ОФАНЗИВА И НИКАД ИЗВИНИ: Вучићев БЉЕСАК у Загребу

Увек је постојало зрно страха када би неко из Београда отишао у Загреб. Та потреба да се каже реч више од онога што је нужно и целисходно, бескрајна тежња наших властодржаца да се баш у Загребу изговори то „Извините”. Испраћали смо их са страхом, а они су одлазили као аутсајдери да одиграју утакмицу и да, ако могу, не изгубе баш са 5:0. Ако неко покрене причу о ратној одштети, окрену други образ, истрпе мало, никако не спомену Јасеновац, обавезно помену Северину као мост добросуседских односа и сачекају крај посете. Једном речју просечан српски председник/премијер/министар ишао је у Загреб вољно подједнако као што би прасе путовало на одмор у Техеран. Све до пре неки дан и посете Александра Вучића.

Колиндина реченица да је „Вучић скроз Европљанин” важнија је за европску будућност Србије више од било каквих поглавља, и само говори у прилог тези да председник Србије јесте „ман with план”, да зна да чита политику, и домаћу и спољну, и да, али баш ништа не ради ни на прву руку, нити без јаког разлога. Није посета Хрватској била тек инцидент, тренутни бљесак политичког генија. Напротив. Хрватска је само део широке офанзиве која служи да се затворе сви фронтови, осим оног ка Косову, и да Србија заузме добру позицију уочи најважнијег догађаја у њеној скоријој историји -завршних преговора и завршне одлуке о Косову.

У тај посао Вучић сада улази, осим што је одавно проглашен за најбољег европског ђака, и са ореолом доброг дечка, помирљивог, спремног да пружи руку, заузда јастребове, да све од себе да се унормале односи на Балкану, и реше нагомилана спорна питања, од граница до сукоба из прошлости.

И поново је, као и много пута пре, успео да у нечему, у очима Европе, буде први. Први је кренуо у реформе, први је отпочео преговоре, први је одбацио екстремни национализам као погубну ствар (текст у Политику, са том реченицом, пратио је, с јасном намером, посету Загребу), први је предложио укидање економских граница између земаља Балкана, први је отишао на ноге једном од симболички највећих српских непријатеља и рекао да жели будућност, први је увео мораторијум на запаљиве изјаве. Дакле, стална дипломатска и политичка иницијатива. Константно први вуче политичке потезе који онда опредељују потезе других актера.

Вучић пред хиљадама грађана у Орашцу: Све нам је џабе ако немамо људи (ФОТО)

Све ово, уз пажљиве односе са Русијом, и намерно истицање српско-руског пријатељства, Вучића ставља у позицију озбиљног и јаког преговарача када је о Косову реч. Уз јасну демонстрацију чврстине и кредибилности као партнера, стављају нашу земљу на ону страну политичког спектра на којој одавно није била. Тешко да ми можемо сада да одлучујемо о глобалној политици али бар можемо да преговарамо о нашој судбини и стварима које нас се тичу, а не да нам се оне више намећу као ун фа ит accompli.

Тешко да ће међународна констелација снага икада бити идеална и у нашу корист, али ипак радује што је Вучић у датим околностима чини се извукао максимум пре свега из себе и Србије. Мада искрено говорећи, и односи у самој ЕУ иду му наруку. Десничари у Аустрији, Чешкој, Мађарској одавно немају ништа против српске упорности да не призна Косову, и сада све чешће то отворено и говоре (Штрахе је, док је Вучић био у Загребу, послао недвосмислене изјаве да Аустрији не смета то што Србија Косово сматра својом територијом), а шпански нон папер, којим се Косову одриче право на европску будућност, само је шлаг на торту уочи завршне рунде преговора. Када се томе дода и да је Србија испунила, у највећој мери, своје обавезе, и да Косово није ништа урадило када је реч о Заједници српских општина, као и да муку мучи са специјалним судом, јасно је да нам, можда и по први пут, околности иду наруку.

А оно што је посебно добро је то што се Вучић, упркос низу повољних околности, не понаша као типични бахати балкански господар. Не, он зна да је партија далеко од краја, и зна да мора много и добро да ради да би новонасталу позицију могао да искористи. И опет се понаша као добар, школовани шахиста, који прво мисли о томе шта он сам треба још да уради, а тек онда о противниковим потезима и евентуалним грешкама.

Зато и посета Загребу, зато сва она ужурбана дипломатска активност пре ње, зато поруке мира и сарадње, зато спуштање лопте у односима са суседима, и зато, на крају, инсистирање на томе да се Србима, грађанима Србије, каже пуна истина и о томе шта смо све пропустили, шта изгубили, као и коју цену треба да платимо да би нам било боље.

Србија данас обележава СРЕТЕЊЕ - Дан државности: Вучић - Пламен из Орашца осветлио нам пут (ФОТО)

За оне којима у основи свега није пуки хејт према првом човеку Србије, ово чему присуствујемо је једна од најлепших, најкомпликованијих и најзанимљивијих политичких партија у целокупној историји Балкана.

И свако ко има и зрно соли у глави у свему томе може само да ужива и да се радује чињеници да је за таблом наш представник и да, бар за сада, игра ђаволски добро.

Опширније прочитајте у штампаном издању Експреса, које је од петка на киосцима.