СРБИ, ЕВО ВАМ ВЕЛИКА ШАРГАРЕПА: Американци објаснили шта нам нуде ако признамо Космет
Очекује се да Сједињене Државе и Европска унија изврше притисак на обе стране да наставе преговоре, иако их само Приштина омета
Амерички председник Џозеф Бајден се, упркос бројним значајним унутрашњим питањима, осврнуо на дуготрајни спор две стране и у писмима упућеним лидерима Србије и Космета позвао их на нормализацију односа засновану на узајамном признању, пише Глас Америке.
КОСОВО ЈЕ СРБИЈА! Камера у кабинету Лајчака забележила детаљ - мапа Србије са Косовом као саставним делом (ВИДЕО)
РАСКРИНКАНЕ НАМЕРЕ КУРТИЈЕВИХ "ПЛАЋЕНИКА"? Петковић открио праве мотиве иза изјава Раде Трајковић и Ненада Рашића
ДИПЛОМАТСКА ПОБЕДА СРБИЈЕ! Лажној држави спречено учлањење у Конференцију уставних судова Европе
Писма делују као отклон од политике бившег председника Доналда Трампа, чија администрација је покушавала по страни да остави питање признања, подстичући економску сарадњу као начин изградње поверења између Србије и Космета - њене покрајине која се насилно отцепила и прогласила независност 2008. године, када су помоћ терористима пружили САД и већина земаља Европске уније.
То питање, иако нејасно бројним Американцима, има посебан значај за Бајдена - чији је покојни син Бо био правни саветник на Космету. Актуелни председник, у својству америчког потпредседника је 2016. боравио на Космету, где је присуствовао отварању аутопута који носи име његовог преминулог сина.
Стручњаци сматрају да, прихватајући се једног од последњих нерешених спорова на тлу Европе, Бајден сигнализира да администрација коју предводи намерава у значајнијој мери да се бави питањима који су од интереса за америчке савезнике у Европи.
- Нови амерички председник биће ангажован у сфери европске безбедности, посебно на Балкану, и то на начин на који председник Трамп није био - каже Чарлс Капчан из невладиног Савета за спољне односе.
Френк Визнер, амбасадор у пензији и специјални изасланик САД у преговорима одржаним уз подршку Уједињених нација после којих је проглашена независност Космета 2008, каже да је Бајденов став заснован на идеји да ће Европа бити целовита и слободна и да ће питања која је деле бити интерно решена.
- Можете бити сигурни да ће се Сједињене Државе залагати да се разлике из прошлости превазиђу на основу међусобног поштовања, разумевања, уважавања суверенитета и територијалног интегритета - рекао је Визнер за албански сервис Гласа Америке.
Визнер указује да је циљ Америке да се Космет и Србија помире - као и да Србија призна независност Космета.
Тај циљ, међутим, делује прилично удаљено.
Александар Вучић, председник Србије, на Бајденово писмо одговорио је ставом да Србија није променила став да неће признати Космет - које је прогласило независност након ратних сукоба 1998-1999.
Са друге стране, Аљбин Курти лидер косовске левичарске странке Самоопредељење која је освојила већину гласова на парламентарним зборима одржаним 14. фебруара, рекао је да преговори са Србијом неће бити приоритет владе коју ће предводити.
- Грађани су нас изабрали да бисмо им донели правду, радна места и хитно решили пандемију ковида-19. На основу анкета јавног мњења грађани преговоре са Србијом сврставају на шесто или седмо место по значају - рекао је Курти.
Међутим, Чарлс Капчан очекује да Сједињене Државе и Европска унија изврше притисак на обе стране да наставе преговоре.
- И Курти и Вучић треба да буду спремни да САД и њихови европски партнери кажу: "Момци, време је да се вратимо и постигнемо одређени напредак у политичким односима" - сматра Капчан.
Франк Визнер такође верује да би Космет требало да искористи прилику да се укључи.
- Знам да ће односи Космета и Сједињених Држава, Приштине и Вашингтона бити јачи ако се Космет укључи и енергично се окрене унутрашњим питањима повезаним са корупцијом и економским развојем - каже Визнер.
Истовремено указује и да би Космет требало да се креће у круговима у којима има могућности за формирање сигурнијег међународног и регионалног окружења.
Сједињене Државе су септембра 2020. посредовале у постизању споразума Србије и Космета о нормализацији економских односа.
Трампова администрација тада је похвалила тај приступ као својеврсну промену сценарија, користећи економске везе како би побољшала шансе за евентуални политички договор.
Чарлс Капчан сматра да би дијалог две стране у будућности требало да се темељи на том, како га оцењује, важном напретку, указујући да економски споразуми сами по себи не значе окончање посла.
- Нису довољни за настанак снажних политичких односа. Тако да има још много озбиљног посла. Зато и мислим да се Бајденова администрација већ окренула томе. Да лидерима поручи да се побрину да се оствари напредак - каже амерички стручњак.
Централна тачка спора је одбијање Србије да призна једнострано проглашену независност Космета. Већина западних држава, укључујући Сједињене Државе, признале су Космет. Пет држава Европске уније - Словачка, Кипар, Грчка, Румунија и Шпанија, као и Русија и Кина нису, као ни већина света.
Френк Визнер подвлачи да је у најбољем интересу Србије да призна независност Космета - што би јој отворило пут ка европским интеграцијама.
- Верујем да Београд и политичко руководство у Србији добро разумеју шта Сједињене Државе и Европа очекују да треба предузети - уколико желе да имају развијено и снажно партнерство са Европом и Сједињеним Државама - сматра Визнер.
И Капчан, са друге стране поручује, да ће амерички и европски приступ бити, како се изразио, штапа и шаргарепе.
- Мислим да је могућност чланства у Европској унији та шаргарепа - то је велика ствар. Мислим да је најсветлија будућност за Србију чланство у Европској унији. Исто важи за Космет. Знамо како ће се завршити ова прича - чланством Балканског полуострва у Европској унији - сматра Капчан.
Спор на Балкану Вашингтону пружа прилику да искаже посвећеност побољшању односа и обнови поверења које је нарушено за време Трампове администрације.Стручњаци то виде као показатељ Бајденове жеље да се заложи за људска права и политичке слободе широм света.
Међутим, Чарлс Капчан закључује да Бајден разуме да су главни приоритети ангажовања, за сада, код куће.
- У многим аспектима снага за деловање у иностранству црпи се на домаћем плану. Потребно је побољшати домаћу агенду како бисмо осигурали стабилност спољне политике на Балкану, а и шире - закључује Чарлс Капчан, стручњак америчког невладиног Савета за спољне односе.
