Нема правде ни за мртве! Како је данас Србима прогнаним из Хрватске за време злочиначке акције "Олуја"

Миодраг Линта, Председник савеза Срба из региона, поводом 22 године од злочиначке акције "Олуја" за портал SrbijaDanas.com говори са каквим се све проблемима сусрећу Срби који су протерани из Хрватске и о томе шта садашња Хрватска власт ради по питању решавања тих проблема.

- Море проблема имају сада не само Срби који су протерани у злочиначкој акцији "Олуја" 1995. године, него и Срби који су протерани у другим хрватским акцијама и који су протерани из хрватских градова током 1991/92. године. Ради се о око 500.000 протераних Срба. И даље ти Срби потражују око 400.000 отетих станарских права. Око 50.000 пензионера потражују доставе или неисплаћене пензије, или пензионери или њихови наследници, пошто је пензија стечено право. Десетине хиљада њих има проблем да поврати одузето или узурпирано пољопривредно, шумско, грађевинско земљиште. Преко 10.000 Срба чије су куће срушене минирањем у акцијама по хрватским градовима не може да оствари накнаду штете за срушене куће или приватне локале. Хиљаде њих потражују динарску и девизну штедњу, десетине хилајда њих имају проблеме за признавање радног стажа, и пре рата и у току рата – каже Линта.

ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ОЛУЈА: "Ајмо, убиј, убиј! Је**м вам маму четничку!" (УЗНЕМИРУЈУЋЕ)

НОВИНАРКА СРБИЈЕ ДАНАС: Како ми је за 96 сати „Олуја“ угасила огњиште

Линта је све проблеме са којима се данас сусрећу Срби објаснио кроз конкретан пример, где Срби који су радили у једној фабрици у Хрватској немају данас признат радни стаж.

- Њима је казао Хрватски пензиони фонд да им нису уплаћени доприноси од 1980 до 1988. године, а сви знамо да у бившој СФРЈ није било замисливо да тадашње друштвене и државне фирме исплате плате запосленима, а да им не уплате истовремено и доприносе - наводи Линта уз питање "зашто сви Хрвати који су радили у истој тој фабрици имају уплаћене доприносе?"

Поред непризнатог радног стажа, неисплаћених пензија, немогућности да се поврати одузето земљште, Линта као проблем протераних Срба наводи и тај да су војници и полицајци РСК у страху због покретања оптужница против њих.

- Посебан проблем за све припаднике војске и полиције Републике Српске крајине због ког живе у сталном страху је то што Хрватска константно из године у годину покреће нове истраге, оптужнице и  расписује потернице против наших људи. Од 2001. године, када је отворена канцеларија интерпола у Загребу до данас, по Хрватским потерницама широм света похапшено је 165 Срба – рекао је Линта.

Нема правде ни за мртве

Правде за породице протераних Срба чији су чланови настрадали и даље нема. Низ гробних места препун је посмртних остатака без идентитета, а Хрватска нема вољу да то реши.

- Породице прогнаних Срба чији су поједини чланови страдали као цивили или као ратни заробљеници и даље не могу да очекују правду, односно да хрватско правосуђе процесуира одговорне за те ратне злочине. У Хрватској и даље имамо низ познатих гробних места где се налазе посмртни остаци Срба, али у Хрватској нема политичке воље да се макар те познате гробнице и гробна места реше у смислу есхумације и да се ти посмртни остаци идентификују и предају породицама жртава – рекао је Линта.

Како наводи Линта, у Хрватској су Срби и даје главни кривци за рат и нема политичке воље да почну да се поштују људска права хрватских држављана српске националности.

- Кључна ствар је да у Хрватској нема стварне политичке воље да се поштују људска права хрватских држављана српске националности из простог разлога што је у Хрватској и даље доминантна једна потпуно бесмислена матрица, односно мишљење, да су Срби искључиво кривци за рат у Хрватској, да су они агресовска страна, да су они злочинци, а да су Хрвати невине жртве које су водиле ослободилачки или како га они зову  "домовински рат". Докле год та матрица буде доминантна, преостали Срби у Хрватској биће грађани другог реда, а протерани Срби, стотине хиљаде њих, који живе у Србији, Републици Српској и широм света, неће моћи да остваре своја основна људска права – навео је Линта најзначајнији проблем.

То су били, како Линта наводи, први делови проблема, а други су то што међународна заједница подржава тезу да су само Срби криви за све те догађаје и охрабрује Хрватску да крши основна људска права.

- Део проблема је у Хрватској, а други део проблема је у западним центрима који продржавају ту тезу о искључивој кривици српске стране, и која фактички жмири на чињеницу да Хрватска систематски крши људска права стотина хиљада својих држављана са једне стране, а са друге стране да у Хрватској тече отворени процес рехабилитације усташке  идеологије, усташтва, подижу се  спомен плоче и споменици са усташким поздравом, да хрватски званичници одлазе на поклоњење усташким зликовцима у Блајбург и постављају цвеће на спомен плочу, где стоји усташка шаховњача са почетним белим пољем, и где пише: "У част и славу погинулој Хрватској војсци, свибањ 1945." – рекао је Линта.

Док год се Хрватска буде понашала како се понашала до сада, Линта не види икакав помак нити могућност побољшања односа према Србима. Не види ни могућност помирења на западном Балкану.

- Дакле, због таквог става западних сила, Хрватска се понаша на овај начин на који се понаша. Дакле, у Хрватској од изван нема притиска да Хрватска започне процес суочавања са својом злочиначком прослошћу и док год не буде било става међународне заједнице, односно једнаких стандарда према свима, да су све стране чиниле ратне злочине, а и док год не буде један балансирани приступ, нећемо моћи да очекујемо да протерани Срби остваре своја права, не само у Хрватској, него и пола милиона протераних Срба у Федерацији БиХ... Нећемо моћи очекивати да се суди свим ратним злочинцима без обзира којој нацији припадају, да ли су они Бошњаци, Хрвати, Албанци или Срби. И нећемо моћи да очекујемо да се све жртве поштују на исти начин. Без предуслова, свака прича о помирењу и успостављању помирења на Западном Балкану је осуђена на неуспех – рекао је Линта.

Подсетимо, злочиначка акција "Олуја" почела је у зору 4. августа 1995. године. Била је то добро испланирана акција протеривања целокупног српског становништва. Српски народ није стигао да покупи ни најосновније ствари, гледало се само како да се спасе жива глава. То је било веома тешко, јер су колоне уплашених људи, које су бежале пред војском, на путу спаса, бомбардовали хрватски авиони.

Око 2.000 људи, цивила, погинуло је у овим колонама. Хрватска овакву акцију слави као "бриљантну војно-полицијску акцију", иако сви релевантни подаци и документа, и на српској и на хрватској страни, јасно сведоче да је реч о ратном злочину и удруженом злочиначком подухвату, како је то у оптужници квалификовао Хашки трибунал.