Припадници Војске Србије одали почаст погинулим саборцима у Великој Плани

Официри Војске Србије, припадници Трећег батаљона војне полиције из Ниша, заставници прве класе Предраг Тамбић и Ранко Пашић посетили су Велику Плану. Дошли су да, као и сваке године, посете гроб свог саборца Игора Павловића и на њега положе цвеће.

- Ранко и ја већ 18 година, сваког пролећа, баш у време када смо војевали за отаџбину, испред наше ратне јединице и Војске Србије посетимо гробове свих наших погинулих другова. Заветовали смо се да ћемо то чинити све док смо у служби. И као што смо извршили завет да ћемо бранити Србији, тако ћемо и овај – каже Тамбић.

КРВАВИ ПРВИ МАЈ: Овако су страдала српска деца у НАТО агресији (ВИДЕО)

Двојица ратних ветерана, који су прошли кроз „ватру и воду“ не само на КиМ, већ и у рату за стварање и одбрану РС и РСК, посетили су и спомених свим палим борцима Велике Плане који су у одбрамбено-отаџбинским ратовима од 1991. до 1999. године дали живот за слободу српског народа.

Кобног 31. маја 1999. године, у свануће, Игор је заједно са шесторицом другова из 52. батаљона војне полиције Војске Југославије, из базе која се налазила негде на ширем подручју Приштине, у возилу ''пинцгауер'', пошао на последњи ратни задатак. Са њим су били Никола (Драгића) Перишић, рођен 1978. године у Нишу, који је управљао возилом, Борис (Злате) Николић (1978) из Земуна, на месту сувозача, Јован (Живе) Лазић (1978), такође из Земуна, Ранко (Пунише) Вуковић (1978) из Бијелог Поља, Малиша (Љубише) Ђорђевић (1979) из Књажевца и још један војник, чије име нисам успио да сазнам.

Имали су задатак да обиђу ракетни систем, који се налазио на неколико километара удаљеном положају. На путу од села Коморане код Приштине према селу Орлате точак ''пинцгауера'' нагазио је на противтенковску мину. Јутро испуњено густом маглом проломило се од силовите експлозије.

Када су, неколико часова касније, њихови саборци стигли на мјесто несреће у животу су затекли само возача Перишића. Нажалост, и он је три дана касније на Војномедицинској академији у Београду подлегао повредама.

Игор Павловић је имао 20 година.