ТОГ ДАНА УНИШТЕНИ СУ ЖИВОТИ: Болне речи Срба који су преживели прогон пре 17. година! (ВИДЕО)
Све куће у улици, 28 су запаљене. Кфор и полиција су нас извукли из кућа и транспортовали до суседног српског села - присетио се тог 17. марта Зоран Симијоновић из Липљана
- Напало нас је око 2.000 људи. Палили су куће, пуцали, бачена нам је бомба на кућу и остали смо заробљени - присетио се данас Зоран Симијоновић из Липљана, који је за Косово Онлајн испричао како је изгледао 17. март 2004. године, кад асе догодио погром српског становништва на КиМ.
СНАЈПЕРСКИ ХИТАЦ ПРОМЕНИО МУ ЈЕ ЖИВОТ ИЗ КОРЕНА: Исповест Драгана који је у мартовском погрому остао без оца
НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ НИ МИ, А НИ ОНИ! Алем је пре 17 година ЛОМИО КРСТ на српском манастиру док га није стигла Божија казна (ВИДЕО)
БОЛИ НАС И ДАЉЕ! Прошло је 17 година од стравичног погрома Срба на Косову
- Све куће у улици, 28 су запаљене. Кфор и полиција су нас извукли из кућа и транспортовали до суседног српског села. Изгореле су ми три куће, машине и производни погон - рекао је он.
Мартовски погром био је окидач за исељавања преосталих српских породица из ово града.,
- Тада смо имали око 3.000 хиљде Срба у Липљану. За два дана је 1500 Срба напустило град и они се више никада нису вратили. Некима су куће обновољене, али су они убрзо након тога продали имовину и заувек отишли - каже за Косово Онлајн Јовица Мирић, председник заједнице Срба у Липљану.
Током нереда и насиља у Липљану је погинуо један Србин, а они који су успели да сачувају своје животе кажу да не могу да забораве страхоту коју су преживели. Ипак, надају се да ће опстати.
На данашњи дан пре 17 година догодио се мартовски погром Срба на Косову и Метохији
- У Липљану нас има око 700. Доста младих су завршили школе. Око 20 радних места је неопходно за те младе људи како би српска заједница у Липљану преживела и опстала - поручује Зоран Симијоновић.
У Липљану су пре ратних сукоба Срби чинили 95 одсто становништа. То је једина градска средина јужно од Ибра у којој живе Срби.
У погрому на КиМ, који је се догодио на данашњи дан пре 17 година, албански екстремисти и припадници тзв. ОВК са КиМ протерали су више од 4.000 српског становништва, њихова имовина, велики број верских објеката је спаљен или порушен, док су многи убијени и нестали, међу којима и припадници међународних снага.
У тродневном мартовском погрому пре тачно 17 година смртно је страдало 10 Срба, из својих домова је претерано више од 4.000, а оскрнављено је и потпуно уништено 40 православних црква и манастира. У Северној Митровици, међу многобројним суграђанима, снајперски хитац прекинуо је 17. марта 2004. године живот Боривоја Спасојевића.
Породични дом Спасојевића, смештен у непосредној близини моста на Ибру са северне стране, наметао је потребу да се чланови ове породице, заједно са својим суграђанима, супротстављају онима који су желели да силом заузму овај део града. Према речима Боривојевог сина Драгана, он је и тог јутра, изашао са својим колегама, комшијама и суграђанима, не би ли одвратили Албанце који су са југа надирали на север.
- Тај дан је почео као и сваки други, осим што су медији на Косову, не само тог дана већ и претходних, преносили вест да су се албанска деца из села Чабра удавила у Ибру зато што су их наводно јурили неки српски младићи. То је била иницијална каписла да се у периоду између 10 и 11 сати окупи група од неких 200-300 младића са југа која је прешла на север и каменицама засула пролазнике који су се ту нашли. Овакви напади су у то време били чести и Срби су се организовали и успели су да врате Албанце на југ - сећа се Спасојевић.
Он додаје да се након тога у граду скупио већи број грађана који су касније постали лака мета албанских нападача.
- Након тога су почели да пуцају и из правца југа и са три солитера снајперском и рафалном паљбом, што је довело до повређивања многих људи који су се ту затекли. Нажалост, снајперски хитац био је кобан за мог оца, а истог дана, на својој тераси, убијена је и трудница Јана Тучев - каже Спасојевић.
Он део кривице за догађаје који ће црним словима бити уписани у историји страдања српског народа на Косову види и у понашању међународне заједнице чији је задатак био да обезбеди мир и сигурност за све грађане на овом подручју.
