МОЋНА БОРБЕНА КОЧИЈА ИЗРАЕЛСКИХ СНАГА: Тенк Меркава има више варијанти, а најновија може да зада озбиљан ударац Хамасу
У Израелу га још и зову РЕсх-Каф-Бет, што у преводу значи оклопно возило
Израелска војска исто вече кад је уследио ракетни напад Хамаса на Тел Авив према Гази послала је тенкове Меркава Мк4 и оклопне транспортере М 113. Већ се нагађа да би војна интервенција односно изрелски упад после седам година требао да уследи у наредних пар дана, а носилац удара требало би да буде тенк Меркава.
МОСКВА ГУБИ СТРПЉЕЊЕ: Можда и последњи позив САД за повратак важном споразуму, Вашингтон не сме да пропусти нову шансу
ДВА ГЛАВНА ОРУЖЈА У СУКОБУ ХАМАСА И ИЗРАЕЛА: "Касам" од 500 евра против "Гвоздене куполе" чија ракета кошта 80.000 долара!
АМЕРИЧКО РАТНО ВАЗДУХОПЛОВСТВО У ПРОБЛЕМУ: Нови вишенаменски руски ловац Су-57 задивио светску јавност
За први тренутак када је Израел размишљао о серијској производњи сопственог тенка узима се фебруар 1964. године. Првобитно је била идеја искористити француски тенк AMX-30 тачније његову шасију и куполу која би била увезена из Француске.
Пројекат развоја тенка стартовао је 20. августа 1970. који се иначе и узима као Меркавин рођендан. Касније је тенк добио назив Меркава по пројекту.
Тестирано је неколико прототипова док није одлучено да се за подвозје Меркаве искористи подвозје тенка Центурион, а погонски точкови узму са тенка Т-34. После израде неколико прототипова децембра 1974. они су послати на теренска испитивања.
Тенк је као и остали боловао од великог броја проблема који су отклањани у ходу. Прва четири комада ИДФ предата су на употребу 26. априла 1979. године, а шест месеци касније 29.октобра 1979. тенк је ушао у званичну употребу у израелској армији. Тенк је јавно приказан публици на стадиону у Јерусалиму када је 60.000 људи пало у транс, а Меркава постала национални понос.
Прича око имена тенка је и даље нејасна. Могуће је да је тенк добио име по Пројекту Меркава ( хебр. Меркавим - кочија), па га зато зову и борбена кочија (battle chariot). У Израелу се користи и још један назив Ресх-Каф-Бет што у преводу значи оклопно возило.
Меркава Мк1
Меркава Мк1 ( Симан- хебрејска ознака за марк Мк) производил су до 1989 године када га је заменила верзија Мк 2 у низу подваријанти.
Верзија Мк 1 имала је Цонтиненталов АВДС-1790-6А В-12 дизел мотор са 900 КС. Полуатоматски мењач Алисон CD850-6BX. Топ калибра 105 mm М68 који се радио по лиценци у ИМИ и систем за контролу ватре Матадор Мк-1. Искуства рата у Либану натерала су израелце на израде и подверзију овог тенка Меркава симан -1 Бет ( Мк-1Б) који је био пут према верзији Мк 2. Уградња је предвиђала нови СУВ Матадор Мк-2, нови распоред седишта унутар тенка као и уградњу минобацача калибра 60 mm на куполу.
Меркава Мк-2
Је други модел овог тенка, који је настао на основу неких искустава из рата у Либану. Тенк има СУВ матадор Мк 2, нову аутоматску трансмисију израелске компаније Ашот, унапређени оклоп, уграђен минобацач.
Верзија Мк 2Б заменила је класичну Мк 2 , а њеном развоју кумовала су искуства из Првог либанског рата. Ова верзија добила је унапређени СУВ укључујући и термовизију. Из овог се касније родила још једна верзија тенка Мк 2 Бет Дор Далет ( хебр. следећа генерација) илити верзија Д које је означила корак напред на подручију заштите и система за управљање ватром. На тенку сус систематично смањене потенцијалне могућности пенетрације оклопа на даљинама од 1200 mm на 5 километара. Уместо вертикалног бока куполе као код Мк 3 Б тенк је добио « корњачин оклоп» који је постао стандард на Мк 4. За израелце Мк 2 Б Дор далет је заправо било опитно возило за тестирање технологије која би могла бити уграђена у нови тенк. Све верзије су практично тестиране у Либану и имале су идентичан мотор АВДС-1790-6А. На овој верзији први пут је употребљена термовизија за нишанџију, задржан је идентични СУВ као код Мк 2 (матадор).
Меркава Мк 3
МК 3 је верзија меркава која је била подложна највише променама и побољшањима. Ова верзија заменила је у производњи верзију Мк 2Б. Тенк је добио модуларни оклоп на куполи и телу тенка. Уместо топа 105 mm тенк је добио топ калибра 120 mm. Дизел мотор од 1200 КС АВДС-1790-9АР, СУВ Матадор и друга побољшања. Мк 3 се иначе дели на подврсте И, II и III које се означава и као Мк 3Б која се од прве две подваријанте разликовла по додатном слоју заштитног оклопа на куполи, новом поклопцу пуниоца, новом облику уградње минобацача калибра 60 mm.
Тенк је добио и АБХО и клима уређај фирме Кинетицс.- Нови систем за контролу ватре « баз» од хеберејски ( барак-зохер- бљесак) иако неки тврде да је ознака сокола што није тачно. На новом СУВ се нелази и незавсинса командирова осматрачко мерна станица. Нишанџија има такође самостални, стаблизовани нишански уређај са ласерским даљиномером с могућношћу повећања 12 x дневно и термовизијско 5 x ноћу.
Меркава Мк 4
Тенк када се појавио 2004 представљао је велико изненађење. За многе је и даље последњи тенк треће подгенерације, а за неке први тенк четврте генерације, али Израелци много томе не поклањају пажњу. Код Меркаве Мк 4 распоред посаде је исти као и код Мк 3. На месту где је стајао поклопац за пуњача постављена је најсавременија термовизијска справа са подручијем деловања од 360 степени. Топ је побољшана верзија познатог ИМИ 251 калибра 120 mm са палетом савремене муниције.
Осматрачка оптика спада у најсавременије на свету. Велики занчај посвећен је уградњи сензора који откривају препознавање противоклопних оружја и идентификацију својих возила и противникових. У тенк је уграђен лиценчно рађен Генерал Dynamic мотор ГД 883 од 1500 КС ( који потиче од изворног немачког мотора МТУ 883. Тенк има нову бочну заштиту, нови распоред потпорних точкова са размаком између четвртим и петим је у функцији повећања стабилоности тенка због прерасподеле масе, који се јавља због мањег и лакшег мотора.
Тенк је упркос корњача оклопу на куполи задржао и ланце на задњем делу куполе и врата. Искуства из Другог рата у Либану натерала су израелце на нову модификацију тенка Мк 4 под именом Мк 4 баз са додатним активним системо заштите trophy. Тенк је праву борбену вредност приказао током операције "Изливање олова" 2014. године у Гази, где је већина тенкова захваљујући управо систему активне заштите избегала уништење и оштећења.
Вести о домаћем и страном наоружању можете прочитати ОВДЕ.
