ШРАПНЕЛИ ГА РАЗНЕЛИ ПРЕД ЖЕНОМ И ЋЕРКАМА: Милан је последња жртва НАТО агресије, а страдао је НА КУЋНОМ ПРАГУ
Миланови пријатељи са посла окупили су се после бомбардовања и обновили им кућу. Све друго Јасмина је морала да уради сама.
Последња жртва НАТО авијације био је Милан Бајић (37) из новосадског насеља Шангај. Страдао је 8. јуна на кућном прагу, у насељу тик уз Рафинерију, само неколико сати пре завршетка бомбардовања.
НИСУ МОГЛИ ДА ГЛЕДАЈУ ЗЛОЧИН: Четири земље одмах су прискочиле Србији у помоћ, о операцији "Фокус" се мало зна, а сада је њен организатор проговорио!
Детаљи из радне свеске команде приштинског корпуса ПРВИХ ДАНА БОМБАРДОВАЊА: Американци Павковића хтели ОДМАХ да УБИЈУ?!
Прошло је ДВАДЕСЕТ ГОДИНА од АГРЕСИЈЕ НАД СРБИМА: Где су сада они који су наредили БОМБАРДОВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ?
Разнели су га шрапнели од пројектила наочиглед супруге и две тада малолетне ћерке. Оне су покушале да га унесу у кућу која се урушила, а како се сећа његова супруга Јасмина Бајић, од густог дима који је куљао из уништених рафинеријских постројења није се видео ни прст пред оком.
- Пре те несрећне секунде био је у дворишту и причао са комшијом. Све се одвило негде око поноћи. Могли смо сви изгинути. Ћерке су ми и данас под стресом када се сете и не воле да причају о томе. Мој Милан је био човек за пример, сваком је био спреман да помогне. Имали смо диван брак - присећа се Јасмина своје највеће животне трагедије.
Не може да верује да је Милан имао само 37 година када је погинуо. Радио је као пословођа у "Новкабелу" и све време бомбардовања ишао на посао, често пешке иако му није било нимало близу. Ова данас уништена фирма једина је породици Бајић пружила помоћ. Миланови пријатељи са посла окупили су се после бомбардовања и обновили им кућу. Све друго Јасмина је морала да уради сама. За цивилне жртве рата каже нема пуно разумевања и помоћи. Но, додаје да не жали, ни када су им искључивали струју и гас, ни када је била гладна.
Гледала је само напред и да ћеркама ништа не фали.
- Од помоћи остала су само обећања. Код многих функционера сам одлазила, али нико није учинио ништа. Тако сам то престала да радим. Деца су добијала неку стипендијицу док су се школовала. Радим као чистачица за минималац, а пензија од Милана је мала, око десет хиљада динара. Мени је само било битно да децу ишколујем. Једна ћерка ми се удала и имам унука који ми враћа наду у људе. Млађа ћерка је завршила факултет, али не може да нађе посао у струци па ради у продавници обуће - наставља саговорница.
АУТОРСКИ ТЕКСТ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА: Шта хоћете ИЗБОРЕ ИЛИ МОЈУ ГЛАВУ? СПРЕМИТЕ СЕ ЗА ИСТИНУ, моћнија је ОД ВЕШАЛА!
Заставник који је изгубио обе руке расплакао Србију: Нисам бринуо за себе, војник сам! Крв ми се сливала низ лице... (ВИДЕО)
ОВО ЈЕ ТРЕНУТАК КАДА ЈЕ ВУЧИЋ ЗАПЛАКАО: Обратио се ХЕРОЈУ који је изгубио обе руке и ногу! СУЗЕ САМЕ ПОТЕКЛЕ! (ВИДЕО)
И после толико година свака сцена проживљена са Миланом јој је једнако жива, када су се као подстанари полако кућили или када су под бомбама тунелима испод канала ишли до града и, то несрећно вече када је изашао пред кућу.
