Никола је слеп, а ради на компјутеру и то у овом министарству (ФОТО)
Несвакидашњи пример упорности и рада
Никола Радојловић, упркос томе што је слеп завршио је историју на Филозофском факултету и то са просеком десет. Иако је имао потешкоћа са проналажењем посла Никола сада ради у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Прочитајте и:
- Завршио сам факултет и мастер студије пре четири године. Кратко сам радио у струци као наставник историје, а онда дуго нисам могао да нађем посао. Ишао сам по школама, делио биографије, радио хонорарно, учествовао у активностима преко Савеза слепих и других невладиних организација - почиње Никола своју причу за потал SrbijaDanas.com и објашњава како је дошло до тога да почне да ради у том Министарству:
- Летос сам преко акције "Отворена врата" у организацији Министарства рада дошао у ово министарство и причао о проблемима које особе са хендикепом имају при запошљавању. После мог излагања рекли су ми да пошаљем мејл министру Зорану Ђорђевићу и да ће он сигурно реаговати. Уз свој мејл послао сам и ЦВ, сматрајући да то није непристојно. Петнаестак дана касније из истог министарства стигао је позив да почнем да радим. Био сам шокиран. Нисам о томе ни размишљао.
Никола је уз помоћ воље која је била јача од свих препрека успео да пронађе посао, па је тако данас у оквиру Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ангажован у Сектору за антидискиминациону политику и унапређења родне равноправности.
- Ово је нов сектор, још се формира. Послови на којима треба да будемо ангажовани се још увек систематизују. Тренутно радим техничке ствари јер још увек стичем искуство на овом послу. Преводим са енглеског на српски и обрнуто, читам документа, стратегије, акционе планове и издвајам оно што је потребно из њих. Сада и ја учествујем на "Отвореним вратима" као неко ко слуша особе са проблемима, контактирам са организацијама које се брину о маргинализованим групама, највише са организацијама за помоћ слепима и за помоћ особама са ХИВ-ом, а надам се да ће се то проширити - објашњава нам Никола.
На питање колико је некоме ко има функционалних потешкошкоћа тешко да успе у Србији, Никола каже да приво треба дефинисати успех, а онда скромно објашњава да је он тек на почетку и да мора још много да ради:
- Морамо дефинисати успех. Успех на факултету је само почетак, треба ићи даље. Ако човек стане на том, неком свом, замишљеном путу, онда тај успех губи на значају. Човек треба да заврши до краја ствари које започне и да их уради како треба, то сам научио на факултету и то примењујем на сваком послу, па и овде.
Никола је како каже на овом радном месту добио и прилику да унапреди своја знања која је стекао до сада и то на тај начин што га је директно министар Ђорђевић предложио за представника на Дипломатској академији.
- То је курс у оквиру Министарства спољних послова који траје девет месеци, организује се сваке године и похађа га по један представник из сваке од државних институција. То мије велика част и одговорност. Уколико будем вредно радио, то је шанса која ме може одвести неслућене правцима. То је порука овом друштву да особе са хендикепом могу да успеју и на овако одговорним позицијама. Држава је та која може прва почети са запошљавањем особа са хендикепом и тако дати пример приватним послодавцима. Моја жеља је да се и таквим особама пружи могућност да се образују, усавршавају и добијају послове на којима ће доприносити друштву. Овај потез министра Ђорђевића је битан корак ка том циљу - каже нам Никола.
Никола нам је објаснио и како упркос слепилу успева успешно да ради на компјутеру рекавши нам да је на исти начин прочитао на факултету на хиљеде страница.
- Испред нас је компјутер са говорним софтвером. Говорни софтвер препознаје све што је у форми текста исписано на екрану и потом репродукује синтетички глас. Помоћу овог софтвера сам прочитао на десетине хиљада страна, а и откуцао. Имао сам микрофон за снимање предавања и састанака. За маргинализоване групе технички проблеми више нису у фокусу. Људима су данас релативно доступна бројна помагала. Сада је главни проблем, управо дискриминација. Зато ми је драго што радим у овом сектору - објашњава он.
Како каже главну препреку у проналажењу посла срушио му је министар Ђорђевић, па су сада за њега остале само тешкоће које може сам да превазиђе. На питање који су му даљи циљеви Никола каже:
- Имам мало искуства на овом радном месту и нисам у позицији да нешто, чак и желим. За сада учим, испуњавам радне задатке и дајем свој максимум. Након неколико месеци, а можда и година рада, бићу у позицији да кажем шта желим да постигнем у државној администрацији и шта планирам - закључује Никола.