"НИ Д ОД КУРТИЈЕВЕ ДЕМОКРАТИЈЕ" Чињенице демонтирале Аљбина - хвали се прогресом, а само жели да уништи српски народ (ВИДЕО)
Дугачка листа фаличности Куртијеве "демократије".
То што се премијер Аљбин Курти стално хвали високим степеном владавине права и заштите мањина, па чак Косово назива и "најдемократскијом земљом на Западном Балкану", не одговара стварности на терену, која овакве тврдње свакодневно демантује, слажу се саговорници Косово онлајн, аналитичари из Северне Митровице и Приштине, као и Срби који живе на северу.
Истичу да демократија не може да буде само "на папиру" и да закони подједнако морају да важе за све заједнице. Наводе да је дугачка листа фаличности демократије на Косову - од кршења устава и Бриселског споразума, преко безбедносних притисака на Србе на северу и отежаног враћања расељених, до неуставног референдума за смену градоначелника.
КУРТИ ПОТПУНО ДЕМОНТИРАН, ОВА МУ ТАКТИКА ВИШЕ НЕ ПИЈЕ ВОДУ! Посланик из косовске опозиције открио важну ствар о премијеру лажне државе
"КУРТИЈЕВ ЦИЉ ДА ОЧИСТИ КОСОВО ОД СРБА" Драматично упозорење министра Вучевића: Након неуспеха у Бриселу напето стање на терену
ТЕРОР, ПСИХОЗА, ОРУЖАНО НАСИЉЕ Куртијевом лудилу се не назире крај: Срби на измаку снаге, напади све чешћи и жешћи
Председник Србије Александар Вучић недавно је изнео црни биланс напада на Србе, њихову имовину и светиње од када је Курти дошао на место премијера. Од тада су забележена 403 напада на Србе и њихову имовину, на северу се десио 41 ескалаторни потез са циљем да се изазову сукоби, 15 напада на српску децу, 15 директних покушаја да се спречи функционисање здравственог система Србије, као и 56 напада на верске објекте СПЦ.
Настављају се и неоснована хапшења Срба под нејасним оптужницама и њихово дуго држање у притвору. Уочи последње рунде дијалога у Бриселу запаљена је, по други пут, кућа повратничке породице Јанаковић, а српског младића у Грачаници претукла су тројица непознатих Албанаца.
Дректор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић упитао је након паљења куће Јаначковића специјалног изасланика ЕУ за дијалог Србије и Косова Мирослава Лајчака и шефа ОЕБС на Косову Мајкла Девенпорта, да ли је "ово та Куртијева демократија и деескалација"?
Ипак, све ово није сметало Куртију да се огласи и пре неколико дана, на Међународни дан демократије, и да се још једном похвали како "Косово стоји уз демократски свет у одбрани владавине права и поштовања људских права".
А само пре неколико месеци, у марту ове године, чак је и Стејт департмент у свом извештају о људским правима на Косову за 2022. годину, изразио разочарање стањем људских права, наводећи примере хапшења Срба, експропријацију земљишта на северу Косова, злочине и претње етничким мањинама, као забрињавајуће појаве. Према оцени Вашингтона
Како поручује Милица Андрић Ракић из Нове друштвене иницијативе, на Косову нису створени услови за право мултиетничко друштво и напомиње да је то препознато и у извештајима Европске уније.
"Много је тога што доводи у питање демократију на Косову и то није само однос према Србима. У последње две и по године то јесте јако изражено, зато што је српска заједница фактички искључена из политичког живота на Косову. Ту имамо примере именовања људи који би требало да представљају, тј. косовска влада тврди да представљају, српску заједницу на централном нивоу, попут министра за заједнице и повратак Ненада Рашића и његовог заменика, али они нису одабрани у складу са чланом 95 Устава Косова", наводи Андрић Ракић.
Као кровни пример фаличности демократије на Косову она наводи ситуацију са народном иницијативом, односно локалним референдумом, петицијом за смену градоначелника на северу како би се дошло до нових избора у четири општине.
"Кључна законодавна инфраструктута не постоји, а која би омогућила практиковање локалне демократије. То су само неки од примера. Генерално, а то се може наћи и у извештајима ЕУ, на Косову нису створени услови за право партиципативно мултиетничко друштво. И даље смо јако сегрегирани по етничким линијама и даље је тешко појединим заједницама, посебно српској и ромској, да учествују смислено у процесима доношења одлука“, указује Андрић Ракић.
