МОСКВА ИЛИ КИЈЕВ, ПУТИН ИЛИ ЗЕЛЕНСКИ: Каква је војна моћ Русије, а каква Украјине - крвави рат би донео огромне жртве (ФОТО/ВИДЕО)
Све очи света тренутно су упрте у источну Европу којој прети опасност од сукоба између Русије и Украјине, посебно након што је Москва више од 100.000 војника распоредила дуж границе са суседном земљом.
Америчка војска саопштила је у понедељак да је ставила у приправност 8.500 војника који су спремни да буду распоређени по територијама источноевропских земаља које су чланице НАТО-а.
Након прошлонедељног разговора између америчког државног секретара Ентонија Блинкена и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, сви чекају детаље писаног одговора, који је Вашингтон доставио Москви.
ОВИХ 5 СТВАРИ ПОТПУНО МЕЊА ЖИВОТ МЛАДИМА: Ветар у леђа за бољу будућност
БРИТАНСКИ ВОЈНИЦИ ЈУРИШАЈУ НА РУСЕ? Енглези размишљају о радикалном потезу, тензије достижу врхунац (ФОТО/ВИДЕО)
НАЈМАЊЕ ПЕТ ПОГИНУЛИХ У ПУЦЊАВИ У УКРАЈИНИ: Четворица убијених били војници, нападач још на слободи
Русија све време пориче да планира напад, међутим ово није ублажило страх Украјине и западних сила. Неколико земаља већ је почело да предузима мере ризика попут повлачења делова особља из својих амбасада у Кијеву.
Русија и Украјина су две највеће земље у Европи. Оне се међусобно граниче и годинама су биле део СССР-а. Након распада Совјетског савеза 1991. године, Украјина је постала независна држава и дистанцирала се од Русије.
У марту 2014. године, након вишемесечних антивладиних протеста у Украјини, у којима је лидер наклоњен Кремљу склоњен са власти, Русија је извршила инвазију и анектирала Крим.
Месец дана касније, проруски сепаратисти су почели да заузимају територију у области Доњецка и Луганска у источној Украјини. У борбама је настрадало више од 14.000 људи, а више милиона њих је расељено.
НАТО је тренутно најмоћнији војни савез на свету и чини га 30 чланица, а годишњи буџет алијансе износи 1,56 милијарди евра. Основана је 1949. године и првобитна намена била је да обузда совјетску експанзију.
Русија се међутим буни због НАТО база у близини своје територије и тражи писмене гаранције да се алијанса неће ширити на исток. Једна од централних захтева Кремља је и да се Украјини не дозволи улазак у НАТО, а управо овај потез сматра се црвеном линијом, преноси Ал Jazeera.
Украјина је недавно изразила заинтересованост за придруживање алијанси, а Владимир Зеленски је у септембру 2020. године одобрио безбедносну стратегију која је поставила темеље партнерства са НАТО.
Русија је 2020. године потрошила 61, 7 милијарди долара на војску, што је чинило 11,4 одсто државног буџета. Поређења ради, Украјина је потрошила 5,9 милијарди долара што би у процентима било 8,8 одсто буџета, показују подаци Стокхолмског међународног института за истраживање мира.
Москва је већ распоредила трупе дуж границе са Украјином, укључујући и балистичке ракете кратког домета искандер, системе за лансирање ракета, борбене тенкове и вучну артиљерију.
Неколико држава, укључујући и САД, послало је војну помоћ Украјини. Међу донацијама нашле су се противтенковске ракете Јевелин из Естоније и противваздушне ракете Стингер из Летоније и Литваније.
Кијев такође располаже са беспилотним летелицама Баирахтар турске производње које служе за извиђање.
Украјина је у недељу добила и другу пошиљку оружја из САД као део одбрамбеног пакета вредног 200 милиона долара, а ову помоћ одобрио је председник САД Џо Бајден још у децембру прошле године.
Уколико узмемо у обзир број војника које ове две земље имају на располагању видећемо да Русија има 900.000 активних војника, док суседна Украјина четири пута мање, свега 209.000.
Ништа боља ситуација није ни са резервистима јер их Русија има чак два милиона, док Кијев располаже са 900.000 њих.
Русија такође располаже са 7.571 комада артиљеријског оружја, док Кијев има 2.040. Када су у питању оклопна возила Москва има 30.122, док их Украјинци имају три пута мање.
Украјина на располагању има нешто више од 2.500 тенкова, док руско Министарство одбране поседује чак 12.420.
Можда би број војних хеликоптера био најбољи показатељ разлике у војној спремности ове две бивше совјетске републике јер их Кремљ има 544, док кијев свега 34.
Ништа боља ситуација није ни са борбеним авионима где су бројке 1.511 наспрам 98 у корист Русије.
Дипломатски преговори су доспели у ћорсокак. Уколико дипломатија не успе да ублажи ситуацију, западне силе страхују да би Русија у сваком тренутку могла да изврши инвазију на Украјину. Према анализи Центра за стратешке студије, Русија би из три правца могла да нападне Украјину, а за који би правац могла да се одлучи зависи искључиво од циљева Кремља.
Уколико се одлуче за северну руту, Русија ће највероватније ући у Украјину из града Мозира који се налази у Белорусији. Русија и Белорусија блиско сарађују, а у фебруару су најављене и заједничке војне вежбе ове две државе.
Још једна могућност је слање трупа из Доњецка према Запорожју и Дњепру како би евентуаолно проширили своје границе на западу.
Ако Русија настоји да обезбеди снабдевање слатком водом за Крим и блокира Украјини приступ мору, могла би да нападне са југа ка Херсону, док трупе буду напредовале ка Мелитопољу како би се са осталим трупама састале дуж обале Азовског мора. Русија би могла да направи мост до Крима који би био коришћен за заузимање луке Мариупољ.
