НОВИ ЗАКОН на ЈАВНОЈ расправи: Ко може бити ЛОБИСТА, ко издаје ОДОБРЕЊА, а ни КАЗНЕ нису наивне!
Нацрт је прописао да је фукционерима забрањено да се баве лобирањем
Министарство правде објавило је данас на свом сајту Нацрт закона о лобирању са детаљним обраложењем, чиме је отпочела јавна расправа која је предвиђена да траје до 16. априла.
Прочитајте и :
Тај закон, чије је усвајање предвиђено Акционим планом за Поглавље 23 и представља једну од препорука ГРЕКА, ће бити први правни акт којим ће у Србији законски бити регулисано лобирање, а у циљу заштите јавног интереса.
Нацрт дефинише лобирање као делатност којом се врши утицај на органе власти у поступку доношења закона, других прописа и општих аката из надлежности тих органа власти, а у циљу остваривања интереса наручиоца лобирања, у складу са законом.
Дефинише, такође, ко може да буде лобиста, ко лобирано лице, а ко наручилац лобирања, и таксативно набраја које се све активности не сматрају лобирањем.
Ко може бити лобиста?
Предвиђено је да лобирање може да обавља физичко или правно лице (привредно друштво, односно удружење) које има одобрење за обављање делатности лобирања које издаје Агенција за борбу против корупције, док наруцилац лобирања може да буде физичко или правно лице у чијем интересу се врши лобирање.
- Лобирано лице је изабрано, именовано или постављено лице у органу власти, као и лице на чији избор, именовање или постављење орган власти даје сагласност, а које учествује у поступку припреме и доношења прописа, односно другог општег акта или може утицати на садржај прописа, односно другог општег акта - наводи се у Нацрту закона.
Посебно се истиче да се лобирањем не сматрају разне информације и мишљења о законима и другим прописима објављени у средствима јавног информисања, као ни активности стручњака који јавно саопштавају своје ставове, односно достављају предлоге и стручна мишљења органима власти ради иницирања, припреме, разматрања, усвајања и давања образложења предложених нормативних решења.
Брнабић тврди: Спремни смо за отврање још 5 поглавља
Лобирањем се, према Нацрту, не сматрају ни грађанске иницијативе упућене органима власти на предложена решења закона, других прописа и општих аката, као ни активности функционера и запослених у органима власти ради иницирања, припреме, разматрања, усвајања и давања образложења предложених решења закона, других прописа и општих аката, ако се те активности обављају у складу са њиховим овлашцењима.
У циљу заштите јавног интереса, Нацрт је предвидео дужност лобираног лица да спречи настанак штетних последица по јавни интерес које могу настати услед лобирања.
Лобисти су са друге стране дужни да приликом лобирања поступају у складу са начелом интегритета које, како се наводи у Нацрту, "подразумева законитост, транспарентност и одговорност у раду, као и етичност, а све у циљу очувања личног и угледа правног лица које обавља делатност лобирања, као и делатности лобирања".
Влада Србије ЗАБРАНИЛА утакмицу Србија-Косово у Ковилову
Нацрт је прописао да одобрење за лобирање може да се изда физичком лицу које је држављанин Србије, које је потпуно пословно способно, није осуђивано за кривично дело које га чини недостојним за обављање делатности лобирања, коме није изречена или је престала мера безбедности, односно заштитна мера забране обављања делатности и које је положило испит за обављање послова лобирања на Правосудној академији.
- Страно физичко лице може да обавља делатност лобирања у Републици Србији ако је регистровано за обављање делатности лобирања у држави чији је држављанин и ако је уписано у посебну евиденцију о страним физичким лицима која обављају делатност лобирања на територији Републике Србије - наводи се у Нацрту закона.
Правно лице може да обавља лобирање ако је уписано у регистар привредних субјеката, има најмање једног запосленог лобисту, није осуђено за кривично дело или му није изречена, односно ако му је престала мера безбедности, односно заштитна мера забране обављања делатности, а исти услови су предвиђени за одговорно лице у привредном друштву, односно удружењу.
Казне
Нацрт је предвидео и низ казнених одредби у случају кршења закона и прописао новчане казне за прекршиоце.
Тако је за правно лице предвиђена новцана казна од 50.000 динара до два милиона динара ако обавља делатност лобирања без одобрења, ако писаним путем не обавести Агенцију за борбу против корупције о промени података у року од три дана од настанака промене, или почне поступак лобирања пре закључивања уговора о лобирању и у другим случајевима.
Новчане казне од 30.000 до 200.000 динара предвиђене су за одговорно лице у правном лицу, као и за физицко лице у случају кршења одредби овог закона.
Иста казна је предвиђена и за лобирано лице ако не достави Агенцији обавештење о оствареном контакту са лобистом у року од 15 дана од дана остваривања контакта, а за одговорно лице у органу власти, ако орган власти не води евиденцију о лобистичким контактима.
Страно правно лице може да обавља делатност лобирања у Србији ако је регистровано за обављање делатности лобирања у држави у којој има седиште и ако је уписано у посебну евиденцију о страним правним лицима која обављају делатност лобирања на територији Србије.
Нацрт је прописао да је фукционерима забрањено да се баве лобирањем, као и да та забрана престаје по истеку две године од дана престанка функције.
Лобисти су дужни да приликом лобирања воде рацуна о постојању сукоба интереса.
Да би до лобирања дошло неопходно је да се закључи уговор о лобирању, чији су елементи детаљно прописани у Нацрту закона.
У Министарству правде истучу да предложени Нацрт закона повећава јавност рада органа државне управе, ојачава интегритет и одговорност лобираних лица која обављају јавне функције и подиже поверење грађана у процес доношења одлука.
Приликом израде Нацрта закона коришћени су текстови међународних уговора које је наша држава ратификовала и релевантних прописа Европске уније.
Такоде, Министарство правде позвало је представнике државних органа, цивилног друштва, стручне јавности, као и друге заинтересоване да му током јавне расправе доставе своје примедбе, предлоге и сугестије.
