Шта ако сви кренемо на РЕФЕРЕНДУМ?! Каталонска ВАТРА за балканско БУРЕ БАРУТА
Коначно раздвајање за евентуални крај сукоба
Балканско полуострво је одувек било подручје ратова, а ако не оружаних сукоба, онда тензија и немира. Малобројни периоди мира остајали су упамћени готово као феномен.
Велика победа Србије: Спречен улазак самопроглашене државе Косово у Интерпол
Тајна слободе почива у храбрости: Ђорђевић положио венце на острву српског страдања
Заједнички живот народа западног Балкана показао се неуспешним на дуге стазе и уместо стварања јединствене кохезивне друштвене групе, односно нације, створено је више засебних условно речено нација, често без икакавог историјског наслеђа и идентитета. Одређени народи, у покушају да формирају своје нације, отишли су до граница трагикомедије, конструишући измишљену историју, преузимајући туђи језик и смишљајући, па чак и мењајући сопствени назив.
Одређене државе које су настале распадом бивше Југославије с правом можемо назвати "банана државама" јер немају ни традицију државности, нити било какав облик суверенитета, а често ни јасно дефинисане границе. Последњих деценија сведоци смо израженог национализма присутног како у државама бивше Југославије, тако и код албанског народа, а све је то зачињено територијалним претензијама ка туђим просторима.
ДАНКИЊА СНИМИЛА ВИДЕО О СРБИЈИ: Оно што је рекла о Ђоковићу и Тесли одушевиће вас (ВИДЕО)
Каталонска ватра
У недељу је у Каталонији одржан референдум на којем су се грађани изјашњавали о независности те шпанске покрајине.
Чак 90 одсто, од укупног броја изашлих, подржало је идеју да Каталонија треба да буде посебна држава.
После Каталоније, широм света почело је да се прича о преседану Косова. Овде се показало сво лицемерје великих западних сила које су бомбама, логистиком и политичким деловањем подржале албанске сепаратисте на Косову, називајући то јединственим случајем.
Највероватнији исход кризе у Каталонији неће бити формирање независне државе. Наиме, велесиле неће подржати ове тежње, а Кталонци немају ни могућности ни жеље да се оружано супротставе Мадриду, те ће шпанска покрајина, највероватније, само то и остати.
Мада би се о сличности Каталоније и Косова могло расправљати, остаје питање да ли међународно правни поредак важи за све једнако и да ли је могуће разбијање суверених држава од стране мањих заједница, било аутохтоних или кроз историју насељених, када им то падне на памет.
Одговор је очигледан, једнакост не постоји.
Европска комисија доследно лицемерна: Нема извињења за Косово
Цео свет је саздан на принципу силе, јачи тлачи слабије и отима, један организам се шири на рачун другог, једна империја мења другу, снажнији народ поробљава слабији, вечита борба траје непрестано, како је то и велики Његош говорио. Тако је било одувек и тешко да ће се икада променити. То је људска природа и она се сасвим јасно одражава у политици и геостратегији.
Не можемо се не запитати шта би се десило ако би широм Балкана кренуо каталонски вирус и серија референдума која би допринела стварању независних држава или удруживањем у веће државе.
Могу ли ови процеси донети трајни мир на Балкану и је ли могуће историјско помирење када би се границе поставиле на просторима одређеним припадношћу становништва одређеној етничкој групи?
Да ли би каталонска ватра поново запалила балканско буре барута када би се извело коначно територијално раздвајање по етничком принципу и формирање великих националних држава на Балкану?
Србија губи и добија
Овакво решење се већ помињало у високим дипломатским круговима, чак и у САД, а оно подразумева формирање етнички чистих држава три највећа народа на Западном Балкану Срба, Хрвата и Албанаца.
Потенцијално, Србија би за Косово, које би уступила Албанији, добила право на Републику Српску, где је референдум на којем ће босански Срби одлучивати о својој будућности известан у наредним годинама. Север наше јужне покрајине, насељен Србима, свакао би се одлучио за спајање са Србијом, али би Албанци из Прешевске долине, природно тежили уједињењу са такозваним Косовом и евентуално Великом Албанијом.
Каталонци не одустају од независности: На улицама Барселоне чак 700.000 људи
Херцег-Босна, хрватски део Босне и Херцеговине припојио би се Хрватској, а Бошњаци би добили етнички чисту муслиманску државу у централној Босни.
Тако би настале Велика Србија, Велика Хрватска и Велика Албанија.
Међутим, остаје отворено питање да ли Србија може да преда територије које су наши преци платили крвљу и оставили нам, за нешто што се зове "трајни мир", и то на Балкану. Већ само размишљање о трампи нечега, за шта неки бољи од нас нису пожалили ни свој живот, чини нас, у најмању руку нечаснима.
Велика Србија без Косова, била би све, само не велика. Даље, српске просторе не треба ни спомињати, јер колико има смисла преговарати и поклањати сопственим крвницима. За територије се тражи поврат, за злочин казна и освета, а крв за крв. Али политика може да изнедри све, па се тако и бавимо разним могућностима.
Гвоздена песница разбија све планове
На наше питање да ли је могуће формирање Велике Србије, Велике Хрватске и Велике Албаније које би потом донело одрживи мир на Балкану, Дарко Трифуновић професор на Факултету Безбедности даје одричан одговор.
- То се никад неће десити. Све на овим просторима зависи од односа суперсила, а односи између Америке и Русије су тренутно такви да САД спроводе план "Три мора", који за циј има да гвозденом песницом раздвоји Русију од Немачке, а срце тог плана је одржавање енергетске зависности Европе од САД. Затим, циљ је затирање сваког руског утицаја и кинеских инвестиција - каже Трифуновић за SrbijaDanas.com
Наш саговорник истиче да ће се на удару америчког плана наћи и Србија, а да је Хрватска већ осетила прве последице.
