Мислите да знате шта једете, али оно што читате на декларацијама не мора да буде ИСТИНА, ево и зашто

Зашто АПЕЛУЈЕМО да се отвори НАЦИОНАЛНА РЕФЕРЕНТНА ЛАБОРАТОРИЈА?

Постоје само три ствари без којих сваки човек не може: храна, вода и ваздух који дишемо. Поред воде коју морамо да пијемо, контроле наших извора који нам обезбеђују исту, контроле ваздуха који удишемо једино шта сви морамо да радимо без обзира на наш материјални статус, образовање, пол, старост, веру, нацију, језик, морамо да уносимо храну.

♦ ЗАШТО смо онда као народ дозволили да немамо контролу квалитета намирница које једемо ако је то једна од ствари без које ниједан човек не може?

♦ КАКО смо дозволили да будемо једина земља у Европи која нема Дирекцију за националне референтне лабораторије?

♦ ЗАШТО смо изабрали да будемо најгори у Европи када је у питању оно најбитније, а то је наше здравље?

♦ КАКО смо дозволили да дође до могућих пропуста, случајне грешке или намерне опструкције и да угрозимо наше становништво због нашег пропуста да одредимо приоритете и ставимо најважније у први план?

Истраживали смо зашто и ко је кочио пројекат који је званично започет пре скоро деценију и по, и зашто смо дозволили да будемо једина земља у Европи која нема Дирекцију за националне референтне лабораторије, са циљем да апелујемо на државу да што пре добијемо ову преко потребну институцију.

Данас се на челу ове установе налази стручно руководство, које даје све од себе да оспособи све делове ове лабораторије, али чињеница је да каскамо за другима најмање четири године, и да нам је потребно још апарата, медицинске опреме, као и кадрова, да би Национална референтна лабораторија радила у пуном капацитету. Међутим, када се има у виду да је Србија још 2004. године добила новац од ЕУ фондова за оснивање и пуштање у рад националне лабораторије, звучи невероватно да она не ради у пуном капацитету ни после 13 година. Због тога смо и даље једина земља у Европи која нема Дирекцију за националне референтне лабораторије.

Зато овим текстовима желимо да пробудимо свест људи и да апелујемо на надлежне да што пре отворе Националну референтну лабораторију за контролу квалитета хране!

Када је дошла прва транша помоћи од ЕУ, новац је потрошен на апарате, међутим, тек је требало да се граде просторије, односно наменске лабораторије, што је довело до тога да се те машине пребаце у друге установе, а да се 2008. године, вољом тадашње власти, потпуно престане са овим пројектом.

Пројекат у који је уложено 15 милиона евра, прошао је различите фазе у току којих је изграђена зграда Дирекције, али било је и фаза када је цео комплекс био зарастао у коров, пун смећа и влаге, у каквом га је и затекло 2012. године данашње руководство:

Када је садашњи директор Националне референтне лабораторије Славољуб Стојановић дошао на чело те установе, 2012. године, цео простор од 4 хектара је био потпуно запуштен, зарастао у коров, паучину и влагу и остављен да пропада. Коме је одговарало да се овакав пројекат, од националне важности, саботира, и да ЕУ повуче средства која је уложила у нашу земљу? 

Кад год одете у продавницу, месару, пекару, пијацу и купите било коју храну, како знате шта сте купили? Ако је ваш одговор, помоћу декларација, онда не знате да су гаранти квалитета све хране заправо сами произвођачи, јер у Србији не ради национална референтна лабораторија за испитивање те хране које свакодневно конзумирате!

Ово значи да сваки млекар сам ангажује приватне лабораторије за испитивање свог производа, а њих не контролише нико. Да ли њихове резултате можете да прихватате здраво за готово? То не може нико да вам одговори, јер нема више инстанце.

У Србији тренутно постоји 31 хиљада регистрованих произвођача млека, а с обзиром на то да део националне референтне лабораторије за контролу млека још увек не ради, ситуација у овој грани је алармантна:

- Сав овај посао тренутно обављају лабораторије млекара. И ту се поставља питање објективности. Они су заинтересована страна и они су ти који одређују какав је квалитет млека. Е сад, с обзиром да они на основу масне јединице и процента протеина одређују колико ће том добављачу да плате, поставља се питање колико ће они реално да дају те резултате, или ипак имају интерес да прикажу да је млеко вишег квалитета него што јесте. И ту увек постоји сукоб интереса- рекао нам је директор Националне референтне лабораторије, Славољуб Станојевић.

