ВЕЛИКА ПЛАНА: Да ли се испод школског игралишта налази гробница жртава комунистичког терора?

Млади историчар из Смедеревске Паланке Немања Девић тврди да су комунисти у јесен 1944. године своје убијене политичке противнике у Великој Плани сахранили на школском игралишту. Трагајући за документима из тог периода он је у Архиву Србије пронашао документ који се односи на те злочине.

- Знамо да је у Великој Плани где је овај документ настао највеће стратиште несрећника који су стрељани 1944. године на месту где је сада школско игралиште. Па унуци сада играју фудбал над костима својих дедова – каже Девић.

Девић не наводи које је школско игралиште у питању.

У извештају који је овај историчар открио, а који је упућен Окружном комитету КПЈ у Београду, партијски руководиоци из Велике Плане описују да је учествовање у стрељањима најбоља провера кандидата за пријем у Комунистичку партију.

-Из приложеног списка Озне види се колико смо их до сада ликвидирали. Требало би још толико да их буде... Ликвидацију врши батаљон. Врше их тројке и петорке, али оне не знају кога ликвидирају. На ликвидацији испробавамо људе, јер то је један од најбољих начина, који стоји на расположењу. Његова одлучност, револуционарност, бескомпромисност, мржња према непријатељу - изражава се ту најбоље. Ко не може да убије непријатеља, тај тешко и скоро никако не може бити комуниста - пише у допису.

До сада прикупљени подаци говоре да на подручју смедеревског округа постоји шест масовних гробница. По списковима којима располаже државна Комисија за тајне гробнице, у Смедереву, Великој Плани и Смедеревској Паланци комунисти су стрељали 465 људи, док се за још 310 особа „претпоставља да су стрељане али за их нема потпуне документације“. По истом извору, у Великој Плани је убијено најмање 116 лица, док се њих 88 воде као нестали.

Међу документима нађен је и допис Воје Косовца из Велике Плане, од 31. октобра 1944. У њему се, између осталог наводи: Оне, за које народ одобрава да се ликвидирају, ликвидирамо ноћу, са лепо одштампаном пресудом. Родбину обавештавамо да смо их послали за Београд... Шта ћемо са конфискацијом имања ликвидираних? Сматрам да ће нам они чије смо синове и рођаке ликвидирали бити - увек непријатељи. Због тога би морали економски их уништити, јер ћемо их тако сасвим онемогућити...

У свом научном раду „Облици репресије револуционарних власти према монархистима у Србији 1944-1953“, председник Комисије за тајне гробнице Срђан Цветковић, виши научни сарадник у Институту за савремену историју, Београд, наводи да је „у Старом Селу код Велике Плане страдало око 70 монархиста, од чега је 14 „реакционара“ стрељано по ослобођењу, а више од 50 страдало и нестало приликом повлачења ка Босни“. 
Као извор за ову тврдњу Цветковић наводи Немању Девића и његову књигу „Смедеревски крај у Другом светском рату“, коју је пре две године издао управо Институт за савремену историју.

ВЕЛИКА ПЛАНА: А за псе луталице из буџета 300.000 евра!

Мада се првим делом реченице, посебно кад се имају у виду наслов и тема Цветковићевог текста, сугерише да је у питању 70 монархиста жртава комунистичког терора, из наставка реченице се да закључити да се већина њих не може подвести под жртве Титовог режима, већ да су у питању Плањани који су погинули у борбама које су јединице под командом Драже Михаиловића у јесен 1994. и током 1995. године водиле у БиХ. Где су се, због стицаја несрећних историјских околности, пре свега због чињенице да су Американци и Енглези одлучили да подрже Тита и партизане, а Михаиловића и четнике оставили на цедилу, истовремено борили против партизана, Немаца и усташа. 

У делу поменутог научног рада који говори о ликвидацији последњих одметничких четничких група у Србији, Цветковић наводи да је „последњи одметник Југословенске војске у отаџбини у околини Старог Села и Велике Плане Андра Којадиновић убијен 28. децембра 1948. године.