ВУЧИЋ У ФАБРИЦИ БОРБЕНИ СЛОЖЕНИ СИСТЕМИ, НАЈАВИО ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА РАДНИЦИМА: Уздамо се у војничку традицију и храброст младих

Председник Србије Александар Вучић вечерас обилази фабрику Борбени сложени системи у Куршумилији, а пре тога угостила га је породица Тошовић на чију кућу је, 1999. током НАТО агресије, пала бомба.

- Данас све што произведете можете да продате. И више није питање цене, већ је питање можете ли да произведете. Ако још имате и пристојну цену, онда утолико боље. Ми морамо да поведемо рачуна о себи, о својој војсци. Почињемо да умемо да се поставимо на најбољи могући начин и да у овим временима сачувамо и мир и људе, али и земљу. Ово је велико и важно питање за нас. У сваком случају нашу војску морамо да наставимо да јачамо - рекао је председник приликом посете и наставио:

- "Милош" је добро транспортно возило, има добру заштиту и веома је тежак. Горе се дода оружје. Може да издржи паљбу из свих углова, осим под 90 степени, али ваљда нећете допустити да вам непријатељ приђе под 90 степени. То су добре ствари. Ово је велико и важно питање за нас. У сваком случају нашу војску морамо да наставимо да јачамо.

Одговарајући на питање каква је динамика наоружања српске војске из иностранства, Вучић подсећа да смо окружени НАТО земљама.

- Ја се увек питам: За кога се сви ови около спремају кад се наоружавају, пошто стално причају о нама, а они сви у НАТО-у. Да бисмо могли да имамо другу смену у Техничко-опитном центру, да бисмо могли да произведемо брже и квалитетније, издвојили смо 6-7 милиона евра на годишњем нивоу

Казао је да у савременом свету постоје три ствари које се дешавају свуда.

- Под један, оно што је веома важно, то је да све европске земље бележе пад. Код нас је пад, веровали или не, најмањи. Друга ствар је да више нико неће да иде у војску у развијеним земљама. Колику год плату да им даш, они неће да се излажу опасности за своју земљу. Ми се уздамо у војничку снагу, да им приуштимо леп живот и добре плате. А трећа ствар је да морамо да се навикнемо да ћемо имати све више људи у свим сферама живота, не само у војсци, који ће долазити из иностранства или сиромашних земаља.

- Оно што је за нас важно да знамо јесте да без војске нема ни државе. Некада смо плаћали огромне суме новца и гајили људе који су живели за то да добро живе и уживају, а када би се од њих нешто тражило да учине, тражили би изговоре да то не ураде. Ови момци знају да сутра било шта да се деси, да они морају да се одазову на први позив и да је могуће да изгубе свој живот. За то их држава плаћа. Десетинама година држава улаже у њих огроман новац. Али, када људи имају добар животни стандард па макар и са нешто нижом плату на неком другом послу, зашто би се излагали ризику? Ми се уздамо и у војничку традицију, и у храброст наших младих, пре свега момака, али и девојака. Ми морамо да поведемо рачуна о себи, о сопственој војсци. Очигледно је да је време изазова у геополитичком смислу пред нама. Хоћемо ли умети да се поставимо на најбоље могући начин и да у тим нелаким временима сачувамо и мир и људе, али и земљу, као и да одвратимо сваког потенцијалног агресора? То је велико и важно питање за нас. Морамо да поставимо у неким фабрикама и бољи корпоративни менаџмент. Морамо да радимо још много више и још много много да уложимо. Тешко је сада, плата је у јануару била 819 евра, а у марту очекујте 850 евра да је плата - истакао је Вучић најавивши даље повећање плата запосленима у фабрици.

- Драго ми је што сам једну добру иницијативу Божидара Ђелића, која није заживела за време ДОС-овсе владе, остварио. Немамо ни довољно знања ни других ствари, када говоримо о традиционалним нуклеаркама. Не може да изађе испод 10-12 милијарди, ми то не можемо да изгурамо за сада. Морамо да се договоримо са Мађарима, да добијемо могућност да рачунамо на толику врсту енергије. У блиској будућности ћемо трошити 4 пута више струје него сада. Из чега ћемо да обезбедимо струју? Ускоро ћемо са Американцима да радимо на великим соларним површинама. Потребно нам је најмање 4 модуларне, мале нуклеарке које сви раде или покушавају, али све је то на дугом штапу јер немамо знање и технологију. Француска има озбиљну предност у односу на друге земље захваљујући нуклеарној енергији - истакао је Вучић и додао да нема опасности када је реч о нуклеарној енергији и подсетио да је то питање од велике важности, јер нећемо да се ослањамо на угаљ довека.

Посета породици Тошовић

У ноћи између 10 и 11. априла 1999 НАТО авијација засула је мало место Мердаре код Куршумлије касетним бомбама. Том приликом живот је изгубила једанаестомесечна Бојана и њен отац Божин Тошовић (29), док је неким чудом успела да преживи његова супруга Марија која је у том тренутку била у седмом месецу трудноће.

Иако и сама повређена успела је да одржи турдноћи и да 17. јуна исте године роди ћерку Анђелу. Марија је у својим ранијим казивањима испричала за Курир да је то вече легла са породицом раније како би дочекали Васкрс.

- Мало пре поноћи зачули смо неку тутњаву и схватили да је у близини пала бомба. Скочили смо из кревета и сишли у подрум. Седели смо у тишини са зебњом, док је око нас све тутњало од, како сам касније сазнала, касетних бомби. Тада је грунуло. Кад сам се освестила схватила сам да је бомба (томахавк) директно погодила нашу кућу и да смо затрпани. Као у сну чула сам мужа како ме дозива. Видела сам га затрпаног подрумским камењен и гредама. Поред њега лежала је Бојана- присећа се страшног догађаја Марија који је испричала за Курир.

Први који су притекли у помоћ били су Маријни родитељи и брат, који су из гомиле рушевина извукли Бојану која је већ била мртва. Маријин отац Саво и брат Мирко су голим рукама откопали Божина и Марију, а затим их однели на пут испод надвожњака, ако би колико-толико био заштићени од бомби.

- Питала сам где је Бојана а они су ми рекли да су је однели код моје мајке. Божин је био непокретан али још жив. Целу ноћ смо провели испод надвожњака, док није свануло и престало бомбардовање. Тада сам приметила да мој муж више не дише. Умро је, завапила сам а моји су ми тада рекли да ми је и ћерка мртва -присећа се Марија.

Тешку повређену Марију пребацили у Куршумлију, па у болницу у Прокупљу. Дуго се лечила, остали су бројни ожиљци по целом телу али, како каже, највећи и најтежи на души. Једанаестомесечна Бојана је била најмлађа жртва НАТО бомбардовања

Председник ће потом присуствовати обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године.