Бивши генерални секретар ОЕБС: Ако Албанци говоре само албански, а Срби српски, ствари се неће променити
Парламентарна скупштина може томе допринети из своје перспективе, а иницијативе јачег ангажовања на овом пољу могу се размотрити у будућности, рекао је Занијери.
Бивши генерални секретар ОЕБС и специјални представник генералног секретара УН на тзв. Косову (2008-2011) амбасадор Ламберто Занијери, рекао је да би било веома важно да се на тзв. Косову појави нова генерација политичара, која би покушала да превазиђе сукобе из прошлости.
УПАД ТЕРОРИСТА У СРПСКИ ДОМ ЗДРАВЉА: Петковић упознао амбасадора Италије са злочином на Космету
ОБРТ У ПРИШТИНИ: Курти неће моћи да учествује на парламентарним изборима, познат и разлог
"ИСУСОВО РОЂЕЊЕ, МОЈ РОЂЕНДАН И МИРНА ЛУКА СА МАРКОМ" Необична просидба која је обележила пливање за Часни крст (ВИДЕО)
На питање да ли ће избори који су заказани за 14. фебруар заиста означити крај периода владавине некадашњих команданата ОВК, Занијери је истакао да је у једном тренутку ово постало и генерацијско питање.
- Било би важно оснажити нову генерацију да покуша да превазиђе дубоке ране сукоба и крене ка прагматичнијој визији онога што је потребно за превазилажење тренутног застоја. Не може се радити само о прошлости, већ је потребна снажна визија будућности - каже Занијери.
Зашто на Косову не постоји странка грађанске оријентације, него су све странке етнички искључиве?
- Наравно, постоји много разлога за то, укључујући спољне факторе. Главни разлог је тај што је на Косову друштво и даље у основи одвојено. Као високи комесар за националне мањине, отишао сам на тзв. Косово да размотрим питања попут језика и образовања. Ако Албанци уче и говоре само албански, а Срби уче и говоре само српски, мало је наде да ће се ствари у будућности променити. Дакле, ментални ставови пре свега треба да се промене.
- Потребно је снажно локално руководство да промовише боље интегрисано друштво, оно у коме заступљеност, на пример, није загарантована само квотама, већ је резултат стварне интеграције. Међународна заједница може пружити савете, али иницијативу и одговорност треба да преузму локални лидери. Ово би био основни услов за постојање политичких снага које се усредсређују на програмску агенду и кроз које се могу протезати преко етничке поделе. Кључно питање, међутим, остаје - да ли је неко на тзв. Косову спреман да ризикује преузимање ове основне одговорности.
Каква је судбина дијалога Србије и Косова и да ли се споразум може постићи током Бајденове администрације?
- Познајем бившег словачког министра спољних послова Лајчака и чврсто верујем да ће се јако потрудити и показати равнотежу и равномерност у својој акцији. Али улога међународне заједнице - ЕУ или нове администрације Бајдена у САД се променила. Може пружити олакшице, подстицаје и савете, али коначне одлуке преузимају стране у преговорима. То знам из искуства, јер сам одувек био присталица дијалога и покушавао, с болно постигнутим успехом, да пренесем значајан део функција УН на ЕУ у складу са континуитетом мог мандата. На крају, неуспех Ахтисаријевих преговора и каснији догађаји створили су дубоке поделе у међународној заједници по питању признавања Косова. С друге стране, урађено је много доброг посла. Ако се ово сада може завршити, можда гледамо нову светлу будућност целог региона.
Какав је ваш став о још увек нерешеним кризама на Балкану?
- Напредак је очигледно преспор из више разлога. Увек сам веровао, већ од времена док сам служио као специјални представник генералног секретара УН на Косову, да ЕУ треба да има кључну улогу у помагању у превазилажењу последица прошлих сукоба представљањем нове, позитивне перспективе за цео регион. Међутим, наслеђе прошлих подела није превазиђено, а ни поделе унутар ЕУ нису помогле.
- У земљама попут Босне и Херцеговине или Северне Македоније потребно је уложити више посла како би се превазишле друштвене поделе, што често доводи до одвојених друштава у истим земљама. У БиХ би реформа требало да започне образовањем, напуштањем модела различитих наставних планова и програма за различите националности и ангажовањем нових генерација у изградњи јединственог друштва. Уставна реформа је од суштинског значаја за преобликовање земље у модерног и ефикасног члана међународне заједнице, поједностављење администрације и поновно покретање економије. У Северној Македонији влада је покренула врло позитиван концепт, назван "Једно друштво за све", и потребна јој је подршка да ту визију трансформише у стварност. На Косову једини пут напред видим кроз наставак дијалога уз посредовање ЕУ.
Недавно сте постали директор за Евромедитеранску дипломатију и интеркултурална питања (ЕДИА) Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС). Како сте се одлучили на такав потез?
- Дозволите ми да истакнем да је моја главна функција у овом тренутку функција стручњака на високом нивоу у Парламентарној скупштини ОЕБС. Прихватио сам да помажем ИФИМЕС као комплементарну функцију, јер су питања Евромедитерана била важна на дневном реду ОЕБС од 1975. године, а такође и зато што је ангажовање парламентараца и парламената кључно за промоцију дијалога. За многе теме које имамо на дневном реду, сигурност и стабилност уско су повезане са Евромедитеранским простором. Не само регионални сукоби и геополитички трендови, већ и глобална питања, попут миграција, одрживог развоја, питања животне средине, високо су на дневном реду Евромедитеранског дијалога. А дипломатија и култура су кључни алати у овом дијалогу.
Који су главни замрзнути сукоби у Евромедитеранској зони?
- Овде се не ради о замрзнутим (или актуелним) сукобима ни у региону Медитерана ни у простору ОЕБС. Више се ради о укупним геополитичким трендовима и конкуренцији. Да, анализа и добро разумевање проблема је добро полазиште, а ИФИМЕС има одличну репутацију на овом пољу. Али ово није довољно. Има простора за конкретне, неформалне иницијативе у смислу дијалога, надовезујући се на оно што су постигли ОЕБС, ЕУ и други, имајући у виду и парламентарну димензију. ОЕБС би сам по себи могао бити добар модел за јачу интеракцију кроз дијалог и, можда, меку сигурност и изградњу поверења. Међутим, евромедитерански регион је врло широк и разнолик и тешко је привести све релевантне актере за сто, у контексту у којем билатерални односи нису увек глатки. Опет, медитеранска димензија ОЕБС, са појмом партнерства и периодичним инклузивним конференцијама, представља добар модел и могући извор инспирације.
