НОВИ ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ РАТКА ЛИЧИНЕ И АЛЕКСАНДРА МАРТИНОВИЋА: 1.000 знаменитих Крајишника

Само шест месеци након што је објављен десетотомни зборник државних докумената некадашње Републике Српске Крајине, Ратко Личина, избеглица из Грачаца, некада најмлађи посланик (СДС) у Сабору Хрватске и председник Владе РСК у избеглиштву, данас службеник у Скупштини Србије и др Александар Мартиновић, народни посланик и шеф посланичког клуба СНС у Скупштини Србије, за штампу су припремили још једну монографију, која ће представљати непроцењиво драгоцено сведочанство о крајишким Србима.

У питању је монографија "1.000 знаменитих Крајишника", од четири тома, у којој су од заборава отети најзначајнији појединци које је изнедрио српски крајишки народ. Свуда тамо где се некада налазила Војна Крајина. Од Вуковара на истоку, до Карловца на западу и Книна на југу.

С тим што је др Мартиновић, такође један од знаменитијих Крајишника (он је рођен у Славонском Броду, али су му родитељи са Кордуна – отац из Војнића, мајка из Слуња) у претходном издавачком подухвату био уредник а сада је коаутор.

Патријарх српски Павле Стојчевић, чувени светски физичар Никола Тесла, вишеструка светска и олимпијска шампионка Јасна Шекарић, сликар Сава Шумановић, математичар и астроном Милутин Миланковић, фудбалски голман Владимир Беара, глумац Раде Шербеџија, песник и музичар Арсен Дедић, атлетски шампион Дане Корица, Титова супруга Јованка Броз, кошаркашки тренер Божидар Маљковић, кошаркаш Предраг Стојаковић, тенисерка Јелена Докић, фудбалер Синиша Михајловић, филолог Милан Вујаклија, правник Смиља Аврамов, могло би се још дуго набрајати, су стекли планетарну славу, за њих се зна од Аљаске до Аустралије, али је и међу Србима мало оних који знају да су сви ти знаменити људи – Срби Крајишници.

-У овај пројекат Мартиновић и ја смо кренули са идејом да монографија убухвати 100 најзнаменитијих Крајишника. Међутим, како је рад одмицао, што смо више истраживали, појављивало се све више Крајишника који су оставили значајан траг у историји не само нашег народа, па смо одлучили да засучемо рукаве и у монографији опишемо равно хиљаду земљака – каже Ратко Личина, који се у монографији нашао по два основа: као најмлађи посланик у хрватском Сабору, након првих вишестраначких избора у социјалистичкој Хрватској и као један од оснивача и председника Владе РСК у избеглиштву.

Књиге ће бити штампане на А4 формату а сваком знаменитом Крајишнику посвећене су две странице. На левој се налази фотографија на десној биографија.

Међу 1.000 личности које су Личина и Мартиновић одабрали, најбројнији су патријарси, митрополити, епископи СПЦ али и свештеници који су чувени по неком делу које су учинили или по мученичком страдању. Има их више од стотину. 

Најпознатији међу њима су патријарх српски Павле Стојчевић, митрополит црногорско-брдски Никанор Ивановић Његуш, митрополит београдски Павле Јовановић, митрополит карловачки Вићентије Јовановић Видак, митрополити дабробосански Евгеније Летица, Николај Мандић и Николај Мрђа, митрополит загребачко љубљански Јован Павловић и митрополит захумско-херцеговачки Серафим Перовић, 

Од спортиста ту су, између осталих, кошаркаши Предраг Стојаковић, Аријан Комазец, Милан Мачван, Зоран Ерцег и Данко Цвјетичанин, кошаркашки тренер Божидар Маљковић, фудбалери и фудбалски стручњаци Владимир Беара, Илија Петковић, Милан Борјан, Горан Буњевчевић и Гојко Зец, тенисерка Јелена Докић, ватерполисти Владимир Вујасиновић и Андрија Прлинчевић, пливачица Ђурђица Бједов и стрелац Јасна Шекарић. 

