БИЋЕ ПРИТИСАКА НА СРБИЈУ ПО ПИТАЊУ КОСОВА: Не пише нам се добро ако они уђу у нову владу Немачке
Пре неколико месеци, на почетку кампање у Немачкој, партија Зелених се у анкетама високо котирала, а многи су најављивали да ће земља добити прву канцеларку баш из ових редова.
Ситуација је данас, мање од две недеље пред гласање, знатно другачија, те Аналена Бербок нема готово никакве шансе за канцеларски трон. Ипак, формирање владе тешко да ће проћи без учешћа Зелених, а њихов долазак могао би да измени курс Берлина према Београду.
Пре неколико месеци, на почетку кампање у Немачкој, партија Зелених се у анкетама високо котирала, а многи су најављивали да ће земља добити прву канцеларку баш из ових редова. Ситуација је данас, мање од две недеље пред гласање, знатно другачија, те Аналена Бербок нема готово никакве шансе за канцеларски трон. Ипак, формирање владе тешко да ће проћи без учешћа Зелених, а њихов долазак могао би да измени курс Берлина према Београду.
ПОЧЕЛО СУЂЕЊЕ ТЕРОРИСТИМА ИЗ ОВК: Први на оптуженичкој клупи Мустафа, одмах брутално извређао суд
ОТИШЛА У БЕРЛИН СА СКАНДАЛОЗНИМ ЗАХТЕВОМ: Лажна председница из Приштине усред Немачке моли за помоћ
СРАМАН ПОТЕЗ ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ! Курти не престаје са нападима: "Спремни смо да подигнемо тужбу против Србије"
Аналена Бербок је ново лице на политичкој сцени, описана је као "изузетан кандидат" за наследника дугогодишње канцеларке Ангеле Меркел, а на том путу јој тренутно стоје два ривала, Армин Лашет из ЦДУ и Олаф Шолц из СПД, чија је партија, према тренутним анкетама, у предности.
Међутим, подршка између партија је готово равномерно распоређена, па је готово извесно да ће за формирање владе бити потребна три коалициона партнера. Управо ту лежи шанса за Зелене и њихову могућност да поведу "чвршћу" политику и према Западном Балкану.
Ако се нешто може закључити из програма ове странке, Зелени су тренутно немачка партија која се највише интересује за овај регион. Акценат је стављен на процес проширења ЕУ, али и на визној либерализацији за Косово и дијалог Београда и Приштине.
Према оцени саговорника медија, промена немачког курса, када је реч о Србији, могла би да се осети пре свега у реторици, а поља на којима би Београд можда могао да препозна "већи притисак" су људска права, медијске слободе, те решавање косовског питања.
Избори у Немачкој ће бити одржани 26. септембра, а гласање би овој земљи могло да донесе велике промене, али и неколико месеци политичке неизвесности. Наиме, ко год да освоји највише гласова биће му потребна коалиција, а слагање карата могло би да потраје дуже.
Осим ЦДУ/ЦСУ, СПД и Зелених, у Немачкој су још у игри и Странка слободних демократа (ФДП) и Левица (Линке). Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) има снажну подршку у источним деловима Немачке, али је у сенци главних партија управо због политике коју промовише.
Зелени су у једном тренутку, према анкетама, чак престигли демохришћане Ангеле Меркел и њену сестринску ЦСУ, ипак, ова странка је тренутно на трећем месту.
Димитрије Милић, програмски директор огранизације Нови трећи пут објашњава да су Зелени у априлу и мају били добро пласирани у анкетама зато што се поклопило доста позитивних околности за њих и када су представили своју кандидаткињу Аналену Бербок.
- Са друге стране, ЦДУ је био у аферама, деловало је да су упали у ћорсокак у вези са корона кризом. Међутим, у међувремену се тај однос снага променио. ЦДУ је додатно пао, СПД је порастао, а Зелени опадају, додуше то опадање није драстично - рекао је Милић.
Иако Зелени неће имати успех који им се предвиђао пре неколико месеци, сигурно је да ће он бити бољи у односу на претходне изборе. Милић додаје и да је други важан фактор то што је на овим изборима подршка између партија доста равномерније распоређена.
