СТАРИ ПРИЈАТЕЉИ! Саву стиже подршка од ШИПТАРСКИХ НАЦИОНАЛИСТА, Вучић им бизаран, а Манојловић принципијелан и зрео!

Река досељеника из јужне српске покрајине и даље тече, али се овај обичај губи. Сава Манојловића, на пример, иако се из Приштине 1999. године преселио у Београд, нико тако не зове. Зато што је овај надимак само одредница географског порекла, и не одражава никакве друге везе с јужном покрајином.

Јер да није тако...

Подсећали смо неколико пута на овом месту да Саво, иако је рођен у Приштини, избегава да се изјашњава о проблему Косова и Метохије. Просто, у својим јавним наступима као учесник у емисијама Шолакових телевизија, и у интервјуима магазинима, тај проблем заобилази. А кад га директно питају, лупета:

- Моје мишљење је да "велике теме" које деле људе намећете када немате конкретна решење за конкретне проблеме (...) У том случају морате да се бавите симболичким темама без конкретног ефекта - рекао је Радару.

У дирљивој жељи да "не дели људе", у великом предизборном интервјуу Недељнику отишао је корак даље. Описао је своје детињство уочи бомбардовања 1999. године као идилично - у игри кошарке, каже, није се гледало ко је Албанац а ко Србин. (За оне који не знају, иначе, школе су тада биле подељене на српске и албанске, а кад се настава одвијала у истој згради, улази су били одвојени.)

Он, а видећемо мало касније и зашто, конфабулира и безочно лаже. Бомбардовање је, каже, "дочекао на кошаркашком терену"! На страну што се већ предвече тог 24. марта знало да су авиони полетели из Авијана, и да је бомбардовање неизбежно, него су прве бомбе пале неколико минута пре 20 сати. У Приштини је тада био мрак. Рефлектори на кошаркашком игралишту? Ма да!

Саво, истина, каже да су једном његовог друга изболи ножем, "али такве ствари су се после дешавале и на Новом Београду". Ако неко мисли да је Саво 1999. године имао пет година, и да зато није знао шта се дешава - греши. Имао је тринаест... Можда у тим годинама и није био свестан света око себе, али сада јесте, пише Курир.

И зато не лаже о годинама свог детињства тек тако - зна он коме се обраћа. И не греши!

И интервју и Саво прочитани су тамо где треба - у Приштини! - баш онако како треба.

-Интервју недељнику Недељник га приказује као принципијелног политичара који показује зрелост у расправама о Косову - констатује Адријатик Кељменди, аналитичар који је нашој јавности познат по антисрпским ставовима и увредама.

Три дана пре него што је похвалио Сава, Кељменди је напао председника Србије што се огрнуо "заставом под којом је изгубило живот 8.000 људи у Сребреници"! А говор Александра Вучића у Генералној скупштини УН назвао је "бизарним".

Сада знамо: по мерилима Албанаца с Косова Вучић је "бизаран" а Саво "принципијелан и зрео"!

Српски политичар који добије толико похвала од Албанаца на изборима у Србији, по природи ствари, не би имао шта да тражи. Хоће ли се Саво оградити од подршке Адријатика Кељмендија?

Неће. Наравно да неће!

Од кандидатуре за градоначелника Београда Саву Манојловићу је важнија поновна кандидатура за фондове Рокфелер фондације, коју на Западном Балкану води Албанац Хаки Абази.

Зато Саво прича тугаљиве приче о заједничком животу са Албанцима 1999. године, а судећи по Кељмендијевим реакцијама, биће пара. Биће нових донација за "принципијелне и зреле политичаре"!

Верујемо да је Саво одахнуо. Да његово досадашње деловање није овако оцењено, морао би своју "принципијелност и зрелост" да доказује уплитањем прстију у двоглавог орла!

Мада, ко зна шта носи дан, а шта ноћ.

Можда се на следећим изборима, кад Курти отера из Приштине и оних последњих десетак Срба, Саво кандидује за "мултиетничког градоначелника Приштине".

Веће су му шансе да тамо победи него у Београду.

Извор: Србија Данас/Курир