ВЛАДЕТА ЈАНКОВИЋ У КОЖИ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА: Кратак пут од Ватикана до - пашчади
Нико ових дана не разуме Александра Вучића боље од Владете Јанковића. Јер већ десетак дана пролази кроз све оно кроз шта председник Србије пролази већ десет година. Дао је динар да уђе у коло, а сад би дао десет да из њега изађе.
Несрећног професора, јер ово што га је снашло не може се назвати другачије него несрећом, је део досовске опозиције кандидовао за градоначелника Београда. Док је размишљао трезвено, времешни старац се томе опирао. Изјављивао је да има великих здравствених проблема, да има 82 године и да о послу за који хоће да га кандидују – појма нема. Баш тим речима.
Међутим, ђаво не мирује и професор је ипак прихватио кандидатуру. И, ваљда у жељи да сакрије године и демантује сам себе, кренуо жестоко. Ђоном. Изјавама које не доликују човеку тих година а камоли тог реномеа.
Брнабић: "Хвала Француској и председнику Макрону што је предложио нову методологију за претприступне фондове"
Ево доказа да је Понош НАТО КАНДИДАТ: Брани га сајт који прати све вести о Алијанси која је убијала Србе! (ФОТО)
ДОК ЈЕ ЂИЛАС БИО НА ПРОТЕСТУ ПРОТИВ РИО ТИНТА: Његов кандитат Понош се противи забрани ископавања литијума - ЧИСТ показатељ ЛИЦЕМЕРЈА
Прва је изјава да ће споменик Стефану Немањи са Савског трга измести у Маринкову бару. Наравно, СНС је искористила тај набачени зицер. А ко не би? С потпуним правом, напредњаци и њима наклоњени медији су данима јавности објашњавали колико је та његова идеја блентава. Необјашњиво блентава. Где ћеш 2022. године, кад су и талибани престали да то раде, рушити и измештати споменике.
А још кад се узме у обзир да је у питању споменик оснивачу најпознатије српске династије и оцу Светог Саве, а да је Јанковић професор, дипломата и политичар, па још кандидат за првог човека српске престонице, човеку не преостаје ништа друго него да помисли да је био пијан. Или да је пролупао. А није био пијан.
Мада је са позиције политичара који хоће да буде први човек Београда тешко лупити већу глупост од ове са измештањем Стефана Немање, Јанковићу је и то успело. Револтиран чињеницом да се избламирао, изјавио је следеће: Маринкова бара је узречица коју је злоупотребила напредњачка ботовска банда, то су пашчад пуштена са ланца.
Ово банда није ништа ново. То је титула коју политички противници у Србији међусобно редовно размењују. Нешто као новогодишњу честитку. Али назвати своје политичке противнике и критичаре на друштвеним мрежама пашчадима није скандал, већ скандалчина.
Ђачким речником речено, професор је пукао. Само после десет дана. Бесан на себе што се у све ово упетљао и што нема назад. Прихватио је да буде кандидат дружине са којом, као српски националиста, дели супротне идеолошке ставове и тако разочарао људе који су веровали у његову доследност. Прихватио је да уђе у блато а у блату не можеш да останеш неупрљан. Прихватио је да води рат који не може да добије. Укратко, прихватио је да се јефтино избламира. За туђе бабе здравље.
Због тога сам убеђен да Јанковић, ових дана, осим о народној узречици с почетка текста, размишља и о Александру Вучићу. Не само као о политичком противнику, већ као о политичару у чијој кожи се нашао. Јер притиску који Јанковић није издржао десет дана, Вучић је изложен годинама. Годинама, из дана у дан, опозиција, баш она чији је Јанковић кандидат, медијски млати по председнику Србије.
Нема дана кад се у опозиционим медијима не појави нека крупна лаж или још крупнија увреда на његов рачун. Да их не набрајам, дуго би трајало. Те сатанизације нису поштеђена ни његова деца.
Председник Србије Александар Вучић, на шта упућује и његово презиме, није јагње умиљато. Далеко од тога. Итекако зна да оплете по својим политичким противницима, понекад и жешћим речником. Али чак ни у највећем бесу није му се догодило да своје политичке противнике назове пашчадима.
Посебно је ван памети што је људе који га оправдано критикују пашчадима назвао неко ко је завршио филолошки факултет и ко је, колико јуче, био дипломата и амбасадор у Лондону и – Ватикану.
Све ово показује да је Владета Јанковић био у праву кад је изјавио да о послу за који се кандидује - нема појма.
