ВАПАЈ КОСОВСКИХ СРБА ПОВРАТНИКА: Албанци нам порушили куће, трешња процветала, али ко ће да је једе...

Рекли су да смо четници, да нисмо добродошли и да је најбоље да одемо, кажу тринаесторица Срба који су дошли у село Љубожда крај Истока да обнове своје попаљене домове.

ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ ЧИСТИО ОСКРНАВЉЕНИ ХРАМ: У томе му се придружио и Бранимир Стојановић

УДАРНО! ВАНРЕДНО СТАЊЕ НА КОСОВУ: Припрема се терористички напад?!

Иде Ускрс, а мене боли душа... Јесам се вратио, али кућа ми срушена, њиву ми ору Албанци. Први Васкрс после 18 година славим на својој земљи, фарбаћемо јаја, отићи ћу до манастира Гориоч да се причестим. И сит ћу се исплакати...

Овако говори Мирко Симић (66), који се пре 15 дана, после 18 година избеглиштва, вратио на кућни праг, у ствари, на своју рушевину у селу Љубожда крај Истока у Метохији. Он и 12 његових комшија Срба повратника смештени су у кућу на врх села, спавају на душецима, гледају одозго рушевине својих домова и питају се куд даље и како даље.

Крај Мирковог дворишта процветала трешња.

- Исцветала јесте, погледај само како се окитила бехаром, а ко ће је јести, бог сами зна - каже Мирков комшија Радомир Ристић (59).

Њих тринаесторица повратника надају се новим кућама, да остану на своме, а нада далека, неизвесна. Њихове куће су разнели Албанци из Љубожде и околних села. Њиховом повратку Албанци се нису обрадовали.

СМЕТА ИМ СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО: Погледајте снимак УНИШТАВАЊА ћириличних натписа у Херцеговини!

- Рекли су нам да смо четници, да нисмо добродошли и да је најбоље да одемо - кажу Срби.

На њиви Радомира Ристића површине 30 ари Албанац из села направио је кућу.

- Доле у пољу имам три и по хектара, и не знам ко их обрађује, ко сеје и ко жање... А ја седим овде на брду, гледам моју кућу од 300 квадрата, срушену, моје њиве и боли ме срце - каже Радомир.

И Миркове њиве у Љубожди ору други. Албанци. Четири и по хектара златне метохијске земље.

- По праву јачега - каже Мирко.

УБИЦЕ ЈУНАКА СА КОШАРА ШЕТАЈУ СЛОБОДНО: Масакрирали српске војнике, а данас на високим положајима!

- Од моје куће остао само зидић. И он зарастао у траву. Ено тамо где пасе онај коњ. Три и по хектара земље раде Албанци, нисам ни ишао да обиђем, рекли нам да не шетамо много около. Нисмо од Албанаца у селу очекивали добродошлицу, али нисмо ни оволику мржњу - истиче Милија Благојевић (65).

Миодраг Тијанић имао је у Љубожди све. Куће, гараже, тракторе, комбајне, шталу, пет хектара земље. Зграде запаљене, машине покрадене, земљу обрађују други. Испод села никла пшеница - на српским њивама, а туђа. Мирко и Радомир, Милија, Миодраг гледају...

- Јесте лепо у Шумадији, у Краљеву, на Бумбаревом брду, у Крагујевцу, али овде је лепше, други ваздух, другачија земља, наша - кажу и заћуте.