говорећи о броју запослених у јавном сектору, Брнабић је рекла да до 2013. нема тих података јер се нису водиле евиденције, а да је тек од те године почео да се прави регистар запослених.

Владина комисија је, каже министарка, од децембра 2014. године одобрила запошљавање 8.146 људи на неодређено и 453 људи на одређено. 

Брнабић је рекла и да су у последњих пет месеци завршене све функционалне анализе министарстава, урађене су и хоризонталне и вертикалне анализе 94 институције на основу којих се сада ради на акционим плановима за интерну реорганизацију у оквиру здравства, социјале и просвете.

Навела је да је намера да се систем плата уреди по принципу "иста плата за исти рад", да се о томе још разговара са синдикатима, те да се маса плата за запослене у јавном сектору контролише преко буџета.

Поводом партијског запошљавања, председница парламента Маја Гојковић је, обраћајући се из посланичке клупе, питала је колико је запослено у Скупштини и Влади Војводини од 2000. до 2016. године како бисмо коначно то сазнали.

- Нећу да ударам ниско и да тражим да се тачно кажу имена тих људи и да видимо да ли су се они бавили политиком, којој тачно странци су припадају. Иако ја знам одговоре, две партије плус једна, све је јасно - каже Гојковић.

Захтеве да се објави број запослених у последње две, три године, Гојковић је оценила као политикантске, наводећи да о тој теми треба озбиљно разговорити. 

Захтев за пресек стања запослених у јавном сектору је "здушно" подржао шеф посланичке групе ЂБ Саша Радуловић који је замолио целу владу да што пре одговори на захтев Маје Гојковић и достави анализу запослених.

Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић је рекао да СНС није било довољно ни пет година да уреди не само платне разреде, него уопште систем плата у јавном сектору, већ тај посао само одлаже.

Двери, каже, предлажу да се уради анализа запослених у јавном сектору, јер тек кад се уради та анализа може да се уређује систем плата у јавном сектору. 

- Док нема те анализе јасно је да ви желите да задржите страначки паразитски систем и да даље запошљавате напредњаке по уговорима о привременим и повременим пословима упркос забрани запошљавања - каже Обрадовић.

Посланица ДС Маја Виденовић тражила је објашњење зашто се продужава забрана запошљавања у јавном сектору, наводећи да се тиме онемогућава свим оним младим људима да нађу запослење, а истовремено се на десетинама позиција у буџету предвиђају уговори о делу који су, каже, један од начина за партијско запошљавање.

Посланица СРС Вјерица Радета рекла је да су запошљавали "сви који су били у прилици", те да је само питање да ли су запошљавали стручне људе или оне чија стручна спрема не одговара одређеним пословима и да ли су доводили људе са лажним дипломама.

Заменик шефа посланичке групе СПС Неђо Јовановић питао је да ли постоји политичка станка имуна на партијско запошљавање, наводећи да се "вртимо у круг", да су сви запошљавали и да нико не може да буде аместиран.

Јовановић каже и да је суштинско питање зашто нико од 2000. до 2008. није вршио анализе и бавио се бројем запослених у јавном сектору.