Колона дуга деценијама: Да ли је један састанак могао променити све и како су САД признале да је "Олуја" могла бити обустављена
САД су према речима тадашњег амбасадора Америке у Загребу могле да зауставе прогон Срба
Операција Олуја је била војна акција Републике Хрватске у августу 1995. године. Циљ ове операције је био заузимање највећег дела територије Републике Српске Крајине која је била активна за време рата водећи политику засновану на тежњи Срба у Хрватској да остану у Југославији.
Операција је званично трајала 4 дана, завршила се падом Републике Српске Крајине и успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом.
ПОТПУНО БЕЗБЕДНО: Ево како најлакше да заштите и вас и ваше малишане од комараца
НАСЕЉЕ ИЗГРАЂЕНО ИЗ ИЗБЕГЛИЧКЕ КОЛОНЕ: Бусије зову "Крајина у малом", а овако данас живе људи из "Олује" (ФОТО)
ОЛУЈА У ХАГУ - ЗЛОЧИНИ БЕЗ КАЗНЕ: Како је Трубинал од ратних зликоваца Готовине и Маркача направио хероје?
Београд, 3. Август 1995. - из Америчке амбасаде према тадашњем писању медија у бившој држави, изашла су два смркнута лица и два забринута мушкараца. Први је председник владе Републике Српске Крајине Милан Бабић, а други Питер Галбрајт, амерички амбасадор у Загребу. Претпоставили шта ће се ускоро догодити, за непуних 24 часа након пријема у амбасади.
Милан Бабић је тада на састанку прихватио мировни план З-4 (план о преговорима за прекид рата у Хрватској политичким решењем), али сувише касно. Наиме након тог састанка, Бабић смркнут и забринут тражио је пријем код тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, међутим до састанка није дошло. Милошевић као да је знао шта следи.
Много година касније Питер Галбрајт је у једном може се рећи срамном интервју (снимак изнад), изјавио како Америка да је желела, могла је да стопира злочиначки подухват зван "Операција Олуја", али да то није желела?
- САД нису пружале никакву помоћ, нити логистику. САД се нису противиле операцији, да смо се супротставили до операције не би дошло, али ми се нисмо противили, разлог за то је што смо видели шта се догодило у Сребреници - рекао је тада Олбрајт.
Око 5 сати ујутру 4. Августа 1995, "Олуја" је почела, и прве гранате пале су на Книн. Након четири година постојања, Република Српска Крајина распала се за само четири дана. Након четири века постојања Срба на овим просторима, они су насилно протерани заувек.
Како је злочиначка НДХ протерала Србе - хронологија догађаја
4. август
Дана 4. августа на православни празник Благе Марије, у 5 часа после поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само сат времена пре почетка операције. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.000 хрватских војника и полицајаца. Иако су званично порицале умешаност у "Олуји", америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор СВК био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе "Север" и "Југ", на фронту дугом 700 км. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском зборном подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15 км. Хрватске 4. и 7. гардијска бригада су се пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле Книн и већи део Северне Далмације 5. августа.
Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање Светог Рока. Книн је већ био у окружењу, жестоко гранатиран, а хрватске јединице на свега неколико километара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Карловац, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин... Државна телевизија Србије је прву информацију о агресији на РСК објавила тек у 19:30 за време Дневника.
5. август
Мапа операције Олуја
Око поднева објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнској средњовјековној тврђави постављена је велика хрватска застава. Заузета су и околна места - Врлика, Кијево, Житнић, Дрниш, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово, али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. Једино је пружен снажан отпор око града Глине и код Петриње (југозападно од Сиска).[тражи се извор] До вечери је остварено око 80% планираног, а српски цивили напустили су заузета подручја преко Срба и Двора. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на Жупању, из источне Славоније на Осијек, Винковце и Нуштар, с Кордуна на Карловац, а из источне Херцеговине на дубровачко подручје.
6. август
Дана 6. августа, Прва хрватска гардијска бригада је пробила територију око града Слуња (северно од Плитвица) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са снагама 5. корпуса Армије РБиХ на западу Босне.
Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом Армије РБиХ на граници са БиХ, на реци Корани код Тржачких Раштела. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн - Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске Фрањо Туђман.
Крајина је поражена. Пали су Обровац, Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Глина... Снаге Војске РСК су трећег дана акције "Олуја" у расулу: 21. кордунашки корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. банијски корпус пред разбијањем.
7. август
Последњег дана "Олује" пали су и Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац... У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција "Олуја" завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих јединица српске војске се предало у року од следећих пар дана.
И после много година, људи из колоне и даље не знају шта их је тих дана снашло, и како се живот који су градили вековима одједном урушава. А да ли је могло бити другачије, да ли би нешто променило да је на време прихваћен план З-4? Вероватно да.
Животи многих људи су уназађени, бол и ране који су им нанесене никада неће избледети, заувек ће остати ожиљак и белег на животе "реке" људи који су тих дана кренули у нове животе, заувек напуштајући свој прави дом, своје огњиште.
