Ракићи нам послали демант, а њиме потврдили наше писање! Муж секретарке нам прети, а она тврди да није функционер

Из фирме Вук логистик стигао нам је демант Срђана Ракића директора фирме, а супруга секретарке Маје Ракић који је одмах на почетку деманта уместо да нас оповргне потврдио наше писање.

"Вук-логистиц уредно исплаћује радницима плате које су далеко изнад минималца и које се крећу око 30.000 и више динара за неквалификоване раднике", навео је Ракић у свом деманту и додао да он редовно плаћа порез и допринос иако ми то никада нисмо доводили у питање.

Дакле, Срђан Ракић је навео да његова фирма исплаћује радницима плате од око 30.000 динара што је према његовим речима далеко изнад минималца. Када се погледа извештај по месецима за минималну зараду у Србији за 2018. годину потврђује се наше писање да Ракић плаћа раднике око минималца јер је минимална нето плата око 25 хиљада што се може видети у табели, што у бруто износу износи око 33 хиљаде динара, што износи 190 динара бруто по сату.

Уговор који је Вук логистик потписао са ЈКП Параћин предвиђа да радни сат кошта 369 динара без ПДВ, што значи да између минималца и зараде Вук логистика остаје 179 динара по сату за зараду,  остале трошкове и давање много веће плате радницима од минималца.

Колико је износио минималац по месецима у 2018. погледајте у приложеној табели:

Такође, иако је уговором између Вук логистика и ЈКП Параћина предвиђено да се за послове добије 14,4 милиона (уговор погледајте на приложеној слици), Срђан Ракић тврди да је добио само 867.888 динара за април месец?!?

“Што се тиче Ваших навода о наводном ''извлачењу пара'' могу под пуном кривичном одговорношћу да изјавим да фактура према ЈКП-у за април месец 2018. године износи 867.888 РСД без ПДВ-а. Од тога по изводу из банке број 43 од 03.05.2018. године, исплаћено је на име пореза и доприноса држави 291.666 динара. За зараде запосленима 457.169 динара-где је урачуната и моја плата која износи 13.533 динара. На име путних трошкова исплаћено је 25.000 динара и 2500 динара за провизију банке, 7000 динара за књиговодствену агенцију-што износи да фирми остаје 84.553 динара, а да од тога морамо да платимо трошкове струје, канцеларијског материјала, интернета, грејања, горива“, наводи Ракић и заборавља да ми ниједног тренутка у нашем тексту нисмо говорили само о износу за април месец, већ да тих 14,4 милона динара са ПДВ које ми помињемо у тексту представљају целокуопан износ за целу годину.

Када више није имао шта да демантује Срђан Ракић нам се пожалио на своје здравствено стање рекавши нам да му се вратила хронична болест, а онда нам запретио судом:

"Из напред наведеног, морам да Вас упознам са чињеницом да ми се због оваквих клевета и неистина које сте навели у тексту, хронична болест вратила, где ћу можда бити онемогућен да обављам свој посао, а што ће произвести огромне материјалне трошкове по пословање моје фирме. Надам се да је у свом бизнис плану Портал који је изнео овакве неистине и клевете, планирао довољно финансијских средстава за покривање судских трошкова по тужби, због мог озбиљно нарушеног здравственог стања." 

На овај начин Срђан Ракић жели да нас уплаши како бисмо престали да износимо чињенице о пословању његове фирме до којих смо дошли и на тај начин изврши притисак на нашу редакцију како би прекинула да истражује. Овакве претње годподина Ракића представљају велики притисак на слободу говора која је гарантована Уставом Републике Србије!

Секретарка Маја Ракић у свом деманту потврдила да је за секретарку постављена 2015. године што смо и навели у тексту. Такође, она је у деманту навела шта по закону ради секретар те како она није одлучивала о избору директора ЈКП Параћин, иако ми у тексту нисмо ни доводили у питање шта је посао секретара, нити смо навели да је она директно одабрала Данијела Живковића за директора ЈКП Параћин, те се поставља питање шта је секретарка Ракић заправо демантовала у нашем писању?!?

Даље у свом деманту, секретарка Ракић имала је потребу да нам саопшти да је са господином Срђаном Ракић у браку 22 године, али да сви послови које је обављала у Општини Параћин нису страначки, као и да нас упозна са тиме да она није у сукобу интереса.

“Што се тиче навода у вези са фирмом мог супруга Срђана Ракића, најпре да напоменем да сам са њим у браку 22. године. Као дипломирани правник у Општини Параћин радим од 2005. године, најпре као приправник, у Служби за скупштинске и нормативне послове, која ради на стручним и административним пословима у вези са радом органа општине, а након тога на пословима сарадника, па руководиоца радне групе за скупштинске и нормативне послове, затим као начелник Службе за скупштинске и нормативне послове, а 2015 године од стране Скупштине општине постављена сам за секретара скупштине општине. Сви ови послови су нестраначки и подразумевају стручност у раду, а такође не могу да представљају сукоб интереса уколико мој супруг у складу са законом региструје предузетничку радњу и обавља делатност за коју је регисторван у потпуности у складу са Законом“.

Међутим, да се секретарка Ракић налази у сукобу интереса објаснио је и Чедомир Чупић професор Факултета политичких наука у Београду који је био у одбору Агенције за борбу против корупције. Наиме, према закону Агенције за борбу против корупције фирма мужа секретарке Ракић није могла да уопште конкурише за послове који се финансирају из буџета грађана.

Ипак, секретарка је у свом деманту навела да њен супруг има право да равноправно учествује на тендерима као и неке друге фирме.

“На наведене јавне позиве његова фирма као и све остале у Републици Србији може равноправно да учествује на тендерима уколико су испоштивани Закон о јавним набавкама и остали прописи, а секретар скупштине не учествује у поступку спровођења јавне набавке у јавним предузећима, нити одлучује у доношењу одлука и било којих других појединачних аката јавних предузећа или установа. На наведене јавне позиве његова фирма као и све остале у Републици Србији може равноправно да учествује на тендерима уколико су испоштивани Закон о јавним набавкама и остали прописи, а секретар скупштине не учествује у поступку спровођења јавне набавке у јавним предузећима, нити одлучује у доношењу одлука и било којих других појединачних аката јавних предузећа или установа“, пише Маја Ракић.

Секретарка овде јасно показује да заборавља да је она на функцији и то у Општини Параћин, те да њен супруг није било ко већ муж особе која ради као јавни функционер, те да она не мора директно да додељује тендере да би се нашла у сукобу интереса.

Секретарка Ракић је такође у деманту навела да је нико од чланова наше редакције није контактирао, иако су наши новинари у више наврата покушавали телефонским путем да дођу до ње. Маја Ракић оптужила нас је да смо објавили клевете, а онда у даљем тексту свог демантија, није се либила да управо она оклевета наше новинаре оптуживши нас да теми коју истражујемо већ месецима нисмо приступили са, како је навела “дужном новинарском пажњом“.

Наши новинари ће и после претњи које су добили наставити да раскринкавају афере, јер као друштвено одговорни портал имамо дужност да грађанима Србије покажемо где се троши новац из буџетских средстава, јер управо тај новац је власништво сваког од њих!