ОВДЕ ЖИВЕ ОНИ КОЈЕ ЈЕ ЖИВОТ ОТПИСАО: Прихватилиште у Кумодрашкој једини спас за остављене душе (ФОТО)

Једино место у Београду које уточиште пружа свим оним људима који су одбачени, "отписани" и верују да су дошли до дна јесте Прихватилиште за одрасла и стара лица у Кумодрашкој 226а. Иако током целе године има преко стотину корисника, рада ове установе смо свесни најчешће зими, када кошава заледи главни град, и сви смо некако окренути породици. Међутим, ако изузмемо ниске температуре којих лети нема, ове социјално маргинализоване људе током целе године тиште исте муке и исти камен притиска душу. 

Процурела ДЕЦЕЊАМА ЧУВАНА породична ТАЈНА: Мира Марковић доживела ЗЛУ СУДБИНУ своје мајке!

КОНАЧНО ОТКРИВЕНО: Ево где су завршиле нестале паре које је српски народ дао ДАФИНИ МИЛАНОВИЋ

У Прихватилиште најчешће долазе они који су сплетом животних околности остали без свега што су имали у животу: без крова над главом, породице и пријатеља који би их са дна на коме се нађу повукли навише. Овде добију прво неопходну негу, а затим наду за боље сутра и путоказ за даљи живот.  

Оно што је хитна помоћ у здравству, Прихватилиште је у социјали, кажу запослени. Кроз ходнике ове установе прођу они који сами дођу по помоћ, али и оне које довезе полиција или хитна помоћ. Неретко, међу корисницима Прихватилишта бивају старе и дементне особе, које се изгубе у граду и треба им указати ту "прву помоћ", пронаћи старатеље, а њих збринути док се не сазна ко су и како су се изгубили. Она много већа група која долази, често је хигијенски запуштена, с разним психичким и емоционалним проблемамима, а зими са промрзлинама. Они траже помоћ. Многи од њих су тешко болесни, и овде долазе по медицинску помоћ, јер немају здравсвену књижицу, а многи дођу само да се окупају, окрепе, и онда сами одлазе даље. 

ФОТОГРАФИЈА КОЈА ЈЕ НАСМЕЈАЛА СРБИЈУ: Због овог пешкира нам теку СУЗЕ (ФОТО) 

Директор ове установе, Првослав Николић, који у овој установи ради годинама и сведок је судбинасвих њених корисника, каже да су се времена променила, а са њима и друштво. Некада се број штићника који користи услуге Прихватилишта зими и лети знатно разликовао, а данас, он је скоро идентичан. Тако је током јануара, фебруара и марта прошле године било 144,145 корисника, али их је током августа, било чак 138. Тај податак, нимало охрабрујући, говори да је све више људи којима је потребно помоћ из области социјалне заштите. 

- Нису сви људи који долазе бескућници, има ту јуди који имају куће, неки и виле, али нема ко да брине о њима. Дешавало се и да дођу, види се млади пар и само остави баку испред капије. Питамо је ко Вам је то био, она каже син и снаја - присећа се Николић.

Каже, сведочио је томе како се српска породица мења, како више није строго традиционална као некад. 

- Раније се знало, чак и онај ко нема никога, па после неколико дана дођу комшије по њега, а данас се дешавају и овакве ствари - наставља директор. Он објашњава и да је погрешно мишљење да само они који су прокоцкали живот овде долазе по помоћ, таквих је како каже и најмање. Остали се нађу ту стицајем неких других околности.  

Србија ПЛАЧЕ уз "Живот прича": Јелену Петровић ћеркица питала да ли ју је ОДУВЕК ВОЛЕЛА!

А услови... Услови су какви могу да буду. Сваке године, и то некако увек око јесени, пред зиму, потеже се прича о томе како ће се капацитети ове установе проширити. Тако је већ годинама. До тада капацитет установе је званично 105 лежаја, али корисника је увек више. Спава и преко десет душа у соби, кревети су распоређени и дуж ходника, али људи су захвални, на сувом су и топлом. Храна је добра и корисницима се количина не ограничава. Установа ради 24 сата сваког дана у години. 

По закону корисници у Прихватилишту имају право да буду до решења своје ситуације, а највише до шест месеци. Међутим, слово на папиру је једно, а живот друго. Многи корисници овде су годинама јер једноставно немају где. За сваког од њих појединачно тражи се решење које ће му као кориснику пружити најбољу заштиту, било да је то смештање у неки дом, геронтолошки центар, обезбеђивање неког социјалног примања и сл. Некада се то решавало запошљавањем и осамостаљивањем особе, али данас, у доба велике незапапослености, то је јако ретко решење за кориснике ове установе. 

Од 333 корисника који су 2016. године били регистровани у Прихватилишту, адекватно решење је пронађено за 214; 56 је враћено у породице; 60 њих је добило социјалну помоћ; 61 је преминуло, док их је 98 на трајном смештају. Њих 18 дисциплински је удаљено. 

Корисници ове установе су захвални, за њих је ово почетак коме се можда у животу нису надали. Запослени кажу да им се често дешава да неки људи који су отишли из Прихватилишта, снашли се, средили касније долазе да се захвале. Наравно да је храна, одећа, кревет, медицинска помоћ важна, хитна и прекопотребна, али овде они добију и дружење, љубав и веру да је вредно да крену напред са дна на коме су се нашли.