Посебно апострофира безбедносни притисак на Србе на северу кроз присуство специјалних јединица. Истиче да је то оно што оптерећује грађане још од фебруара 2022. године, када су почеле да се граде базе специјалних јединица полиције, много пре него што су Срби изашли из институција. Напомиње да су тада и невладине организације и појединци упозоравали да то није у складу ни са косовским уставом ни одредбама Бриселског споразума, који се односи на формирање региона Север унутар полицијских директората.
„Специјалне јединице Косовске полиције, и пре изаска Срба из институција су, колико сам ја упућена, имале само једног српског припадника у формацији која броји око 700 полицајаца. Тако да, конкретно специјалне јединице, никада нису имале у свом саставу јединицу која би била бар по уставу и Бриселском споразуму одговарајућа да спроводи акције на северу", каже Андрић Ракић.
Оно што додатно трауматизује српску заједницу на Косову, истиче она, јесте и то што не могу да се остваре друштвени услови да буде прихватљиво да се врате у поједине средине, а тамо где јесте прихватљиво, најчешће тај повратак није одржив. Наводи и да осим Драгице Гашић нема повратника у урбаним срединама.
"Из неког разлога је незамисливо да у Приштини има Срба, то су све ствари које показују озбиљни демократски мањак. Докле год Срби живе у руралним срединама или у Северној Митровици, која је једина суштинска урбана средина, биће јако тешко да се заиста говори о правом кохезивном и демократском друштву“, закључила је Андрић Ракић.
Политичка аналитичарка из Приштине Мимоза Гаврани каже да демократија на Косову не би требало да буде само "на папиру" и да мора да важи за све заједнице.
"Имамо најбоље законе и то је позитивно, добра база, коју морамо да наставимо да имплементирамо и Курти и ми из цивилног друштва. Зато што сви ми живимо овде и треба да дамо подршку овој земљи. Понављам, Курти је у праву када је реч о Косову као демократској држави, али је такође битно да он даје позитиван однос да политика ове земље, која би требало да буде демократија за пример, буде и имплементирана. И да то буде демократија за све, а не само за једну заједницу", наводи Гаврани.
Срби из Лепосавића, Северне Митровице и Звечана са којима су репортери Косово онлајн разговарали, поручују да, нажалост, на Косову "нема ни 'д' од Куртијеве дипломатије", и као посебан проблем истичу што што на Западу не желе да виде у каквим условима Срби живе.
Истичу и да живе у гету и страхују да све што Курти и власти у Приштини раде има за циљ да њих не буде на Косову.
Тако се Ратомир Вукашиновић из Лепосавића пита каква је то демократија када ништа што је Србима потребно, Курти не дозвољава.
"Што се тиче ових са Запада, они очи немају уопште, они то не виде, може Курти да ради шта год хоће они се оглушују на све што он уради, не прихватају ништа од онога што Срби говоре. Погледајте смо општину Лепосавић, ниједан документ не може да се узме јер је власт под управом Куртија. Три месеца радници општине не могу да дођу на своја радна места, а камоли да обављају свој посао. Ужас је када је реч о демократији. Ужасно, заиста“, каже Вукашиновић.
Сличног су мишљења и грађани Звечана и Северне Митровице. Тако пензионер из Звечана каже да, на пример, Срби не смеју сами да се крећу ноћу и такође отворено пита каква је то демократија.
"Демократија је да могу да спавам поред пута ноћу и да ме не дира нико. А каква је то демократија кад морам да се кријем од полицајаца, кад пролазе колима. Шта ће они овде на северу? Некад смо били у кафанама заједно, пили, јели, дружили се а сад не можемо да гледамо једни друге. Која је то демократија? Нема демократије, ни код нас, ни код њих", каже овај Звечанац.
Житељка Северне Митровице огорчено поручује да Срби на Косову живе у гету.
И житељ из Звечана који је у пензији поручује да је Куртијева "демократија" таква да горе не може да буде.
"Он све ради само да уништи овај српски народ. Заједно са специјалним јединицама раде на томе да нас отерају и униште“, поручује наш саговорник.
