У понедељак је свечан дан за Србију: Парламент доноси закон о заштити ћирилице
Србија ће ускоро, први пут у својој историји, добити Закон о заштити ћирилице.
Само седам дана након што је, устоличењем митрополита Јоаникија на Цетињу и величанственим саборовањем у Подгорици, на дочеку патријарха Порфирија, Српска православна црква у Црној Гори одбрањена од још једног бруталног насртаја а тамошњи Срби поново показали да су од деценијама занемариваног постали доминантан политички фактор, српски народ има још један разлог да осети национални понос.
На дневном реду 11. заседања Скупштине Србије која је заказана за понедељак 13. септембра је Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма.
ПРЕДСЕДНИК ОБЈАВИО: Овако ће изгледати фабрика за производњу вакцина Синофарм (ВИДЕО)
"ГДЕ СЕ ВИЈЕ СРПСКА ЗАСТАВА, ТУ ЈЕ И СРПСТВО" Председник Вучић објавио спектакуларан снимак (ВИДЕО)
"КОСОВСКИ ЗАВЕТ ЈЕ ИЗРАЗ НОВОГ ЗАВЕТА" Моћна порука патријарха Порфирија (ФОТО)
И самом чињеницом да ће ово бити једина тачка дневног реда заседања Вучић и његове главне парламентарне перјанице Александар Мартиновић, шеф посланичке групе СНС и Владимир Орлић, потпредседник парламента, али и њихови коалициони партнери, предвођени СПС и Ивицом Дачићем, шаљу јасну поруку колико им је ова тема важна.
Доношењем закона о заштити ћирилице, који језички стручњаци али и највећи део национално орјентисане јавности траже већ деценијама, Вучић и владајућа СНС настављају са враћањем Србије себи и својој традицији. Са снажењем националне свести и српске државотворности.
У својој немоћи да му се супростави, део опозиције, окупљене око некадашњих странака ДОС-а, оптужује Вучића и СНС за све и свашта, па и за издају националних интереса. Ретко да прође дан а да неки од њихових лидера и медија не оптуже Вучића да је издајник, да крчми националне интересе и ресурсе.
Чињенице које једноставно не могу да се оспоре показују да се у стварности догађа нешто потпуно супротно. Вучић све више консолидује и збија националне редове, повлачећи један за другим потезе који јачају Србију као државу српског народа.
Кад је Србијом управљала коалиција ДОС, земља није доживела само највећу пљачку у новијој историји, у виду мафијашке приватизације, већ и свеопште расрбљавање. Које је у тој мери пригушило националну идеју да је у једном тренутку и у самој Србији било демоде потезати питања која се тичу националног идентитета и традиције.
Досовске власти су починиле низ потеза којима су „убијале“ националну свест. Подсетићу на само неке од њих.
Штампање школских уџбеника одузето је од српских а препуштено немачким и хрватским издавачима.Па су нам ученици основне школе, из предмета Познавање природе и друштва, учили да су Београд, Смедерево и Крагујевац некад били у Хрватској. И то у деветом веку, кад Хрватска није постојала.
Изручење више десетина политичких лидера, војних и полицијских команданата из РС,РСК и Србије Хашком трибуналу. А као врхунац тог обезглављаивања и обесмишљавања државе и њених оружаних снага, понижавајуће изручење Слободана Милошевића на велики национални празник Видовдан.
Политика према Загребу и Сарајеву је била више улизничка, него рационална. Борис Тадић се извинио Хрватима за злочине које су починили Срби а да из Загреба није стигла реч извињења за убиство више од 10.000 и протеривање из Хрватске више од 500.000 Срба.
Иако је Косовски одред био формиран, извршена је и завршна смотра одреда на Петловом бојишту код Пирота, уз присуство страних амбасадора и представника НАТО, досовска Србија одустала је од повратка 1.000 српских воника и полицајаца на окупирано КиМ.
