"ЖЕЉЕ ВЕЋИНЕ ГРАЂАНА НЕРЕАЛНЕ, А МОГУЋНОСТИ ОСКУДНЕ" Вучић: Морамо да чувамо наше људе на Косову и Метохији
Председник Александар Вучић рекао је данас у парламенту да је државна политика по питању Косова и Метохије вођена у простору између жељеног и могућег, наводећи да су, док су жеље већине грађана о КиМ и даље углавном нереалне и максималистичке, могућности веома оскудне.
- И да не улазимо у анализу ко је све за то крив, јер је то бесмислено, иако нам је КиМ увек служило као добар полигон за задавање удараца онима који другачије мисле, или за излажење из тема и оквира у којима се нисмо добро сналазили, попут економије и привредног напретка - указао је Вучић.
Он је подсетио да је и у ранијим обраћањима парламенту износио историјски преглед политичких прилика на територији КиМ, поражавајуће деморгафске податке о томе како су Срби од, практично, јединог народа на том простору средином 15. века постали убедљива мањина.
"НИКАДА НЕЋЕМО ПРИЗНАТИ НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА" Вучић послао снажну поруку: Заклео сам се над Уставом - нема признања
(УЖИВО) ПОСЕБНА СЕДНИЦА ПАРЛАМЕНТА: Председник Вучић представља извештај о Косову и Метохији
"ОДГОВОРНА ПОЛИТИКА НЕ МОЖЕ ДА ПОЧИВА НА МИТОВИМА" Вучић: Пред нама је тешка борба за опстанак
- Био сам у прилици да покушам да објасним какве би биле еконосмке и демографске последице живљења у сталном замрзнутом кофликту, односно непостојања споразума који би отворио простор за бољу дугорочну сарадњу српског и албанског фактора на КиМ. Од процена које сам износио тада, не одступам ни данас, с тим што би оне биле још неповољније - рекао је Вучић.
Указао је да се у међувремену деосио и конфликт на истоку Европе, који може да се мери као светски рат, а који има огроман утицај на Србију, додајући да се хистерија у међународној заједници рефлектује на Србију, на нашу борбу и кључне националне и државне интересе.
Подсетио је да је 1871.године, непосредно пред стицање независности Србије на Берлинском конгресу, на територији КиМ живело 64 одсто Срба, а да је, наког губитака с краја 19. и почетка 20. Века, српско национално ткиво на том простору обновило од 1921. и 26 одсто до 1939.године и 34 одсто живља на Космету.
- Људи говоре да је одувек било наше. То није истина. Мењале су се власти, имали смо амбасадоре тамо, конзуле, али увек је била борба за територију и националне интересе између два народа. Некада смо ми, некада су други побеђивали - рекао је Вучић.
Указао је на значајан утицај иностраног фактора на све те догађаје, који би, казе, не рачунајући Француску, готово увек стајали, тврдо и чврсто на позицији против оних против Србије.
Навео је да је 1948.године било 27 одсто Срба на КиМ, док од 1961. до 1991.године следи пад са 27 на 11 одсто, уз све тежи живот на КиМ.
- Имали смо додатни проблем, да су Албанци демографски победили, јер су били посвећени опстанку и напретку нације. Све што ми нисмо, јер смо увек били спремнији за свађе, а не да се ујединимо - рекао је председник Србије.
Додао је да је 2000.године, на КиМ било 7 одсто Срба, а данас, према проценама Приштине пет одсто, док наши подаци кажу између 6,5 и 7 одсто, односно око 100.000 људи који данас живе на КиМ.
- Важно је да људи то знају, да знамо шта је то што чувамо и да највише морамо да чувамо наше људе на КиМ - рекао је Вучић.