Несумљиво да већина гледалаца култних телевизијских серија Бела лађа, Сећни људи, Породично благо и Јунаци нашег доба, које до саме сржи одсликавају србијански менталитет, и не слуте да Синиша Павић није Србијанац већ – Крајишник. Који је рођен у Сињу.

Крајишници су и чувени балкански и европски војни команданти, војсковође  и ратни хероји  Петар Бига, генерал аустријске војске, Бошко Буха, партизански народни херој, партизански народни херој Славиша Вајнер Чича, оснивач и адмирал руске црноморске флоте Марко Ивановић Војновић,  фелдмаршал Хабзбуршке монархије Барун Јосиф Филип Вукасовић, генерал аустријске војске Петар Дука, херој Лењинове Октобарске револуције Алекса Дундић, четнички војвода Момчило Ђујић, легендарни ускоци Стојан и Илија Јанковић, начелник Генералштаба Војске Југославије генерал Бранко Крга, славни командант турске војске Омер паша Михајло Латас, харамбаша Вук Мандушић, први српски генерал у Хабзбуршкој монархији Михајло Микашиновић, харамбаша Петар Поповић Пеција, харамбаша Јово Станисављевић Чаруга, аустро-угарски фелдмаршал Барон Манојло Емануел Фон Цвјетићанин, први војвода Српске Војводине Стеван Шупљикац.... тешко је набројати све војсковође храброг и мученичког крајишког народа.

Са потпуном историјском оправданошћу Личина и Мартиновић су међу чувене и заслужне Крајишнике уврстили и познате Србе католике из Дубровника. Између осталих, писца чувеног четничког кодекса Матију Бана, Ивана Гундулића, Руђера Бошковића, Марина Држића...

Крајишници су и чувени србијански  универзитетски радници: Војислав Бакић, ректор Велике школе у Београду, ректор Константин Војновић, ректор Универзитета у Кошицама Матија Вучетић и биолог и физиолог, ректор Универзитета у Београду Иван Ђаја. 

Осим Матије Бана, чувени крајишки политичати су и министар спољних послова СФРЈ Будисав Лончар, један од најближих Тотових сарадника Раде Кончар, политичар и публициста Сава Косановић, оснивач СДС у Хрватској Јован Рашковић, Светозар Прибићевић... 

Српско али и југословенско глумиште је незамисливо без ових глумаца из Крајине: Раде Шербеџија, Славко Штимац, Бела Крлежа, Борис Комненић, Петар Краљ, Бранка Петрић, Алма Прица, Рената Улмански, Ђуро Утјешиновић, Божидарка Фрајт, Марија Црнобори...

Најчувенији крајишки али и српски научник је физичар Никола Тесла. Ту су и  математичар и астроном Милутин Миланковић, чувени балкански ботаничар и први председник САНУ Јосиф Панчић, астроном, математичар и физичар  Руђер Бошковић, филолог Милан Вујаклија, руководилац америчког АПОЛО програма Милојко Вуцелић, молекуларни биолог Душан Каназир, математичари Ђуро Курепа и  Јован Карамата, социолог, историчар и демограф Светозар Ливада, историчар Миле Мркаљ, фолозоф Гајо Петровић, исламолог и дипломата Дарко Танасковић...

Главни јунак једне од четничких химни „Над Краљевом жива ватра сева, да видимо ког четника нема, нема Симе, нема ни Дерока, то су Дражи два најбоља момка“ је Крајишник Симо Узелац.

Књижевници и публицисти пореклом из Крајине су Бранко Радичевић, Иван Гундулић, Слободан Селенић, Адам Прибићевић, Нико Бартуловић, Јован Радуловић, Светлана Велмар Јанковић, публициста и књижевник Ђуро Виловић,  дечији песник Григор Витез, Јоаким Вујић, Бошко Десница, Владан Десница, Арсен Диклић, Цвијета Зузорић, Антон Колендић, Иван В. Лалић, писац за децу Васка Јукић Марјановић, Симо Матавуљ, Петар Прерадовић, Марин Држић...