- То подразумева да ће за састављање владе бити потребна три коалициона партнера и ту Зелени имају неколико предности. Прва предност је што имају највећи коалициони потенцијал, односно они могу да праве коалицију са свима сем са АфД, са којим нико не жели да прави владу. Друга ствар је што у случају да буду трећепласирани, како сада говоре анкете, врло извесно би били математички нужни за сваку коалицију која има неког вредносног смисла - нагласио је он.
Како напомиње, Зелени ће сигурно имати улогу у влади, а питање које остаје је које би ресоре могли да добију. Према оцени неких аналитичара, Министарство спољних послова биће управо у њиховим рукама.
Програми поменутих шест партија исписани су на стотинама страница, а у њима се, барем понегде помиње Западни Балкан. Иако се овај регион помиње кратко, највише су га истакли управо Зелени. Они кажу да се залажу за више одговорности у суседству ЕУ, те једини помињу могућност проширења, пренео је раније "Дојче веле".
- Политика проширења ЕУ је успешна прича коју хоћемо да наставимо. Зато се залажемо за конкретне напретке у европским интеграцијама земаља Западног Балкана - наводи се.
Уз то, набрајају реформе у погледу демократије, правне државе, борбе против корупције, заштите мањина (посебно Рома), помирење и процесурирање ратних злочина.
Зелени чак помињу и визну либерализацију за Косово, напредак дијалога Београда и Приштине, почетак преговора ЕУ са Албанијом и Северном Македонијом, стварање грађанског друштва у БиХ, али без конкретних детаља како мисле да те кораке спроведу. Одбацују ново повлачење граница по етничким принципима.
Новинар Ненад Радичевић каже да актуелне странке које су на власти, демохришћани и социјалдемократе, неће мењати много курс према Србији уколико буду поново у влади. Поље на ком би Србија и неке друге земље Западног Балкана могле да осете промену, бар у реторици и приоритетима, јесте уколико Зелени уђу у ресор спољне политике, што је, према његовим речима, према садашњим прогнозама врло вероватно.
- Они би сасвим сигурно могли да буду део неке нове владе, а то би могло да повећа притисак на званични Београд, са једне стране што се тиче Косова, а са друге стране, по питању људских права, медијских слобода и уопште тог људско-правашког сектора - рекао је Радичевић медијима.
Са тим је сагласан и Милић који наводи да би Зелени били доста стриктнији о питањима као што су решавање косовског питања.
- Мање би били толерантни на било које решење које не подразумева признање Косова од стране Србије. Зелени би били доста ригиднији што се тиче односа Србије према Кини и Русији. Били би нешто строжи што се тиче Босне и Херцеговине, с обзиром на то да одавно Зелени перципирају овако уређену БиХ као проблем. У односу на ово питање би Зелени били доста ригиднији од власти Ангеле Меркел, али требало би нагласити и да је либерална партија СПД на идентичним позицијама, нарочито око односа према Русији и Кини - напоменуо је он и додао да би се очекивало да се Србија више спољнополитички усмери ка ЕУ.
Наравно, каква ће бити спољна политика Немачке умногоме зависи од тога ко на крају уђе у коалицију. Уколико се стање из анкета задржи и наредних десетак дана, те "семафор коалиција" дође на власт са Олафом Шолцом на челу, Милић додаје да се може очекивати да ћемо имати више притисака у овој сфери, што ће бити евидентна промена у односу на претходне владе Ангеле Меркел.
Радичевић напомиње да Зелени који се баве Балканом углавном чине и неки који су чак каријере направили на Косову, у оквиру Еулекса и тих европских институција.
- Веома су заинтересовани да тај процес ка потпуној независности Косова напредује, односно да оно због чега су се Зелени ломили 1999. у време бомбардовања СРЈ, да тај лом када је Јошка Фишер успео да убеди своје колеге да гласају, односно подрже бомбардовање, буде сада и толико година касније оправдан на неки начин и политички - нагласио је он.
Иначе, први и последњи пут су Зелени били у савезној власти у Немачкој као млађи партнер социјалдемократа Герхарда Шредера од 1998. до 2005. године. Тада их је у великој мери одредило учешће у бомбардовању СР Југославије које је заговарао тадашњи шеф дипломатије Јозеф Фишер.
Већина чланова и симпатизера Зелених томе се противила, заступајући антиратну политику по сваку цену.
