ПАНАГИЈА, ЖЕЗЛО И БЕЛА ПАНАКАМИЛАВКА: Која је њихова симболика и зашто је патријарх јуче носио зелену одежду
Панагија је иначе део епископске одежде, мала иконица
Његова светост патријарх српски Порфирије, 46. поглавар СПЦ, устоличен је данас на молитвеној свечаности у Саборној цркви у Београду.
"ДА БУДЕМ ДОСТОЈАН НАСЛЕДНИК ТРОНА" Нови поглавар СПЦ Порфирије поручио шта жели од СПЦ
"Патријарх шири љубав међу људима и ствара мостове" Порфирије ће на најбољи начин одговорити изазовима СПЦ
Њему су том приликом предата три важна поглаварска знамења: панагија, жезло и бела панакамилавка, а сваки од њих има значајну симболику.
Прва од њих је панагија, коју је краљ Александар Карађорђевић уручио 1920. године првом патријарху обновљене Пећке патријаршије Димитрију. Она остаје као наслеђе свих патријарха, а носили су је и сви претходни поглавари: Варнава, Гаврило, Викентије, Герман, Павле и Иринеј.
Панагија је иначе део епископске одежде, мала иконица, углавном кружног облика, на коме је представљена (на унутрашњој страни) Богородица са малим Христом на рукама, а на другој страни Исус Христос или Света Тројица у виду три анђела - као Гостољубље Авраамово. Раније је израђивана у облику диптиха. Панагија се носи на прсима, а на грчком језику значи Свесвета.
После панагије, у рукама патријарха Порфирија се, према традицији, нашло и жезло. У питању је жезло које је први понео патријарх Максим, чије мошти почивају у Пећкој патријаршији.
Жезал или жезло је украшени метални штап који се додељује православном епископу на рукоположењу (условно се може назвати део епископске одежде), као симбол власти и бриге за поверено му умно стадо. На врху жезла је змија са две главе, као симбол мудрости, а између њих је крст. Овај крст на жезлу значи да архијереј у име и славу Христову напаса стадо.
Патријарх носи, као нарочито црквено одличје, белу панакамилавку с крстом, која симболизује чистоту и узвишеност служења поглавара.
Пажњу је претходног дана, када се нови патријарх Порфирије први пут појавио у јавности, привукла и зелена боја његове одежде. Ни она није случајна јер је симбол наде на вечно блаженство, стечено заслугом Исуса Христа и даром Светога Духа.
Црквене одежде су одређених боја, од којих свака има посебно значење. Бела боја је, на пример, симбол радости, чистоте и просвећења.