Сва храна у Србији, од кондитора, до воћа, поврћа, млека и меса, се контролише у приватним лабораторијама, и произвођачи и продавци гарантују њену исправност, али сам квалитет хране не можете да проверите, осим да верујете на реч произвођачу и њиховим анализама, с обзиром да они сами ангажују лабораторије, а не држава.

Значај те Националне референтне лабораторије требало је да буде у томе што би она контролисала рад мањих лабораторија на подручју Србије како не би дошло до пропуста у њиховом раду, како не би дошло до корупције и како би пре свега грађани Србије знали шта једу.

Иако су у Министарству пољопривреде више пута уверавали грађане да су производи на нашем тржишту безбедни, јер храну контролишу акредитоване, мање лабораторије, добро је позната афера са "афлатоксин" у млеку до које можда не би дошло да је Србија имала оспособљену Националну референтну лабораторију.

Основна улога Националне референтне лабораторије није само у томе да испитује хемијски и биолошки састав биљака, хране, хране за животиње или квалитет млека, већ као што смо рекли и контрола мањих контролних јединица на терирорији Србије. Било је предвиђено да Дирекција има три лабораторије које се баве испитивањима у области здравља биља, микробиологије хране, испитивања физичко-хемијских параметара у храни и испитивања квалитета млека.

Међутим, отворен је само један део и то 2015. године, а то је Фитосанитарна лабораторија са банком биљних гена. Лабораторија за испитавање квалитета млека још увек не ради, у току је јавни конкурс за запошљавање кадрова, док за трећи део недостају и апарати и кадрови, због чега је расписан тендер за набавку.

Простор у Батајници, на коме се налазе зграде националне лабораторије се простире на четири хектара и на њему се од 1995. налази Банка биљних гена, да би након донације ЕУ 2004, извршена пренамена и одлучено да се овде прави читав комплекс са дирекцијом за националну референтну лабораторију.

- У време СРЈ било је предвиђено да читав комплекс, са околним њивама, буде стављен у рад под кровом Банке биљних гена. Рат, санкције и одлука Србије да крене у ЕУ интеграције су довеле до тога да је Србија морала да има своју националну референтну лабораторија, па је 2003. године извршена пренамена комплекса, чиме је Дирекција за националне референтне лабораторије смештена на адресу на којој се до тада налазила само Банка биљних гена. Још један разлог, да се Дирекција "усели" на адресу Банке биљних гена је тај што Банка сама по себи није финансијски одржива, јер не зарађује- рекла нам је Маја Јечменица, шеф Фитосанитарне лабораторије са банком биљних гена.

Како је требало да изгледа организациона структура и које лабораторије је требало да има Дирекција погледајте на инфографику:

- Наравно да је могла. Али, што би Сократ рекао, "преваранти и лопови ће пожелети власт и демократија ће им то дати". То што су демократе тамо урадиле, боље и да нису урадиле. Само су искомпликовали ситуацију. Они су нашминкали мало те објекте, потрошили паре и готова ствар. Знате, елементарна непогода дође и прође, а они су трајали колико су трајали, 12 година, и за то време су уништили све што су могли- рекао је Марјан Ристичевић, председник Одбора за пољопривреду и додаје:

-Цео тај систем за безбедност хране је јако сложен. А они су оставили неке накарадне прописе који су нас довели у ситуацију да је "боље увозити него производити". Рецимо, кад увозиш препарате као што су пестициди, хербициди, фунгициди, ПДВ ти је 10 посто, а кад увозиш компоненте за прављење тих препарата онда је 20 посто. Значи ако хоћеш сам да их направиш, онда ће скупље да те изађе. То су све они оставили иза себе. Све је то било фингирано.

Славољуб Станојевић је потврдио да је стање у коме је затекао земљиште и зграде националне лабораторије, када је дошао на чело те установе 2012. године, било далеко од задовољавајућег.

"Ти проблеми су се, пре свега, огледали у чињеници да објекат сам по себи грађевински и архитектонски није примерен намени. Постојали су одређени објекти који нису били припремљени и у њих није било могуће инсталирати опрему. Такође, постоји значајан недостатак лабораторијске опреме и, наравно, одсуство кадрова", рекао је Станојевић још 2014. године, што је један од разлога што и даље ова лабораторија није отворена у пуном капацитету.

♦♦♦  У следећем тексту бавићемо се феноменом званим "вишеструко отварање лабораторије" која и даље није отворена, као и ко је све отварао и шта су обећавали, а шта је испуњено. ♦♦♦