- Хрвати мисле да их босанске службе шпијунирају, а у Тузли постоји НАТО база са 66 хиљада антена - истиче Трифуновић и додаје - Све што се дешава на Балкану зависиће од плана "Три мора".
Додик потврдио: Стигла помоћ - Србија пребацила 5,5 милиона евра Републици Српској
На питање шта ће бити са Босном и Херцеговином и да ли ће опстати, Трифуновић каже да је ова држава потпуно стабилна и да ће опстати под патронатом НАТО савеза чија ће бити чланица. Наш саговорник истиче да ће и Македонија ускоро постати чланица НАТО, те да ће Србија остати у овом окружењу земаља Северноатлантског пакта.
- Ово није прича ко је за Америку, а ко за Русију. Србија треба да гледа свој интерес и да се определи за мудру политику - исиче Трифуновић.
Наш саговорник истиче да су Руси већ покушали да формирају Балканску унију од Србије, БиХ, Црне Горе и Македоније, али је прича пала у воду уласком Црне Горе у НАТО.
Председник Александар Вучић о свим питањима: Косово није изгубљено, без одлуке Србије нема ничега
- Не постоји могућност формирања Велике Хрватске и Велике Албаније јер им за промену државних граница треба сагласност НАТО коју никад неће добити - каже Трифуновић.
- Права опасност на Балкану вреба од великомуслиманских идеја о којима се мало зна, а које имају за план мењање граница на Балкану. Нико не прича о Зеленој трансверзали и исламском екстремизму - објаснио је наш саговорник.
Албански национализам гладан територија
Аналитичар, политиколог и социолог Слободан Антонић каже за SrbijaDanas.com да идеја формирања великих држава нереална, а нарочито се осврнуо на ситуацију у којој би се нашли босански муслимани.
- Муслимански свет је врло моћан и утицајан. САД и Европа се стално удварају том свету кад год имају прилику да представе себе као заштитнике муслимана, то се види и на скорашњем примеру избеглица из Бурме - каже Антонић.
Наш саговорник додаје да чак и кад би се на све то пристало, тешко да би Европи, па и САД одговарала таква ситуација.
- Једна муслиманска држава која би могла да постане одскочна даска за исламски тероризам, не би била одобрена од стране Европе и Америке, а тешко и да би Муслимани у Босни били задовољни - рекао је Антонић.
Тачи ОЧАЈНИК: Иде право у Ватикан да се ИСПОВЕДИ, а онда код Пенса да га МОЛИ за албанску ствар
Наш саговорник упозорио је да територијалним претензијама никад нема краја.
- Албански национализам је гладан и стално му је мало територија. Када би им дали Косово, Прешевску долину, део Црне Горе и Македоније, они би на крају тражили и територију Србије све до Ниша. Наиме, Албанци тврде да је 100 хиљада њихових сународника живело на просторима око Ниша и да су их Срби прогнали 1870. током ослободилачких ратова против Турака. Они сада траже назад те територије - истиче Антонић и додаје - Нисам сигуран да албански национализам може да се смири осим једним озбиљним војничким поразом.
Велике тежње, све мање државе
Поред свега овога, није тешко претпоставити да мира не би било ни у оном што би преостало од Македоније. Македонски националисти али и пробугарски и просрпски део народа се никад не би помирио са овим, а ова територија би свакако запала за око Бугарској. Један део Македоније свакако би хтео и да се уједини са Србијом.
У оваквој подели карата Србија би и даље остала нестабилна, нарочито ако узмемо у обзир муслимане тј. Бошњаке у Рашкој области, али не треба олако схватити ни Мађаре у Војводини и све јаче националистичке сигнале из саме Мађарске. Нарочито не смемо потценити ни аутошовинистичке тежње за независношћу, појединих Срба у Војводини којих срећом нема у толико великом броју.
Остало би отворено и питање Црне Горе која би вероватно постала поприште сукоба свих против свих. У клинчу би се нашли Срби, муслимански део становништва, Албанци, а у територијалне претензије на Јадрану вероватно би се укључили и Хрвати.
Међутим, референдуми и самопредељење донели би и Хрватској проблеме, посебно у већ нестабилној Истри чије становништво непрестано истиче своју посебност.
Живети за мир, бити спреман за рат
Идеја трајног мира на Балкану остаје, за сада, само сан. Чињеница је да мало тога зависи од народа који живе на овим просторима.
Судбину балканских земаља најчешће су кроз историју кројиле велике силе које нису много мариле за добробит оних који су овде. Како се коцка, у игри великих, баци, тако нам и буде. Када је то био интерес, падала је крв. Када је овај простор требало исконтролисати био је мир, а о трајном миру је већ илузорно говорити и у много мирнијим крајевима света.
Освета, а не правда: Вулин реаговао на срамну пресуду Капетану Драгану
На све то, уље на балканску ватру долива и однос оних који живе на овим просторима, препун мржње, шовинизма, аутошовинизма и још небројено много противречности у оквиру толико сличних, условно речено, истих људи. Толико несхватања, раздвајања и незнања, а поврх свега тога, толико крви, да нас више ни границе, ни зидови, између, не могу смирити.
Имајући у виду ситуацију око нас, али и оно што нас историја учи морамо бити спремни на све. Живети као да ће бити мир, али и спремни као да ће сутра почети рат. Нажалост, нити живимо као да ће бити мир, нити смо за евентуални сукоб спремни, што се за Србе већ толико пута показало као кобно.
