ПОСЛЕ ПИСАЊА ПОРТАЛА СРБИЈА ДАНАС: Национална референтна лабораторија почиње са радом у МАРТУ 2018. године!

Национална референтна лабораторија је једна од најбитнијих установа за контролу квалитета хране, а самим тим и за контролу општег здравља свих грађана, а Србија је једина земља у ЕУ која је нема. Наш портал је апеловао на надлежне да се она што пре отвори и након опсежног истраживања у коме је учествовао тим новинара (текстове можете да прочитате ОВДЕ), министар пољопривреде Бранислав Недимовић је најавио отварање ове лабораторије у пуном капацитету у марту 2018. године!

У интервјуу који је дао за наш портал, министар је објаснио како ће отварање ове лабораторије утицати на контролу произвођача млека, али и хране биљног и животињског порекла и зашто нам је ЕУ повукла новац који нам је дала за пројекте. Наш портал ће наставити да прати овај пројекат и обавестити јавност када лабораторија почне са радом.

Ја могу да разумем незнање, неинвентивност, немање амбиције, али исто тако могу да разумем да је у неким временским интервалима постојао притисак одређених интересних група. Када крене са радом ДНРЛ, конкретно лабораторија за производњу млека и лабораторија за безбедност хране, ви нећете имати више ситуацију „Кадија те тужи, кадија ти суди“. То значи да неко ко производи и ко има своју лабораторију, може сам себе да проверава и нема никог другог ко би га контролисао. То значи да за одређену финансијску надокнаду може да се добије и другачији налаз, него онај који би одговарао у стварности. То је све у сфери нагађања, али је могуће, као и у сваким пионирским корацима, да су такви проблеми постојали.

Оно што ми радимо поводом тога је да мењамо Закон о безбедности хране. Послали смо га сад на мишљење у Европску комисију, због усаглашавања са такозваним европским тековинама, а којим се оснажује улога НРЛ, а с друге стране, тај закон ће се примењивати најкасније до фебруара 2018, а можда и већ и у децембру ове године.

Ја сам искрено веровао да могу брже да је ставимо у функцију, међутим процедура јавне набавке опреме коју смо имали и одобравање средстава за новозапослене због Закона о максималном броју запослених, нисам рачунао да ће ми толико узети времена.

Ми смо у комуникацији са ММФ везано за систем функционисања млека већ обећали да ћемо 1. јануара 2019. године прећи на плаћање премирања млека по квалитету. А биће засновано на резултатима које даје лабораторија за контролу млека. 

Имали смо систем равниловке-свима исто, само је важно да је бело млеко. Није се водило рачуна о другим параметрима, они произвођачи који су уложили у своју производњу, који су уложили у квалитет, који имају лактофризе - ми смо уствари кочили оне који су најнапреднији и који су уложили у себе. Они који немају квалитет, њима је било супер.

Најнеквалитетније млеко, које је у систему стандарда, безбедно, али по параметрима на доњем минимуму, оно ће можда имати 3-4 динара по литри, а сада имају 7 динара. Али ми њима дајемо новац да се осавремене, а ако они неће, са 50 посто новца да купе лактофриз и могућност да за другу половину узму кредит, онда ми ту не можемо ништа.

Често постоји фама у народу, месо коме је истекао рок у ЕУ, оно заврши у Србији, то смо све ускладили са правилима ЕУ, а када успоставимо рад лабораторије за безбедност хране, то ћемо потпуно контролисати. Имамо проблем са месним прерађевинама и оно што се зове мом (млевено месо, ткиво, све што се користи касније за прерађевине) - ту је проблем где ћемо са лабораторијом за безбедност хране направити црту где ћемо моћи да измеримо шта је квалитетно, а шта није квалитетно.

Управа за ветерину, независно од ове лабораторије које још увек нема, раде супер анализе свих млечних производа, по методу случајног узорка и мери ниво афлатоксина код произвођача афлатоксина, исто тако и у млекарама. Имамо комуникацију са млекарама које и саме имају проблем уколико се појави повећан ниво афлатоксина, јер није дозвољена иста количина у свим земљама где имају извоз. С друге стране, ми радимо мониторинг за праћење млека, то је посебан програм који користимо у последње три-четири године, Управа за заштиту биља има сличан програм за праћење произвођача хране и праћење стања кукуруза, у самим складиштима.

Приче да смо ми повећали ове године неколико пута ниво афлатоксина, апсолутно су нетачне. То је ствар која траје већ неколико година и она је 0,25. Примера ради, колика је то количина у ствари проблематичне робе, на један шлепер од 25 тона, то је неколико зрна кукуруза. Само је питање да ли ћете успети да спречите тих неколико зрна да дођу до животиња, које се тиме хране.

Ниво афлатоксина је повећан на 0,5 микрограма по килограму 2013. године, а онда је враћен на 0,25 микрограма. Најразвијеније земље немају уопште овакву границу афлатоксина, тако да те приче, када причамо о штетности, могу да се посматрају овако. Не можемо да причамо о томе да ли ћемо имати проблема ако попијемо дневно 20 литара млека, јер да попијемо 20 литара било чега, имали бисмо проблема.

До 2010. године, граница афлатоксина је била 0,5 микрограма по килограму. Све што смо ми пили као деца, Америка, Русија, Јапан, Канада, цела Латинска Америка, све пију млеко са 0,5 микрограма нивоа афлатоксина.

Шаљемо узорке у иностранство на супер анализу, не дајемо самим произвођачима да контролишу ниво афлатоксина, имали смо 80-90 узорака које смо послали на ту супер анализу, у септембру 2017. године. Два или три узорка су искакали, али постоји механизам како се решава тај проблем са произвођачима.

Са пословањем ДНРЛ, постојаће временски интервал у коме ће произвођач добити флашицу и доносити узорак у лабораторију и неће се само контролисати афлатоксин, него постоји још седам различитих критеријума контроле, о којима данас нико не прича. Сам принцип је тотално дигитализован од тренутка узимања једне дозе млека, њеног транспорта специјализованим возилом и њеног опремања у ДНРЛ.

Намеравамо да отворимо и филијале ДНРЛ у Новом Саду, Крагујевцу или Краљеву и Сјеници. Тамо већ постоје лабораторије задовољавајућег нивоа да можемо да их укључимо у систем ДНРЛ да бисмо смањили трошкове који настају приликом транспорта узорка.

Оно што јавност не зна, је да је нама један део средстава које нам је ЕУ доделила пре 15 година, повукла и то из три разлога:

Прешево гранични прелаз, где су они дали средства за изградњу фитосанитарне и ветеринарске инспекције за објекте, за комплетне контроле, она никада није пуштена у рад, никада није имала дозволу, а ми смо то завршили пре 3-4 месеца, друга ствар је била ИПАРД, а трећа ствар је ова лабораторија.

Држава је за лабораторију за контролу млека дала 60 до 65 посто свог новца, нису то паре из ЕУ, хвала им што су нам помогли, али ту је држава дала већину новца.