Крајишници су и чувени историчар Смиља Аврамов, историчар уметности и председник САНУ Дејан Медаковић, академик Никша Стипчевић, један од најпознатијих балканских историчара Симо Ћирковић и некадашњи председник САНУ Никола Хајдин. 

Главни обавештаац у телевизијској серији „Равна гора“, чија тема су први европски устаници против Хитлеровог нацизма под командом пуковника Драгољуба Драже Михаиловића, Михајло Узелац, познат по надимку Тарас, је Крајишник.

Крајишници су и чувени српски музичари Џони Бранимир Штулић, Неда Украден, Момчило Бајагић Бајага, Арсен Дедић, Сенка Велетанлић, њена сестра Бисера Велетанлић, Душан Данчуо, Жарко Данчуо, композиторка Ксенија Зечевић, Владо Калембер, Милан Младеновић и Марина Перазић.

Незаобилазне личности новије крајишке и српске историје су Милан Мартић, председник РСК, Милан Бабић, такође председник РСК и већ поменути коаутор ове књиге Александар Мартиновић, шеф Посланичког клуба СРС и шеф Посланичког клуба СНС у Скупштини Србије. Постојани српски националиста који плени својим правничким знањем и ораторском вештином.       

Међу перјанице витешког и јуначког крајишког народа спадају и сликар Сава Шумановић, књижевник Стојан Аралица, једини југословенски оскаровац режисер Душан Вукотић, сликар Игњат Јоб, сликар и новинар Драгош Калајић, вајар Тома Росандић, вајар Милан Четник и вајар Душан Џамоња.

Када су хрватске паравојне формације опколиле и напале касарне ЈНА, на мети њиховог напада нашло се и огромно складиште војне опреме и муниције у Бјеловару. Наредба је гласила: предати складишта и евакуисати се средствима које обезбеде хрватске паравојне формације. Дични син јуначког и мученичког Поткозарја Милан Тепић је одбио наређење. Себе и складиште је дигао у ваздух. У легенду и незаборав.

Чувени историчар Валтазар Богишић је Србин. Као и најпознатији југословенски фотографи Томислав Петернек и Иво Етеровић.

Нема краја и народа који се не би поносио новинарима као што су Мирослав Лазански, Ђоко Вјештица, Борис Вукобрат, Југ Гризељ, Стефан Грубач или Ратко Дмитровић, садашњи министар у Влади Републике Србије. Све њих родиле су и однеговала мајке из Крајине.

Много је Крајина изнедрила великих људи. Који су своје знање уградили у изградњу савремене Европе. Међу њима су и бројни Будисављевићи. Четранаест њих Ратко Личина и Александар Мартиновић су изабрали и уврстили међу 1.000 знаменитих Крајишника. Углавном угледних бечких племића и војсковођа. Али нико од племенитих Будисављевића није стекао планетарну популарност као личка партизанка Јованка Броз, потоња супруга Јосипа Броиза Тита и Дијана Будисављевић, аустријска снајка, која је хиљаде српске деце спасила из хрватских логора смрти од 1941. до 1945 године.  

Крајишници су и прослављени правник, историчар, дипломата и сенатор Лујо Војновић, чувени инжењер Бранко Жежељ, који је конструисао  Жежељев мост у Новом Саду и ништа мање српској јавности познати адвокат Вељко Губерина.

- Време брзо пролази, заборав прекрива не само људе, већ и читаве народе и државе. Крајина је завичај многих великана, који су задужили не само Крајину и српски народ, већ човечанство. Да они и сви прегаоци који су се истакли кроз историју, који су допринели да живот Крајишника буде бољи, не би били заборављени, Мартиновић и ја смо одлучили да им подигнемо овај споменик и, колико-толико времену и забораву отежамо посао. Кад будућа поколења Крајишника буду читала ове књиге биће поносна на своје порекло – каже Ратко Личина.