Парада поноса из 2001. НЕ МОЖЕ да се пореди са данашњицом: Од насиља ка слободи, 16 година касније (ФОТО/ВИДЕО)

Пре више од петнаест година бити геј је и даље била табу тема широм света, поготово у нашој земљи Србији. Геј параде и углавном сви покушаји "нормализације" геј заједнице су били уништени од стране навијача, и грађана који сматрају да наша земља не би требало да мења своју традицију, и углавном људи који не прихватају ЛГБТ популацију.

БЕОГРАДСКА ПАРАДА ПОНОСА: Ево ко све од политичара учествује у шетњи

ОПСАДА БЕОГРАДА! Полиција и јако обезбеђење на улицама, потпуни КОЛАПС због Прајда и уличне трке

"Има места за све" 2001.

Подсетимо се те, крваве 2001. године, када је на улицама шареног Београда лила крв за време "покушаја" прве геј параде.

Када су рекли "Има места за све", вероватно нису мислили на људе који су према проценама организатора параде, том приликом повредили више од 40 особа. У писму Министарства унутрашњих послова, Секретаријата у Београду, наведено је да је повређено 6 грађана и 8 полицајаца.

Организација "Белграде Приде" је најављивала организовање друге параде поноса 2004. године. Те године је била успостављена прва Влада Војислава Коштунице. Припреме су трајале неколико месеци пре коначног отказивања параде из безбедносних разлога након ескалације насиља на Косову и Метохији и паљења цркава и манастира, као и џамија у Београду и Нишу, марта 2004. године.

2009.

Други покушај одржавања параде поноса подржале су амбасаде Холандије, Шведске, Велике Британије, Норвешке и Немачке, затим Мисије УН-а и ОЕБС-а, представници министарстава и других државних установа, као и већи број јавних личности. 

Снимљено је више промотивних спотова под слоганом "Љубав није да се крије, него да се поноси" у којима су учествовали Драган Бјелогрлић, Горчин Стојановић, Беби Дол, Кристина Поповић, Мирјана Карановић, Милутин Петровић.

Упркос јавном подржавању параде, улице Београда су биле ишаране графитима који су позивали на насиље и спречавање параде поноса.

"Можемо заједно" 2010.

Више од 1000 људи се окупило у парку Мањеж 10.10.2010. за трећи покушај геј параде у Београду.

Претње учесницима и учесницама параде појавиле су се одмах након објављивања планова да се парада одржи. 

Безбедност учесника и учесница параде, међу којима је било и дипломатских представника и представница, гарантовале су полицијске снаге које су у великом броју биле распоређене око места одржавања скупа и шетње.

Тадашњи министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић је уочи насиља рекао да је важно да је "парада успела", чиме се показало да је "Србија модерна земља", што је значило да смо напокон "поразили" хулигане.

2011.

Тадашњи председник Србије Борис Тадић није подржао одржавање геј параде. Парада поноса је била најављена за 2. октобар 2011. године, али је Министарство унутрашњих послова Републике Србије одлучило да се сви скупови који су најављени за 1. и 2. октобар, осим културних и спортских манифестација забране ради безбедности грађана. 

"Људи за људе: Да кажемо да смо ту и како нам је" 2014.

Тадашњи министар одбране и први потпредседник Владе Србије, Александар Вучић је поручио да приликом одржавања Параде Поноса у Београду не сме да буде насиља, јер се у Србији поштују Устав и Закон!

Парада поноса је безбедно протекла. Иако је било мањих инцидената, приведено је више од 50 људи. 

Парада поноса 2015.

Орзанизатори параде поноса су 11. децембра 2014. поднели пријаву за одржавање Параде поноса. Парада поноса и Понос транс особа, као и традиционална шетња од владе Србије до градске скупштине, обе манифестације прошле су без инцидената, а центар града током целог дана обезбеђивале су јаке полицијске снаге.

Учесници Прајда играли су уз музику са камиона који је окићен шареним балонима, дружили се, пао је први пољубац на манифестацији Транс понос. Било је и оних који су дошли ролерима, неки бициклима, а други су дошли са децом и кућним љубимцима. Прва успешна Парада поноса одржана је у време када је премијер Србије био Александар Вучић.

Парада поноса 2016.

Све је прошло у најбољем реду, осим што је полиција малу групу навијача ухапсила на Теразијама. На паради је било око 5000 полицајаца. Специјални гости су били Наташа Беквалац, Марина Перазић, Ирена Хемлар и Бојана Стаменов.

На почетку Кнез Михајлове улице полиција је зауставила групу верника пре него што су успели да повреде некога. Осим тога, ово је вероватно најуспешнија Парада поноса, заједно са оном из 2015. године.

Осма Парада поноса се одржава данас, 17. септембра и све би требало да прође у најбољем реду. Када погледамо параду из 2001. године и све што смо постигли данас, нема разлога да не наставимо у истом правцу, побољшању наше земље Србије.

Редован гост је градоначелник Синиша Мали, који је најавио свој долазак и ове године, али ЛГБТ заједница се највише радује премијерки Ани Брнабић.

- Долазак премијерке је заиста добар сигнал, а градоначелник Мали је долазио и ранијих година, што је такође добро јер ово је Београд Прајд и јако је важно да је он препознао колико је то важно за Београд и да није мала ствар када он дође - каже Горан Милетић, један од организатора Параде поноса.

Мали: Долазим на Параду поноса, очекујем да све прође мирно

- Од 2001, не може се рећи да се ништа није променило, али је та промена веома спора - сматра Милетић.

Већина људи који су се пре 16 година противили прајду су данас "слободнији" и имају више разумевања и љубави за ЛГБТ заједницу. Данас је лакше него икад рећи својим родитељима, пријатељима, чак и интернету како је то бити хомосексуалац и како те особе нису ништа другачије од хетеросексуалне особе.

Дан уочи Параде поноса: Ана Брнабић отворено проговорила о својој сексуалној оријентацији

ЛГБТ заједница је боље заштићена данас, јер су уведени бољи закони након те 2001. године. Можда је већини било потребно мало времена, али на крају смо сви ми људи и без обзира на то кога волимо, важно је да се волимо.

- Све је то прошлост коју не треба да заборавимо, треба је увек имати на уму - рекао је Милетић.