САМО ЗБОГ ЈЕДНЕ ОСОБЕ "ПАЛИ" СВИ ДОГОВОРИ: Четири споразума за Западни Балкан на Берлинском процесу остала непотписана
Споразуми о слободном кретању са личним картама, јединственом путном простору за држављање трећих земаља, али и о признавању стручних и академских диплома били на столу Берлинског процеса
Уместо потписивањем четири споразума између лидера земаља Западног Балкана, осми самит Берлинског конгреса финализиран је само важним порукама и "лепим жељама" због опструкције Приштине. Килипове у точкове, према незваничним информацијама, подметао је премијер Косова Аљбин Курти, а неслагања је било и око тачака које су се тицале Бриселског дијалога.
РАМУШУ РУКЕ КРВАВЕ ДО ЛАКАТА А САД УПЛЕО И ДЕЦУ: Језива слика из Србице шокирала регион (ФОТО)
НАСТАВАК ДИЈАЛОГА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ У БРИСЕЛУ: Познати захтеви које ће Петковић ставити Бесљимију на сто
КУРТИ, ОКРЕНИ И ДРУГИ ОБРАЗ: Стигао одговор на питање да ли САД подржавају формирање Заједнице српских општина
Лидерима Балкана била су понуђена четири уговора на потписивање, а важило је правило да ниједан параф не буде стављен уколико на то не пристану све земље.
Директорка југоисточне Европе у немачком Министарству спољних послова Сабине Шуец још раније је открила да су то споразуми: о слободном кретању са личним картама, јединственом путном простору за држављање трећих земаља, али и о признавању стручних и академских диплома.
Рекла је и да све земље морају да потпишу, или ће разговори бити настављени, и истакла да Берлински процес функционише по принципу инклузије.
Међу важним споразумима је онај којим ће бити дозвољен слободан улазак, транзит и кратак боравак грађана који имају њихове биометријске личне карте.
Подразумевао би и слободно кретање грађана трећих земаља кроз регион, а којима је једна од потписница издала визу.
Тиме би, рецимо, свако ко долази из земаља ван Западног Балкана, а коме Косово или Албанија изда визу, могао без икаквих препрека да уђе и задржи се у Србији.
Ипак је камен у ципели био - Курти.
- Приштина кочи све. Србија је конструктивна, и води рачуна о свему. Није ништа усвојено ни у Бечу, ни у Тирани, ни у Берлину. Једини пут када је нешто усвојено било је у Анталији, али је тада Приштину представљала актуелна председница Косова Вљоса Османи. Јесте да није гласала за, али није ни спречила усвајање - објашњава извор.
Саговорник додаје и да је шкрипало око чланова који су се тицали Бриселског дијалога.
- Од ових четири споразума, онај о кретању грађана са личним картама и признавању академских излагања били су технички и стручно усаглашени, али су остала неслагања Приштине око терминологије и око неких чланова које смо ми предлагали а тичу се Бриселског дијалога - наводи извор.
Споразум о слободном кретању који је требало да се нађе на столу практично је, у питању измењена верзија "мини Шенгена", а како је било предвиђено једном од верзија нацрта споразума, несметан пролазак кроз границе шест земаља Западног Балкана подразумева и кратак боравак, не дужи од 90 дана током периода од 180 дана.
- Грађанин једне од страна може ући на територију друге стране, у складу са овим споразумом, под условом да: поседује важећу биометријску личну карту која важи најмање три месеца, нема забрану уласка и боравка на територији друге стране, не представља претњу по безбедност или јавно здравље друге стране, верификоване објективним, конкретним и релевантним информацијама и подацима, као и подацима надлежних органа - наведено је у нацрту споразума, а који је објавила Коха.
Део споразума односи се и кретање држављана земаља ван Западног Балкана, и издавање виза.
- Држављани трећих страна од којих се захтева да имају визу за улазак на територију свих уговорних страна могу ући на територију сваке уговорне стране на основу важеће визе коју је издала једна од страна у споразуму. "У складу са домаћим законодавством" - део је нацрта споразума.
Истина, нацртом је остављено и да свака страна споразума задржава право, како објављује Коха, да у складу са својим домаћим законом, откаже боравак на својој територији.
Позиција Србије по овом питању била је тешка из барем три разлога: тиме би се питања из дијалога Београда и Приштине "преселила" на регионални ниво, због чињенице да Србија не признаје визе Косова, али и зато што би визну политику, која је важно безбедносно питање, на известан начин и уз задржавање аутономије, "ставила у руке" Албаније и Косова.
Берлински процес је дипломатска иницијатива коју је 2014. године покренула Ангела Меркел, с циљем да се подржи мирна, стабилна и демократска будућност Западног Балкана и да се унаприједе регионална сарадња и еуроинтеграције регије.
У оквиру Берлинског процеса, до сада је одржано осам самита, међу којима су: у Берлину (2014), Бечу (2015), Паризу (2016), Трсту (2017) и Лондону (2018). Домаћин састанка била је немачка канцеларка Ангела Меркел. Из ЕУ су учествовали Урсула фон дер Лајен и комесар за проширење Оливер Вархељи.
