СВЕ ЈЕ ЧЕШЋА ПРАКСА УТВРЂИВАЊА ОЧИНСТВА: Чак 300 Срба годишње сазна да нису очеви своје деце!
Сваке године у Србији се уради око хиљаду тестова очинства
Сваке године у Србији се уради око хиљаду тестова очинства, а трећина мушкараца након тога схвати да нису очеви своје деце. То сазнање је највећи могући стрес у животу једног мушкарца, кажу психолози.
Прочитајте и:
Више од 300 мушкараца у Србији сваке године сазна да нису очеви своје деце пошто обаве ДНК тест. У нашој земљи се у државним и приватним лабораторијама у току једне године обави око хиљаду оваквих тестова, после којих трећина мушкараца добије потврду да нису биолошки очеви деце које сматрају за своје.
Стручњаци кажу да је пракса утврђивања очинства све учесталија у Србији и да се обично тестирају мушкарци који сумњају у верност својих супруга. Према речима психолога, сазнање да дете није њихово представља најтрауматичније искуство у животу сваког мушкарца.
Руководилац ДНК лабораторије Института за судску медицину др Оливер Стојковић истиче да резултати урађених тестова очинства у овој установи већ годинама показују да сваки трећи тестирани мушкарац није отац детета.
- На нашем Институту годишње се обави око 200 тестова за утврђивање очинства, а резултати покажу да око 70 мушкараца заправо гаји туђе дете. Дакле, у просеку сваки трећи мушкарац који се тестира сазна да није биолошки родитељ детета - објашњава Стојковић и наглашава да су обично очеви ти који иницирају тестирање.
ДРАМА у школи у Русији: Маскирани нападач упао са НОЖЕМ, повређено 15 ђака
У ДНК центру за генетику кажу да је у последњих пет година повећан број људи који траже анализу очинства. Они ураде око 40 оваквих тестирања месечно (око 500 годишње), а и даље су у мањини резултати који негирају биолошку везу између мушкарца и детета.
- Родитељи некада доносе бебе право из породилишта на тестирање, али радили смо анализе и у случајевима када су деца дубоко зашла у шесту деценију. Обично се покаже да су сумње очева неосноване. Ми никад не улазимо у мотиве оних који траже анализу овог типа, али напретком технологије утврђивање очинства је постало доступније, па у том смислу расте и број тестирања и захтева - каже Бојана Панић из ДНК центра.
Психијатар Јован Марић каже да мушкарци углавном траже ДНК анализу због сумње у верност својих супруга. Међутим, он никоме не препоручује да "чачка" овакве ствари, јер истина уме да буде веома болна.
- Тачно је да жене данас више варају, да мушкарци некад и са разлогом сумњају, али ја ДНК тест не саветујем никоме. То је страшан шок и за дете и за оца, поготово ако се испостави да мушкарац није биолошки родитељ. Чак толики да саветујем сваком мушкарцу који има сумњу да дете није његово да никако "не чачка мечку". Далеко је лакше живети са сумњом него са сазнањем да је дете које си волео, неговао, издржавао и волео као бога туђе. А замислите само колика је туга детета кад сазна да човек који га је носио на раменима, бацао увис, играо се с њим, није његов херој и да се спрема да оде, јер су тамо неке анализе показале да му он није тата. Све ово причам јер је доста таквих људи завршавало у мојој ординацији - саветује Марић.
