ЈЕДАН УСЛОВ КЉУЧАН - КАКО СЕ БИРА ПАТРИЈАРХ: Шта све мора да се испуни да би гласање било валидно
На почетку Сабора, епископи се заклињу да ће водити рачуна о добру и интересу Цркве, отаџбине и народа и да ће гласати за најбољег.
Српска православна цркве ће највероватније данас добити новог поглавара, а према Уставу СПЦ за то место може да се кандидује епархијски архијереј који је на челу епархије минимум пет година.
"ОВО ЈЕ ИСТОРИЈСКИ САБОР" Митрополит Хризостом на литургији у Храму послао јаку и снажну поруку (ВИДЕО)
Епископ врањски Пахомије отпуштен из болнице: Негативан на вирус корона
ПЛАН РАДА ВЛАДИКА ИСПЛАНИРАН ДО НАЈСИТНИЈИХ ДЕТАЉА: По овом распореду ће се данас одлучивати
Правилник СПЦ подразумева да се Изборни сабор мора организовати најкасније три месеца од упокојења претходног патријарха, а за његов рад је потребно учешће најмање две трећине чланова.
На почетку Сабора, епископи се заклињу да ће водити рачуна о добру и интересу Цркве, отаџбине и народа и да ће гласати за најбољег. Избор патријарха се спроводи тако што се током првог круга гласања учесници Сабора изјашњавају о три епископска кандидата, тајним гласањем.
Уколико се после првог круга појави име са натполовичном већином гласова, онда се у другом кругу гласања владике опредељују за остала два кандидата.
Натполовичном већином мора да буде изабрано и име другог кандидата, након чега се приступа наредном кругу гласања за трећег такмаца за патријаршијски трон и поново је услов добијање натполовичне већине гласова. То значи да се кругови гласања могу и понављати, све до момента док се не добију имена три обавезна кандидата.
Када епископски архијереји одреде три кандидата, њихова имена се стављају у запечаћене коверте унутар Јеванђеља, након чега се Јеванђеље ставља на часну трпезу у олтару. После молитве призива Светог духа Патријаршијског капели, најстарији монах, а то ће овог пута бити Јован Радосављевић, извлачи једну од коверти, коју предаје председавајућем Сабора.
Архијереј који је до тог тренутка водио Сабор је управо онај који добија част и обавезу да саопшти осталима епископима име новог патријарха. Он такође отвара и друге две коверте како би се сви учесници Сабора уверили да су избори били регуларни.
Овај начин избора познат је под називом Апостолски жреб. Иако ретка, ова пракса је легитимна и порекло води из новозаветног избора апостола Матеја, који је жребом изабран после Јудиног издајства. Због тога је уведена у Устав СПЦ.
Како се бира нови патријарх
Апостолски жреб
- Патријарх се бира тајним гласањем под сводовима храма, а сваком изборном кругу претходи молитва призива Светог духа
- Бирају се тројица архијереја који добију више од половине гласова чланова изборног Сабора
- Гласање се понавља све до тренутка док се не изаберу тројица кандидата са потребним бројем гласова
- Имена тројице владика стављају се свако у посебну коверту које се запечате и стављају у јеванђеље, такозвани "апостолски жреб"
- Једну од три коверте извлачи монах Јован (94), који важи за највећег духовника у СПЦ, а био је пријатељ и исповедник патријарха Павла и Иринеја
Апостолски жреб је у СПЦ уместо гласања први пут уведен у мају 1967. године на редовном заседању сабора. То је највероватније урађено како би се онемогућило мешање политике у избор верског поглавара, јер је политички утицај на цркву био доминантан у ауторитарном систему који је био присутан за време комунизма у Југославији.
Ипак, жреб је постао стална пракса тек 1990. године, када је епископ рашко-призренски Павле заменио на трону оболелог поглавара Германа, током чијег је мандата дефинисан овај систем.
Сабор је принцип апостолског жреба променио 2000. године у жељи да се поглавар СПЦ поново бира гласањем, али је пет година касније та одлука повучена. Према тврдњи једног од владика, мотиви тог повлачења били су то што се и тада сматрало да је утицај политике на дешавања у Цркви и даље присутан.
На тај начин је 2010. патријарх Иринеј одабран за ову позицију. Током службе су коверте са његовим и именима још двојице владика стављене у коверте, а оне у јеванђеље. У тачно одређеном делу службе један од монаха, изабран од стране Сабора, извукао је баш његову и тиме је Иринеј постао 45. поглавар СПЦ.
Иначе, владике су добиле детаљан распоред који је до детаља испланиран. Према том распореду данашњи дан ће им изгледати овако. Почели су у 8.45 облачењем архијереја, а у 9 сати је почела Света литургија која траје до 11 часова.
Распоред до краја дана изгледа овако:
11.00 - Кафа и доручак у Парохијском дому Светосавског храма
12.00 - Призив Светог духа и почетак заседања Сабора
13.30 - Пауза за кафу
16.00 - Ручак у Парохијском дому
16.30 - Наставак заседања до 18.30 сати
19.30 - Вечера у Патријаршији СПЦ
