ПРЕМИЈЕРКА АНА БРНАБИЋ ПОРУЧИЛА ХРВАТИМА "Европска вредност није штићење убица деце и стараца"
Пуна подршка свим институцијама Републике Србије у борби за правду, која је некада спора, али увек остаје достижна, рекла је премијерка Србије Ана Брнабић.
Као председница Владе Републике Србије, дужност ми је да подсетим све у Србији, али и у Хрватској, Босни и Херцеговини и Европској унији, за кога и за какву правду се боре председник Републике Србије Александар Вучић и држава Србија. Говорим о подизању оптужнице против кукавица и монструма који су пре 27 година из ваздуха, на територији друге државе, убијали децу и старце у збегу, који су само неколико сати пре тога изгубили своје куће и све што су на свету имали. Овај претходни злочин - највеће етничко чишћење у Европи након Другог светског рата, услед ког су се ови људи нашли у збегу ( за који такође нико није одговарао), изгледа није био довољан. Било је потребно сустићи колону стараца, жена и деце авионима и гранатирати их, како би се обезбедило да се они никада не врате, наводи премијерка Србије Ана Брнабић поводом увреда и напада Хрватске на нашу земљу и председника Србије Александра Вучића.
"Усташе не могу да прежале што са кућама нису спалиле и Вучиће" Вулин прокоментарисао медијску хајку на председника
ВУЧИЋ СЕ У ДАВОСУ САСТАО СА ПРЕДСЕДНИКОМ ЈЕРМЕНИЈЕ "Разговарали смо о глобалној ситуацији, позвао сам га да посети нашу лепу земљу" (ФОТО)
ОРЛИЋ "Љубитељи злочинаца у Хрватској прете Александру Вучићу"
Саопштење премијерке Србије Ане Брнабић преносимо вам у потпуности.
- Колону избеглих Срба с подручја Like и Далмације, 7. августа 1995. године, на магистралном путу Босански Петровац – Кључ, у месту Капљух, село Бравско, напали су хрватски "мигови" и за мање од два минута убили најмање 13 људи, од којих шесторо деце. Убијена је Даринка Дрча (68) и њен унук Јовица који је имао само 6 година. Убијена је Мирјана Дубајић, која је тада имала 21 годину. Убијени су брат и сестра, Жарко и Невенка Рајић. Жарко је имао 9 година, а Невенка 11. Убијен је и Крстан Вуковић (44) и његов син Дарко, који је имао 13 година. Убијен је Мирко Стеља (34) и његов отац Бранко, који је имао 72 године. Убијена је и Милка Ковачевић, жена од 83 године.... Рањено је близу 50 цивила, међу којима такође велики број деце.
- Дугих 27 година је прошло, а да нико није нашао за сходно да реагује, суди организаторима и починиоцима, злочинцима који су убијали децу у избегличкој колони, на територији друге државе. Ти несрећни људи су већ напустили не само своје домове у Хрватској, већ и територију Хрватске, али то није спречило хрватске авионе да наставе да их прогањају и убијају.
Када је Србија то коначно урадила, 27 година касније, чујемо претње. Биће нам блокиран европски пут, да се опаметимо или никада нећемо ући у ЕУ, да наш председник треба да одговара - ваљда зато што се дрзнуо да тражи правду за Јовицу, Жарка, Невенку, Мирка, Дарка, Даринку? Према њихивом мишљењу, Александар Вучић треба да одговара зато што је направио државу која је довољно јака и озбиљна да се сећа својих невиних жртава и тражи правду за њих.
Европска вредност није штићење убица деце и стараца, а није ни претња онима који траже правду. Злочин је почињен - то и хрватски адвокат Анте Нобило каже:
- Основна је ствар да наше морално право за приговарање Србији слаби ако знамо да је овај злочин заиста почињен, да су авиони хрватске војске заиста гранатирали цивилну колону... Морамо почети од тога да смо ми у гријеху и да смо направили пропуст и сад смо објективно у проблему.
Овде бих додала да је "пропуст"то што Државно тужилаштво у Републици Хрватској, више од двадесет година, није покренуло чак ни истрагу о овом ратном злочину, а да не говоримо о оптужници или суђењу.
Влада Републике Србије захваљује нашем тужилаштву на покретању оптужнице, као и председнику Републике Србије што је инсистирао да се овај злочин не заборави. Не постоји особа у цивилизованом свету која ће рећи да је убиство малог Јовице од шест година прихватљиво и чак више од тога – некажњиво.
Пуна подршка свим институцијама Републике Србије у борби за правду, која је некада спора, али увек остаје достижна.
