"ВЕРУЈЕМО ВУЧИЋУ НА РЕЧ" Грађани у Горњим Недељицама спокојнији после посете председника Србије
Они који су своја имања продали "Рио Тинту", а њих је већ око трећине у Горњем Јадру, они немају право на приговор и протесте.
Али, исто тако, нико нема право да им замера, да их вређа. Њихова је то имовина, њихова дедовина, и букање, притисци и вређање тих људи је за сваку осуду.
Недељице, Горње и Доње, јуче по подне је засуо снег и магла је потерала људе у куће, али је јасна и готово једногласна порука свих после посете председника Србије Александра Вучића да је атмосфера у овим местима, која "бране" друмске бунџије, сасвим другачија: помирљивија, братскија. Људи су опуштенији, ближи једни другима.
ЈЕДИНИ СУПЕРКОМПЈУТЕР У РЕГИОНУ СЕ НАЛАЗИ У СРБИЈИ! Премијерка Брнабић: Вештачка интелигенција ће побољшати живот грађана
ИДЕАЛИСТИ САМО У ЈАВНОСТИ! Новинарка Ана Лалић и Владимир Јелић заједно на протестима, упркос идеолошким начелима
МАРИНИКА ПОКОПАЛА И СЕБЕ И ЦЕЛУ ОПОЗИЦИЈУ! У емисији на телевизији Нова С оповргнула све своје досадашње тврдње! (ВИДЕО)
- Посета председника нас је обавезала да смиримо тензије, то не значи да бринемо, брига је код свих, рудник је овде много пре њега започео посао, али Вучићу верујемо. Верујемо му на реч. И поносни смо - прича нам Златомир Антонић, председник Месне заједнице.
- Па, ми смо поносни кад нам у посету стигне градоначелник, а камоли шеф државе. Овде ниједан пре њега није био. И да којим случајем јесте, који би нас издржао толико сати. И слушао и саслушао, не само проблеме са компанијом која овде жели да копа јадарит, већ и проблеме локалне инфраструктуре. Добри људи су му захвални. С ким год сам разговарао, тако ми је рекао. Па, и они који су имали екстремне ставове, сада су блажи, чак су променили мишљење. Мислим да смо смо свесни сопствених слабости и треба да се погледамо у очи.
Разговарамо са Антонићем у порти цркве. У парохијском дому, на улазу у порту, протекле суботе, председник је слушао народ и одговарао на питања.
- Ето колико нам је значило што је обећао да ће се заложити да овај храм, на темељима древног, као и гробље, буду заштићени - преноси нам и захвалност и наду.
- Али је обећао и да ће учинити све да ни депонија коју је "Рио Тинто" планирао између корита Јадра и Корените - не буде ту, како се не би угрозиле реке и земљиште.
Али, побуњени народ који је, ето, устао и против те "депоније", а далеко од Недељица, створио је утисак даје депонија ту. И тако суоднекуд стизали и захтеви да се "депонија" уклони.
- Знате шта, нама није потребно да нас бране они који и не знају где смо и шта ми мислимо - каже председник Месне заједнице, који ужива поштовање и "једних и других".
На Брђаку у Горњим Недељицама, поред школа и ваљевског пута, информативни је центар "Рио Тинта", а иза преко улице порука: "Не рудник, да живот!" Овај транспарент је дуж читавог пута од Лознице према Ваљеву.
- Да, да, стајаће то још, јер није све на продају - љут је Зоран Филиповић.
- Ја моју кућу и моју земљу не дам. Нека отму, ја ћу отићи. Да продам, нема говора. Лепо је што је председник дошао, лепо је што га је народ дочекао, само мислим да су и њега завели на погрешне адресе.
На кога је мислио, није рекао, али породица Живадина Росића није била благонаклона према новинарима. Живадинови синови су, објаснили:
- Нашем оцу је позлило. Узнемирен је. Било је неких манипулација, оптужби, лажног представљања, претњи... Зашто? Чему? Што смо поносни на нашег председника, на то што нас је посетио. Па само онај ко не воли Србију не би био поносан.
Мало касније, пред кућом смо Добрине Филиповић. Скромна кућа, малено двориште, башта иза. Једва педесет ари.
- Продала бих, али не долази нико, а комшијама су откупили три хектара - прича она.
- Син ми је инвалид, супруг стар и болестан, дођу ови из компаније, кад год их позовем, превезу ми сина лекару. Ја их питам: "Кад ћете нас да селите?", они ћуте. Мислим да треба да се помиримо са будућношћу: рудник ће овде бити, да л' "Рио Тинта" или неког другог...
Мислим да је то реално. Само народ не треба да се дели и крви. Биће како ће бити. То сам хтела да кажем председнику. Нисам отишла, нисам могла да оставим сина.
