У ЧЕТВРТАК ОДЛУКА: Суд доноси саопштење о захтеву за изручење Харадинаја!

Апелациони суд у Колмару у четвртак ће саопштити одлуку о захтеву Србије за изручење Рамуша Харадинаја, речено је данас у том суду. 

АДВОКАТ ВИШЊИЋ ПОРУЧУЈЕ: Француски суд се у случају Харадинаја није бавио доказима

ПРИШТИНСКИ МЕДИЈИ ТВРДЕ: Харадинај добија држављанство Албаније

Харадинаја спрско тужилаштво терети за бројне ратне злочине на Косову и Метохији крајем деведесетих.

Француски суд ће, након два одлагања, на јавној седници заказаној за 9.00 сати саопштити своје мишљење о испуњености услова за изручење прописаних Европском конвенцијом о екстрадицији.

У случају позитивног мишљења Истражног већа суда, односно сагласности са захтевом Србије, Харадинај би имао право да уложи жалбу на ту одлуку Врховоном касационом суду Франсуске, док коначну одлуку о изручењу доноси француска влада, рекла је портпарол суда у Колмару Сандра Ди Роса. Уколико Апелациони суд у Колмару да негативно мишљење о захтеву Србије, изручење Харадинаја неће бити могуће, додала је ди Роса. У том случају Харадинај ће бити слободан да напусти Француску, а Србија не би имала право да се жали на одлуку.

Харадинај, некадашњи вођа ОВК а данас на челу Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници коју је за њим расписала Србија. Министарство правде Србије је потом упутило Француској захтев за његово изручење уз сву пратећу документацију о истрази која је против њега у току. Харадинај је недељу дана након хапшења пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.

Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослеђени суду у Колмару.

Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КИМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби. 

Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КИМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.