Скупштина Србије у којој је главну реч и већину имала ДС усвојила је декларацију којом осуђује непостојећи геноцид у Сребреници и тако пристала на лаж да је српски народ, народ над којим је извршен највећи геноцид у европској историји и сам починио геноцид.
Агресија НАТО на Србију и Југославију се помињала стидљиво, једино на годишњице у њој почињених великих злочина али ни тада није називана агресијом већ су коришћени неутрални изрази као што су рат, војни сукоб на КиМ или оружана интервенција НАТО. Малтене као да је Србија напала земље НАТО у истој мери у којој су оне напале Србију.
Војска је сведена на ниво мало боље организованог ловачког друштва, хиљаде тенкова, оклопних транспортера, хаубица и противавионских топова продате су у старо гвожђе. Срби у Црној Гори су препуштени на милост и немилост Милу Ђукановићу и његовој намери да их елиминише као битан политички фактор.
Подржавали његову политику или не, Александру Вучићу се мора признати да је направио заокрет у националној и државној политици и да су он и његови сарадници учинили много на подизању националне свести и уздизању Србије у озбиљну државу, која држи до себе, јача свој одбрамбени потенцијал и, колико је то објективно могуће, води рачуна о Србима изван Србије.
Огромна средства уложена су у одрживост преосталих српских средина на КиМ. Са Републиком Српском су изграђене чврсте међудржавне везе а у њен развој Србија је уложила десетине милиона евра. Значајним средствима помогнути су и Срби у Црној Гори. Вучић је научио лекцију да је Србију лакше и јефтиније бранити у Требињу, Митровици, Подгорици и Приједору, него на Дрини, у Бродареву и на Копаонику.
Званични Београд је недавно, по ко зна који пут, одбио да разговара о захтеву из Хага да им се изруче
радикали Вјерица Радета и Петар Јојић.
Бомбардовање Србије од стране НАТО Вучић, Мартиновић, Вулин, Дачић и остали државни и партијски функционери отворено називају агресијом. Око војника који су ратовали на Кошарама и другим бојиштима гради се култ, они добијају своје улице, снимљено је неколико одличних документарних филмова о јуначкој одбрани јужне покрајине на Кошарама и Паштрику али и о операцији „Коридор“, којом су ВРС и војска РСК 1992. обезбедиле физичку везу између Бањалуке и Србије.
Набавком двадесетак авиона, пво система и тенкова, јачањем сопствене војне индустрије, чији су најбољи производ хаубице „Нора“ и борбена оклопна возила Лазар и Милош, који се израђују у Великој Плани и све бољом организацијом војске, Србија је поново у војном смислу најача држава у региону.
Ако оствари најаву о поновном увођењу војног рока, одбрамбени потенцијал земље ће значајно порасти а Вучић се тиме испунити жељу већинске Србије, поготову патриота и националиста, који сматрају да је за одбрану земље изузетно значајно да сви млади људи прођу војну обуку.
Не само што је престало додворавање Загребу и Сарајеву, већ се отвореније него икад, од 1914. године, проговорило о злочинима Хрвата и муслимана. Већ неколико година држава званично, уз учешће највишег државног руководства, од председника државе, премијера и владе, до комплетног парламента, те патријарха и чланова Синода СПЦ, обележева страдање крајишких Срба у „Олуји“. После 80 година Србија је снимила први филм о геноциду у Јасеновцу, у најави је још неколико филмова о геноциду Хрвата над српским народом, као и о агресији НАТО на Србију.
Усвајање првог закона о заштити ћирилице, српског националног писма, први пут од обнављања државности, почетком 19. века и усвајање идентичног закона у Републици Српској, само је наставак јасне и очигледно врло чврсте политике да се Србија врати себи, српском народу и националним традицијама. Укратко, да буде држава српског народа, са снажно израженим осећајем националне припадности а не комунистички експеримент или полигон НАТО пакта.
