СВЕТЛУЦАЋЕМО У МРАКУ? Лазански упозорава на паклени НАТО план: Балкан као депонија за радиоактивну муницију
Алијанса тражи нова вежбалишта и депоније за радиоактивну муницију и материјале, тврди новинар, писац и војно-политички коментатор Мирослав Лазански, чију колумну за Политику преносимо у целости
Македонија је пристала да буде понижена ради уласка у НАТО, односно не сви Македонци, већ део политичке елите пристао је да држава промени име зарад светле будућности у Атлантском пакту. Једина бивша југорепублика која је, после распада СФРЈ, променила име. И то два пута, чиме је Македонија постала светски рекордер у мењању имена земље. Како ће то историја забележити остаје да се види, углавном за мене, који сам војни рок у ЈНА служио у Битољу, ово је тужан догађај. Не због уласка Македоније у НАТО, она је већ годинама била неформална чланица тог савеза, већ због чињенице да једна држава пристаје да промени име да би приступила једном војном савезу. Нечувено...
Шта НАТО добија уласком Македоније у чланство? Пре свега војни полигон Криволак, једини полигон у Европи где су могуће вежбе са неким врстама правих бојних отрова. Хоће ли сада амерички авиони А-10 гађати мете на Криволаку са муницијом с осиромашеним уранијумом? Наравно да хоће, јер ко би то у Скопљу око те муниције могао и да пита великог савезника. Нико. Биће сретни ако им велики савезник обећа да им Албанци једног дана неће разбуцати државу. Све што Скопље добија уласком у НАТО јесте то обећање. Усмено, не и на папиру.
Осим Криволака, НАТО добија на коришћење и цивилно-војни аеродром Петровац крај Скопља, ништа ново, јер га је до сада користио како је хтео. Уласком Македоније у савез, НАТО појачава копнену линију комуникације: албанске луке –Македонија – бугарске луке на Црном мору. НАТО, заправо, сада жури да балканску кампању проширења што пре приведе крају. Из Брисела инсистирају на Акционом плану за придруживање БиХ. Но, геостратешки гледано, проширење НАТО-а на исток далеко превазилази и улазак Црне Горе и Македоније у НАТО, јер планетарна безбедност не зависи од те две бивше југорепублике.
Уласком Подгорице у западну алијансу политичка елита такође се нада да је добила чврсте безбедносне гаранције у погледу граница. Но, како је то званично еколошка држава следи и питање може ли врхунски туризам ићи заједно са сталним или повременим базирањем ратних бродова у црногорским лукама и територијалним водама. Шта се догађа у летњој туристичкој сезони када се на релативно малој обали искрца неколико хиљада морнара у белим униформама? Ту онда нема врхунског туризма. Или ће НАТО бродови избегавати црногорску обалу у летњој сезони? У околностима када је само лука Бар способна да прихвати НАТО бродове? Остали бродови морали би на сидришта. Све земље НАТО, које имају развијени туризам, строго пазе да га не угрозе било каквим војним базама, па су се око тога и договориле са НАТО-ом путем специјалних уговора. Зна се где све могу да уплове ратни бродови НАТО-а који поседују и нуклеарно оружје. Којим то инструментима, сензорима, или на неки други начин власти Црне Горе могу да детектују нуклеарно оружје не неком ратном броду НАТО у водама Црне Горе? Садашњим техничким и људским капацитетима са којима Црна Гора располаже, то је немогуће. Како ћете разликовати нуклеарну бојеву главу на некој ракети на неком ратном броду од обичне конвенционалне бојеве главе? Да мало куцнете чекићем по тој глави? За неки други савршенији инструмент за детекцију у опреми војске Црне Горе, наслеђеној од опреме ЈНА, заиста не знам.
Шта онда Црна Гора, осим једне луке и сидришта, може да понуди НАТО-у? Два аеродрома су цивилна, а НАТО у принципу не воли двојну улогу аеродрома. Осим тога, НАТО има на располагању добре аеродроме у Хрватској, Албанији, Македонији и на Косову. Подгорица може алијанси да понуди до 50 војника за неке мисије НАТО-а у свету. Војно то је безначајно, истина то симболички повећава број држава које су уз Америку.
Када је БиХ у питању, НАТО се различито доживљава у Сарајеву и у Бањалуци. Сарајево је, наравно, безусловно за улазак у НАТО. Република Српска је против, а без њене сагласности нема уласка у алијансу.
Пре неколико година из Брисела су ултимативно тражили промену Устава БиХ, као услов да би БиХ била примљена у НАТО. Наиме, из Брисела су тада поручили да оваква БиХ, каква је данас, не може бити примљена ни у ЕУ ни у НАТО. Сарајево је то, наравно, благонаклоно подржало, што се у Бањалуци опет доживљава као настојање Сарајева да преко НАТО-а ураде промене Устава и потпуну ревизију Дејтона. Бањалука то гледа у контексту "мало у рату, мало у миру, све уз помоћ НАТО-а".
НАТО је годинама у БиХ, сада настоји да формира и војну академију војске БиХ по НАТО моделу. Оружане снаге БиХ уопште нису самосталне, оне су под директном командом НАТО-а, јер ниједан виши официр те армије не може бити унапређен, нити постављен на неку функцију, без претходног одобрења НАТО-а. У време када је пензионисани амерички генерал Жак Клајн био представник међународне заједнице у БиХ дошао је на идеју да радиоактивни отпад са Запада смести у тунеле порушеног подземног аеродрома Жељава крај Бихаћа. Аеродром је грађен на крашком терену, подземне воде су ту јаке, и да намера генерала Клајна није на време откривена, цело то подручје било би контаминирано.
А све под паролом борбе против Руса, тероризма и у циљу ширења демократије. Алијанса тражи нова вежбалишта и депоније за радиоактивну муницију и материјале. Да светлуцамо у мраку? Где је бољи избор и где нико не поставља незгодна питања него на Балкану?
