ОПРЕДЕЉЕНИ ДА ИДЕМО У КОРАК СА СВЕТОМ! Србија савладала лекцију из демократије: Правосуђе у држави независно, а тужилаштво самостално!

Пре више од годину дана Народна Скупштина Републике Србије усвојила је сет уставних промена у области правосуђа. На тај начин акутелна власт је исправила неке дугогодишње недоследне и мањкаве одредбе које су постојале од периода доношења самог Устава односно периода владавине Демократске странке (ДС) и Демократске странке Србије (DSS). 

Овим храбрим потезом Србија је доказала да је спремна да се упусти у тешку и беспоштедну борбу против сваког утицаја политике на рад и функционисање судова, тужилаштава и правосуђа уопште.

До доласка Српске напредне странке на власт (СНС) српско правосуђе је годинама, било изложено критикама струке, политичара и незадовољних грађана како у погледу саме законске регулативе тако и примене прописа у пракси. Чак иако би одређени закони били усвојени, у пракси су се изналазили различити начини како да се исти заобиђу.

За време владавине Бориса Тадића и коалиције окупљене око Демократске странке, често се приговарало томе како је српско правосуђе подложно политичким утицајима те да су због старих предмета грађани принуђени да чекају на правду и остваривање својих права.

Подсетимо да је правосуђе често било на мети ранијих политичких власти. 

Тако га је демократска власт  крајем 2008. године, подвргла, по злу чувеној реформи, због чега је више од 300 судија остало без посла јер их Високи савет правосуђа није реизабрао. Након промене власти у Србији, Уставни суд Србије је све судије поново вратио на те функције.

У кривичној материји су брзоплето мењани кровни закони а велику полемику у јавности је изазвало увођење јавнотужилачке истраге.

Важно је напоменути да је стање у правосуђу данас сигурно боље него што је то било до 2010. године у смислу да је урађен знатан број старих, програмских предмета, док је тужилачка истрага дала позитивне резултате. 

Влада Србије усвојила сет правосудних закона

Истовремено, министарство је објавило својеврсни "рат" сваком упливу политике у рад правосуђа.

Република Србија се показала као конструктиван и кредибилан партнер Европској унији будући да је упркос великој негативној кампањи која је била вођена, референдум о уставним променама ипак одржан у најбољем реду.

Београд је на овај начин испунио обавезе дефинисане Поглављем 23 које се тичу правосуђа и тиме себи даље обезбедио снажан коридор ка пуноправном чланству у Европској унији.

Тако је већ почетком године Влада Србије усвојила сет предлога правосудних закона којима се спроводе промене Устава, у организацији и уређењу правосудних органа.

У питању су Закон о уређењу судова, Закон о судијама, Закон о Високом савету судства, Закон о јавном тужилаштву и Закон о Високом савету тужилаштва.

- Циљ је да се ојача владавина права и повећа правна сигурност кроз независније судство и самосталније јавно тужилаштво и испуне обавезе преузете у процесу европских интеграција - саопштила је тада press служба Владе.

Без икакве задршке, може се констатовати како је тек са доласком Српске напредне странке (СНС) у правном систему Републике Србије успостављено независно судство и самостално јавно тужилаштво.

Надаље, Уставом је гарантована самосталност јавног тужилаштва и предвиђено је да нико изван јавног тужилаштва не може утицати на јавно тужилаштво и носиоце јавнотужилачке функције у поступању и одлучивању у поједином предмету.

Када говоримо о јавном тужилаштву оно ће и убудуће гонити криминалце и учиниоце привредних преступа, прекршаја итд, а обављаће и друге надлежности којима се штити јавни интерес.

Најважније јесте да јавно тужилаштво руководи предистражним поступком, води истрагу и заступа оптужницу пред судом, али због учешћа у свим тим фазама кривичног поступка правилно је ипак да задржи и функцију заштите законитости и тиме и правне сигурности.

Закон о корупцији

Јасно опредељење државе Србије да иде у корак са савременим светом уважавајући притом, препоруке европских партнера потврђују најновије измене Закона о корупцији.

Измемнама и допунама Закона о спречавању корупције, проширује се и потпуно јасно прописује круг јавних функционера, па ће јавни функционер у смислу Закона о спречавању корупције бити и сваки државни службеник на положају, заменик директора Агенције за спречавање корупције, шеф кабинета председника Владе, шеф кабинета потпредседника Владе, саветник председника Владе, саветник потпредседника Владе и посебни саветник министра.

- Изменама и допунама закона нико неће бити заштићен и аболиран за лоповлук - истакла је својевремено министарка правде Маја Поповић.

Обични грађанин и породица у фокусу Министарства правде

Министарство је показало да није тек неки пуки инструмент власти већ пре и изнад свега, јавна служба, сервис на услузи грађанима спреман да у фокус свог деловања постави и заштити неке друге задатке попут бриге о породици.

Ово доказују недавно предложене измене Кривичног законика.

Наиме, овим изменама предвиђено је да се за све облике кривичних дела силовање, обљуба над немоћним лицем и обљуба са дететом може изрећи и казна доживотног затвора. 

Министарка правде Маја Поповић је недавно навела да ће бити знатно пооштрене и казне за насиље у породици, а у складу са иницијативом родитеља деце настрадале на пешачким прелазима и у јавном саобраћају, биће мењане и санкције за тешко дело против безбедности саобраћаја.