ОПОЗИЦИЈА ДИЖЕ ТЕНЗИЈЕ! Тврде да су за демократију, а ЗАПРАВО НЕ ЖЕЛЕ ИЗБОРЕ
Представници власти и опозиције сели су коначно за исти сто, али је коначан договор изостао због великог раскорака око изборне динамике.
Ова ситуација ће већ данас бити значајно јаснија, јер је 3. април крајњи рок да се распишу београдски избори који су планирани за 2. јун. До данас, за власт је остао неприхватљив трећи опозициони захтев да се правном акробатиком заобиђу законски рокови и тако одложе београдски избори за јесен и обједине са осталим локалним изборима.
С друге стране, опозиционе странке заузеле су став "или све или ништа" и инсистирају да се, уз прихватање комисијског надзора над бирачким списком и захтева око доступности јавног сервиса, уврсти и померање градских избора. Намеће се питање да ли они уопте желе на изборе или, по свој прилици, од њих беже.
Тактика
Програмски директор агенције Фактор плус Предраг Лацмановић каже за Курир да је ово тактика опозиције да избегне јунске изборе.
- Опозиција више жели да врши притисак на власт него што би да преговара с представницима власти око изборних услова. То је изгледа начин на који желе да подигну веће тензије. Вероватно још нису сигурни да ли ће изаћи на изборе и то је један од главних разлога зашто то чине. Датум одржавања београдских и локалних избора није толико битан опозицији него на тој теми желе да створе тензију, јер су људи уморни од избора. Можда су у истраживањима видели да део њиховог бирачког тела није толико политички одлучан колико је онај део који је на страни власти. То би могао бити мотив зашто се опозиција држи тог трећег захтева о одлагању београдских избора. Њима то и са практичне стране више одговара. Међутим, увек се поставља питање зашто би се некоме увек излазило у сусрет. На власти је ипак да контролише ту динамику и да гледа шта њима иде у корист. Видећемо да ли ће власт да попусти пред овим притиском, а свакако да не морају - напомиње наш саговорник.
Лацмановић каже да би последнице бојкота, уколико то буде одлука, могле бити погубне за опозицију.
- Питање је шта ће бити одговор опозиције и хоће ли бити одлучна и храбра да бојкотује изборе. Видели смо да бојкот 2020. није славно прошао по опозицију. Ни властима није било до тога, али су они који су учествовали и освојили власт у сваком случају боље прошли - подсећа он.
Последице
Извршни директор Цесида Бојан Клачар оцењује за Курир да ће се излаз из ове ситуације тражити кроз одређено "креативно политичко решење" које би могло да задовољи обе стране.
- Ако не буде било спремности да се оно пронађе онда је реално да београдски избори буду 2. јуна, када су и планирани. Јер, овако формулисан захтев ће владајућа коалиција вероватно да одбије. Креативно решење би, на пример, било када би владајућа странка тражила гаранције да ће, у случају доношења лекс специјалиса, опозиција сигурно учествовати на тим изборима, односно да бојкот није опција у случају лекс специјалиса. Само под условом јасног политичког договора, чак не више техничког, можемо говорити о потенцијалном усвајању лекс специјалиса. Ако тог договора нема, онда тог акта неће ни бити - наглашава Клачар.
Говорећи о мотивима опозиције да постави такав захтев, наш саговорник каже да је реч о начину да се изврши додатни притисак на власт.
- Они тиме желе да створе перцепцију да је опозиција победник ових преговора и разговора, да је власт попустила. Друго, опозицији је због ограничених ресурса лакше да води једну кампању него да то буде подељено на више кампања. Треће, усвајање лекс специјалиса значи пролонгирање избора, а то значи више времена за ревизију бирачког списка, за РТС, за припреме за изборе... Све су то разлози зашто је опозиција тражила овакав захтев. Уједно, све су то разлози због којих владајућа странка није вољна да га прихвати. Чини ми се да СНС није ту идеју искључила без обзира на ту перцепцију која би се креирала, али за то је неопходно да се испуне предуслови, односно да очекује да иза ових разговора буде постигнут врло јасан договор да ће се на те изборе заиста и изаћи. За владајући странку је то у овом момемнту јако важно. Најгоре решење би било да се усвоји лекс специјалис, да се искорачи из демократских пракси, да се помере сви избори и да се ти избори не одрже или буду бојкотовани. Најбоље решење је да се постигне политички договор, са или без лекс специјалиса - објашњава Клачар.
Или испуњење сва три захтева или ништа
Председник Новог ДСС Милош Јовановић изјавио је да "наизглед постоји воља да се мало можда смире страсти".
- Захтеве смо предали, захтеви су кумулативни. Или ће бити сва три, или сматрамо да ништа није... То није ултиматум, ово је елементарни захтев за колико толико фер и поштене изборе - поручио је он говорећи о захтевима опозиције.
А уколико ово не буде прихваћено, Јовановић каже:
- Мислим да смо онда обавезани, говорим у име коалиције НАДА, потписали смо документ, ако не дође до промена које су минималне, ти избори неће бити легитимни, на те изборе нећемо пристати. Ја не видим како је могуће да изађемо на изборе 2. јуна, ако ти захтеви не буду испуњени.
Србија Данас/Курир