"СПЕЦИЈАЛЦИ" СА ЗАПАДА РЕШАВАЈУ "СТВАР" ДО 24. ФЕБРУАРА? Шта се крије иза доласка страних дипломата у Београд: Косово најзапаљивија тачка у Европи
Нови оквир дијалога Београда и Приштине као први корак ка договору Београда и Приштине, спречавање дестабилизације Западног Балкана и утицаја Русије, али и покушај да чврће вежу регион за себе: То су најмање три "последице" које треба очекивати након посете четверца искусних дипломата најмоћнијих земаља Запада који следеће недеље треба да стигну у Београд.
У престоницу би прво требало да стигне специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак и специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар, заједно са изасланицима француског и немачког председника, Емануелом Боном и Јенсом Плетнером, док су након тога могуће посете и других званичника.
Раније је најављено да ће им се прикључити и виши саветник у Стејт департменту САД Дерек Шоле, али се од тога у међувремену одустало.
"У ЦИРКУСУ НЕМА НИ ВУЧИЋА, НИ ВУКА" Председник жестоко одбрусио немачком "Цајту", није му ПРЕЋУТАО скандалозни текст!
"НИСТЕ ПРОЧИТАЛИ ТЕКСТ КАКО ТРЕБА" Вучић одбрусио новинарки Н1 на провокацију о изјави Вучевића
ВУЧИЋ ОПАСНО ОДБРУСИО КУРТИЈУ! "Двадесет дана не можеш да уђеш на север Косова!"
За очекивати је да на столу буде француско-немачки предлог који је почетком септембра дат обема странама на увид, а иза чијих редова стоји управо Бон и Плетнер.
"Први корак ка договору"
У међувремену су на тај документ и Београд и Приштина послали своје примедбе, али је, према речима председника Србије Александра Вучића, и ревидиран текст и даље неприхватљив за Србију. Најновија верзија која је доспела у јавност не спомиње признање Косова, али се њему инсистира да неће бити блокирања у међународоним организацијама.
Зато је питање, шта може да се очекује од овог доласка специјалаца? Да ли искусне дипломате желе да искористе тренутни моменат, пошто на Косову након пуштања ухапшених Срба и уклањања барикада нема ни најмање кризе, да "улете" и реше ствар до 24. фебруара, рока који је првобитно био најављен за потписивање споразума или у наредних годину дана како предвиђа последна верзија?
Најреалније је да из свега проистекне јасан оквир будућег тока преговора пошто досадашњи није дао резултате, напомиње бивши дипломата Срећко Ђукић.
- Ово би могао да буде први корак ка договору о методологији будућих преговора. Може се очекивати нека друга форма, шатл диплиматија или интензивнији преговори у Бриселу. Досадашњи разговори нису продуктивни, "порађали" су кризе скоро сваког месеца, а чини ми се да сада специјалци долазе да саопште Београду и Приштини како ће све то изгледати - напомиње Ђукић.
Бивши амбасадор у Белорусији међутим напомиње да није реално да ишта буде потписано до 24. фебруара, али да у току године мора да дође до резултата.
- У наредних дванаест месеци неки документ мора да буде потписан јер искуство криза које су се дешавале прошле године показује да је Косово најзапаљивија тачка у Европи. Питање је велико и шта се све дешава иза кулиса, и какав је то документ који је на столу - напомиње Ђукић.
"И регион тема"
Најважније одредбе Шолц - Макрон предлога подразумевају једнака права за Србију и Косово, неповредивост граница, поштовање територијалног интегритета, заштита националних мањина и посебан статус за Српску православну цркву.
Иза њега не стоји само Европска унија, већ и Сједињене Америчке Државе, што је Ескобар јасно и рекао. На то указује и Сузана Грубјешић из Центра за спољне политике.
- Долазак Ескобара и Лајчака треба да демонстрира јединствен приступ ЕУ и САД према решавању косовског питања, у чијој се основи налази француско-немачки предлог. Пошто јавност и даље не зна детаље тог плана, не верујем да би без припреме јавног мњења могло да дође до склапања споразума у току или одмах након ове посете. Оно што је извесно јесте да је ово година озбиљних тестова за цео регион и вероватно крај поткопавања напора Запада да спречи преливање сукоба из Украјине и да регион чврсто веже за себе - истиче она.
Зато Грубјешић каже да Косово јесте централна тема, али да би за очекивати да буде и регион јер су видљиви и покушаји дестабилизације БиХ и још неких земаља.
- У свему томе и Русија има улогу, јер иако не може ни на који начин да помогне, врло је заинтересована да сачува одређени утицај у региону, иако се из њега историјски повукла напуштањем Угљевика и Слатине пре две деценије - закључује Грубјешић.
Све Шолц - Макрон верзије
Шолц - Макрон предлог испливао је у јавност почетком септембра, након што је ситуација на Косову дестабилизована одлуком косовског премијера Аљбина Куртија да тражи пререгистрацију возила из Србије. Срби са севера Косова узвратили су барикадама, а варнице су угушене шатл дипломатијом САД и ЕУ.
То је био окидач да француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц пошаљу своје специјалне саветнике Емануела Бона и Јенс Плотнера у мисију спашавања дијалога. Убрзо је стигла и вест да нису седели скрштених руку, и да је из Париза и Берлина послат предлог за решење несугласица.
Званични примерак тог плана до сада није објављен, а незванично су процуреле две верзије овог предлога: од 13 и 9 тачака, а јавно је речено да је и трећа верзија на столу.
Прва верзија, која наводно има четири странице, обухвата период од 10 година и предвиђа улазак Косова у УН без противљења Србије. Наша земља заузврат добија убрзан улазак у ЕУ и значајну финансијску помоћ.
Друга је практично је копија уговора две Немачке који је потписан 1972. године, нема експлицитних одредби независности и самосталности две стране, али садржи оне о неповреповредивост међусобних граница и поштовању територијалног интегритета. Предвиђа отварање сталних мисија који ће бити основана у седишту Владе.
Трећа, најновија верзија, има 10 тачака, не спомиње међусобно признање, али спомиње једнака права за Србију и Косово, неповредивост граница, поштовање територијалног интегритета, заштиту националних мањина, посебан статус за СПЦ, као и то да једна и друга страна неће блокирати једни друге у међународним организацијама. Вучић је управо за њу рекао да не садржи оно што је Србија тражила.