Решење за Косово иде на сто СБ УН: Београд своју стратешку позицију гради уз ослонац на Москву и Пекинг
Пре осам година су тадашње српске власти Косово угурале у руке ЕУ
О компромисном коначном решењу за Косово и Метохију, уколико до њега дођу Београд и Приштина, требало би да се расправља и у Савету безбедности Уједињених нација - сазнаје се из дипломатских кругова.
Тиме би се ова тема поново вратила под окриље светске организације, из које је 2010. године отргнута резолуцијом коју су поднеле тадашње српске власти практично је угуравши у руке Европске уније као посредника у дијалогу двеју страна.
Прочитајте и:
Овакав редослед корака отвара простор да Београд своју стратешку позицију гради уз ослонац на Москву и Пекинг, а како се очекује, у евентуалној дискусији пред светском владом свакако ће пресудну улогу играти Русија и САД. Ове две силе, како се сазнаје, требало би да разговарају о модалитетима разрешења замршеног косовског чвора, с тим што је чврст договор са Москвом да ће нам она пружити подршку за предлог који будемо изнели.
Колико ће времена бити потребно да се договор постигне, и хоће ли се до њега уопште стићи, првенствено ће зависити од воље Приштине и далековидости земаља које су јој до сада "чувале леђа".
Некадашњи амбасадор Милован Божиновић каже да би било политички логично, ако дође до договора, да се он представи Савету безбедности и да он у том светлу посматра појачану улогу Русије у последње време у овом процесу.
- Пред СБ, међутим, може да стигне само већ усаглашен папир међу чланицама овог тела, а не предлог због кога би Русија или САД дизале руку против. Када би то била опција прихваћена од свих, она би могла да се повеже са Резолуцијом 1244 и да се на овај процес стави тачка - оцењује Божиновић.
Председник је најавио да ће отпутовати у аустријски Алпбах на Европски форум чији ће део бити посвећен проширењу ЕУ, и на коме ће бити европски комесар Јоханес Хан, председник Аустрије Александер ван дер Белен, канцелар Себастијан Курц, али и председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи.
Поводом најаве Хашима Тачија да ће се на предстојећој рунди дијалога у Бриселу разговарати о захтеву Албанаца из тзв. Прешевске долине за припајање "Косову", председник Александар Вучић у четвртак је навео да могу да предложе теме које желе:
- Само нека гурају шта год мисле, а онда ћемо да видимо уколико будемо у ситуацији да правимо неки компромис, какав је резултат свих тих кандидованих и некандидованих тема.
Као што је већ најавио, Вучић ће ускоро посетити Космет, на коме ће провести 24 часа. Отићи ће 8. септембра после подне, али још није познато која ће све места обићи. Како је у четвртак рекао, тамо ће одржати један од најважнијих говора у свом животу, у Косовској Митровици или у Зубином Потоку:
- Постоји много предлога о томе шта ћемо обићи. Хтео бих да обиђем милион места, али то није могуће. Посебну пажњу дали смо централном обраћању, а мој мотив је шта ће бити резултат у будућности, а не колико аплауза ћу у том тренутку добити.
Истакао је да ће водити рачуна о свакој изговореној речи, јер ће се по свакој мерити будућност наше земље за пет и 100 година. Он је навео да му је мирна савест јер је црквеним великодостојницима, од патријарха, па до других, рекао шта мисли, какво је право стање на КиМ, шта се може, а шта не:
- Мој став је реалан, озбиљан и одговоран. Какви ће бити ставови других, видећемо. Србија је далеко од решења за КиМ, као и од тога да јој неко нуди север Косова. Раније нисмо могли ни о чему да разговарамо, а онда је неко великим трудом у пет година успео да то врати на сто, да можемо да радимо на томе да добијемо више када су у питању права за Србе, или да Србија добије нешто у ресурсима и енергетици. Ако то неко не разуме и каже да ће за пет или 50 година да обезбеди више, то су неозбиљни људи.
О изјавама које Рамуш Харадинај свакодневно даје, а које се тичу "демаркације границе", шеф српске дипломатије Ивица Дачић у четвртак је, за ТВ Прва, рекао да представљају "позориште у кући":
- О чему они причају? Каква демаркација када не постоји граница. Административна линија постоји више деценија и о њој Кфор води рачуна од 1999. године.
Дачић је закључио да догађаји на КиМ показују да Албанци не желе било какав договор, као и да је то мишљење и међународне заједнице. Како је рекао, времена су се променила, а Албанци то не схватају, као и то да више нису "миљеници" међународне заједнице.
