НАЦРТ ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ ВРАЋЕН НА ДОРАДУ: Циљ је решавање недоумице јавности
Влада Србије повукла је из процедуре Нацрт закона о унутрашњим пословима. Како је саопштено из Владе, премијерка Ана Брнабић, у договору са министром полиције Братиславом Гашићем, дала је налог да се Нацрт врати на дораду, и да се настави рад на њему кроз широке консултације.
Циљ је, кажу, да се разјасне све недоумице у јавности, будући да је у питању пропис од посебне важности за безбедност свих грађана.
ПРЕМИЈЕРКА ПОВУКЛА НАЦРТ ЗАКОНА О УНУТРАШНИМ ПОСЛОВИМА: У договору са министром Гашићем донета одлука
МИНСТАР ВУЧЕВИЧ СТИГАО У РАШКУ: Дочекао га генерал Мојсиловић, следе састанци (ФОТО)
ЦИА СКИНУЛА ОЗНАКУ ТАЈНОСТИ СА ДОКУМЕНТА ВЕЗАНОГ ЗА 5. ОКТОБАР! Испливали детаљи о припремама за рушење Милошевића
Ово је, иначе, други пут како је овај закон повучен из процедуре. Први пут се то десило у септембру прошле године, а на молбу председника државе Александра Вучића.
И претходног и овог пута, на мети критике неких међународних тела и домаћих невладиних организација, али и опозиције, нашли су се исти чланови нацрта везани за увођење система видео-надзора за аутоматско препознавање лица, и за улажење на приватни посед без налога суда.
Нацрт који је повучен предвиђао је да се сигурносне камере за аудио и видео надзор, какве већ постоје на београдским улицама, користе и за аутоматску детекцију лика, која укључује и обраду биометријских података и телесних карактеристика. Циљ оваквог препознавања, како је раније навео МУП, јесте проналажење извршилаца кривичних дела, оних за које се основано сумња да припремају кривично дело, као и за проналажења особа за којима се трага.
Цивилни сектор је упозорио да би полицији на овај начин биле доступне све информације о неком појединцу, од биометријских до података о кретању.
Повереник за заштиту података о личности Милан Мариновић рекао је раније да прописи из његовог домена забрањују обраду биометријских података, осим у одређеним случајевима. У те случајеве могли би се подвести разлози које је навео МУП, као што су откривање починилаца кривичних дела и проналажење особа за којима се трага, али се постављало и питање шта је са осталим грађанима које су камере снимиле.
Полицијски синдикати нису имали такве недоумице, па су у начелу подржали Нацрт, док је адвокатура имала примедбе на могућност улажења полиције у стан без наредбе суда, иако таква опција већ постоји у Законику о кривичном поступку. Међутим, како кажу у Адвокатској комори Србије, ЗКП то дозвољава само када постоји сагласност онога ко у стану живи, уколико неко зове у помоћ или ако је то неопходно ради непосредног хапшења, док је овим Нацртом предвиђена и могућност уласка у стан ради обезбеђивања доказа за покретање и вођење кривичног поступка.
Примедбе у јавности изазвало је и решење да се на полицијским униформама уместо имена и презимена налазе одређене ознаке. Према њима би могао да се утврди идентитет полицајаца, али грађани не би знали ко је у питању.
