ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ОД ВАШИНГТОНСКОГ СПОРАЗУМА: Шта је све имплементирано и примењено након Трамповог покушаја "нормализације"?

Представници Београда и Приштине 4. септембра 2020. године потписали су два одвојена споразума са САД у Белој кући, јер се последња тачка договора разликовала за обе стране.

Иако је поменути споразум виђен као велики корак у нормализацији односа Београда и Приштине, пре свега на економском плану, након неколико месеци доласком на власт Аљбина Куртија, и потом нове администрације у Белој кући која је била незаинтересована за спровођење истог, Вашингтонски споразум је постао још само један који Приштина не поштује, а у међувремену Косово је и увело ембарго на увоз робе произведене у Србији.

На крају актуелни косовски премијер Аљбин Курти је применио само тачку у оквиру споразума који је Хоти потписао, а која се односи на отварање амбасаде Косова у Јерусалиму, да би заузврат Израел признао независност Косова.

Након потписивања споразума, председник Србије Александар Вучић изјавио тада да и даље постоје огромне разлике између Београда и Приштине, али да је споразум о нормализацији економских односа, који је потписан у Овалној соби Беле куће, огроман корак напред.

С друге стране, Авдулах Хоти, који ће неколико месеци након потписивања Вашингтонског споразума изгубити на изборима на Косову, рекао да је споразум са Србијом велики корак напред, који би, у његовом виђењу, требало да води ка међусобном признају.

Тадашњи специјални саветник председника САД Ричард Гренел рекао је да је постигнути споразум између Београда и Приштине заиста једна веома добра прича.

"Довести обе стране заједно заиста је историјски. Политика је била у ћорсокаку. Ми смо се деценијама договарали о истим стварима и то је била ноћна мора" , нагласио је Гренел и рекао да му је председник Доналд Трамп рекао да уколико се обе стране боре око политичких питања зашто се не направи нешто на пољу економије, па да политика прати економију.

Тадашњи председник САД Доналд Трамп рекао је да су се "Србија и Косово сагласили да нормализују економске односе" и поздравио, како је навео "огроман помак".

Шта је све подразумевао Вашингтонски споразум

Вашингтонским споразумом Косово је пристало да поштује једногодишњи мораторијум на кампању за чланство у међународним организацијама, а Србија да ће обуставити лобирање за повлачење признања независности Косова. Мораторијум је продужаван и након рока из споразума, све до тренутка када је Приштина аплицирала за Савет Европе.

Предвиђено је и да се обострано имплементира споразум за аутопут Београд-Приштина, потписан 14. фебруара 2020. године, као и железнички споразум. Поред тога, обе стране су се обавезала да ће се посветити студији изводљивости о могућностима повезивања железничке инфраструктуре Београд-Приштина са луком на Јадрану.

У Вашингтонском споразуму наведено је и да ће Косово и Србија сарађивати са Америчком корпорацијом за финансирање међународног развоја и у меморандумима о разумевању, на операционализацији "Аутопут мира", железничке пруге Приштина-Мердаре и железничке пруге Ниш-Приштина.

Споразумом је предвиђено и да се Косово прикључи "мини Шенгену", који су покренуле Србија, Албанија и Северна Македонија, касније "Отвореном Балкану", али се то није десило.

Обе стране су се сагласиле да ће сарађивати са Министарством енергетике САД и другим ентитетима америчке владе на студији изводљивости, у циљу заједничког коришћења језера Газиводе, које је и даље предмет спорења између Београда и Приштине.

Споразум је обухватио и обавезу заштите и унапређење верских слобода, укључујући обнављање међуверске комуникације, заштиту верских објеката и спровођење судских одлука у вези са СПЦ, као и наставак враћања разбаштињене имовине, што Приштина ни до данас није испоштовала

Такође, обавезле су се да ће убрзати напоре на лоцирању и идентификацији посмртних остатака несталих особа и да ће бити посвећене идентификацији и примени дугорочних и одрживих решења за избеглице и интерно расељена лица.

Последња тачка споразума се разликовала за обе стране, тако да је за Косово подразумевало отварање амбасаде у Јерусалиму, а заузврат су добили признање Израела.

С друге стране, до премештања амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим до 1. јула 2021. године, како је предвиђао споразум, није дошло, јер је претходно Израел признао Косово, а како је објаснио српски председник Александар Вучић „Србија поступа у складу са својим интересима, који су промењени након што је Израел признао Косово“.