Потресна исповест Наде чији су родитељи живи спаљени у "Олуји": Често чујем вапај маме и тате који ме зову
Њихови посмртни остаци још нису идентификовани
Посмртне остатке својих родитеља, Данице (71) и Теодора Самарџије (76), Нада Бодирога покушава да пронађе већ 22 године. Живот су изгубили у злочиначкој акцији "Олуји", кад су живи запаљени на кућном прагу, у селу Славско Поље, на Кордуну.
ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ОЛУЈА: "Ајмо, убиј, убиј! Је**м вам маму четничку!" (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
Њу је рат затекао у Инђији, док су њени родитељи остали у Славском пољу. Иако спаковани и спремни за долазак код ћерке, одустали су у последњем тренутку, поверовавши прогласу Фрање Туђмана да су безбедни и да нема потребе за одласком.
Кад је чула да је пао Книн није могла да верује. Колоне су пролазиле поред њеног села. Људи су стизали до Инђије, а неки из Крајине нису ни знали шта се дешава. Телефонске везе су биле прекинуте, а Нада није знала шта је са њеним родитељима. На све начине Нада је покушавала да сазна шта се дешава са њима.
- Све до 6. августа нисам знала шта се догађа, док ме није звао телефоном из Италије извесни Марко и рекао: "Твоји родитељи су живи, нису ушли у колону". Рекао ми је да ће његова сестра отићи по њихове родитеље и успут покупити и њене. Више ми се никад није јавио и од тада до данас траје потрага за њима - прича Нада Бодирога за портал SrbijaDanas.com.
Борба са институцијама да докаже истину и спречи заташкавање траје пуне 22 године, а упркос бројним покушајима да је наведу на погрешан траг и сакрију истину, она се не предаје.
- Пре неколико година, надлежни за нестале у Хрватској понудили су ми да сахраним делове скелета за које су тврдили да их због оштећења није могуће анализирати. Одбила сам, а касније се испоставило да су ти остаци нису људског порекла - каже она и наставља: - Стално ме мучи питање да ли ћу испунити обећање дато самој себи и достојно сахранити моје родитеље - каже Нада и додаје да је свих ових година, када затвори очи, прати њихов глас како је дозивају у помоћ!
ЈЕЗИВА ИСПОВЕСТ ХРВАТСКОГ КОМАНДАНТА: Србима су у логору вадили очи, преклињали су ме да их убијем
Она објашњава како се агонија наставила. Позивали су је из Хага, где је случај доспео. У извештају Хелсиншког одбора за људска права у Хрватској документовано је да су живи спаљени заједно са кућом у којој су живели. Онда су почела подметања. У једном од извештаја локалне полиције појавило се наводно сведочење да су се уочи уласка хрватске војске у село чули пуцњи из правца њихове куће.
Присећа се Нада потресног тренутка када је први пут након рата отишла у Славонски брод и видела своју породичну кућу.
- Хтела сам да раскрчим крш и шут и нађем нешто за успомену. Све је нестало и албуми, и слике и моје детињство и све најлепше - јецала је Нада кроз сузе.
- У једном тренутку, приликом расклањања крша око породичне куће, када сам успела да дођем до места где је био бунар, нагазила сам на нешто, мислила сам да је камен. Видела сам да је то била мокасина моје мајке, које је добила на поклон од мене. Кожна ципела је сада једина успомена на моју мајку и моје Самарџије - тужно се присећа Нада.
