"БИТИ ИЗАБРАН СМАТРА СЕ ПРИВИЛЕГИЈОМ": За служење војске у Норвешкој води се жестока борба оба пола - само најбољи иду даље
Годишњи контигент за служење чини 60.000 жена и мушкараца
Србија разматра поновно увођење обавезног служења војног рока.
СТИЖУ НОВЕ ДОЗЕ ВАКЦИНА: Помоћ Меридиана за више од 50 болница Србије
НЕМА РАКЕТЕ НИ ТОПОВЕ, АЛИ ЈЕ НАЈМОЋНИЈЕ АРКТИЧКО ОРУЖЈЕ РУСИЈЕ: Грдосија од 25.000 тона гази све пред собом (ВИДЕО)
ВОЈСКА СРБИЈЕ НАЈЈАЧА У РЕГИОНУ: Угледни амерички портал објавио листу најмоћнијих армија, Хрвати нам гледају у леђа
У Норвешкој тај модел је преживео притиске из прошле декаде да се замени потпуно професионалном војском. Норвешка као и у Србија у прошлости (до 1. јануара 2011.) има хибридни модел попуне са професионалцима којима је то радно место и војницима на обавезном служењу војног рока.
Норвешка има две посебности: једна је да се од 2015. обавеза односи на оба пола. Друга је да у војску на обуку не одлазе сви регрутовани већ само они који то желе и који су процењени за најбоље по психофизичким карактеристикама.
О томе говори потпуковник Егил Далтвеј, војни аташе Норвешке за Србију, Црну Гору и Северну Македонију, пише Балканска безбедносна мрежа.
Норвешки модел војног рока је обавезан за све, али у пракси не служе сви војску. Шта то заправо значи и које су кључне предности овог приступа?
Устав Норвешке наглашава да сваки грађанин има обавезу да служи војску, али ће само поједине изабране особе служити војни рок односно војну обуку у време мира. Годишњи контигент за служење чини 60.000 жена и мушкараца способних за војску. Од тог броја око 10.000 се примају на одслужење како би испунили ту обавезу.
Селекција за служење војске заснована је на захтевима оружаних снага. Тај процес веома је ригорозан и одвија се у две фазе. Сваки од њих садржи праг који мора да се прође како би неко био изабран.
Критеријуми за селекцију засновани су на општем знању, физичким способностима, менталном здрављу и личној мотивацији. Бити изабран сматра се привилегијом и такмичење међу младима за служење војног рока је жестоко. Веома мало особа ће служити војску ако се изјасни да нема мотивацију или је ниска за служење војног рока. Ту постоје неки изузеци. Особе са ретким способностима (лекари, свештеници, авио-механичари и сл.) се регрутују без обзира на ниво мотивације. Пракса показује да ова група након служења рока има позитивна искуства као и сви остали.
Кључна предност овог приступа је да сваки грађанин Норвешке мора да направи свестан личан избор о одбрани земље. То није само питање оних који изаберу да се пријаве за служење војног рока. То је лично питање за сваког појединца. У нестабилном свету спремност за одбрану једне мале земље је на тај начин заснована на вољи читавог становништва. Војна обавеза обезбеђује да свако разуме због чега имамо војску и зашто је важно да се издвајају средства за одржавање њених способности.
Особе које ће служити војску ће након тога преузимати важна места у норвешком друштву. Такви људи ће подржавати оружане снаге. Многи од њих ће бити резервисти или ће бити активни у локалним јединицама националне гарде (територијалне снаге које се попуњавају из резерве). Због тога ми служење војног рока сматрамо стубом националне способности да обезбедимо нашу државу и друштво.
Младе особе које заврше војни рок често имају компаративну предност приликом пријављавања за посао. Послодавци у Норвешкој знају да особе које су успешно завршиле војни рок претходно биле пажљиво изабране, да имају личну склоност ка раду, да су поуздане и тачне. Те особине норвешки послодавци сматрају важним врлинама.
Реч је дакле о концепту где су сви на добитку. Влада, оружане снаге и војници на служењу војног рока заједно имају користи од оваквог система и напредују кроз њега.
Колико Норвешка има младих који имају обавезу да служе војни рок сваке године и колико од тог укупног броја иде на служење војног рока? Колики је проценат рочне војске у односу на професионалну?
Од 60.000 младих људи из једне генерације у војску одлази око 10.000 - према промени устава из 2015. то се односи и на младиће и на девојке. То значи да иста права и обавезе важе за оба пола.
Од укупног броја оних који служе војни рок жене чине једну трећину и тај проценат расте сваке године. Професионалне оружане снаге имају укупно око 11.500 војника на уговору, подофицира и официра. То значи да у нашем систему има више војника по уговору од оних који служе војни рок. Више волим да користим термин уговорци него професионални војници, јер су и наши рочни војници врло професионални.
Како држава охабрује младе да искажу интересовање за служење војног рока? Како их стимулишете путем медија и шта по том питању чини влада?
Најважније је рећи да је процес селекције обавезан за све. Водећи стимуланс и охрабрење за војнике је задовољство и веома високо мишљење које регрути имају о квалитету војног рока и обуке.
Млади слушају своје вршњаке, а наши рочни војници преносе осталима да је војни рок нешто што вреди учинити. Како би то обезбедили да тако остане и у будућности трудимо се да обуку учинимо тешком, изазовном и могућом само за најбоље и највредније појединце. Тиме се код оних који служе постиже снажан осећај достигнућа и поноса.
Наша војска промовише модерно старешинство. Од официра захтевамо да решавају задатке и да се прво брину о својим војницима па тек онда о себи. Охрабрујемо дијалог унутар војске и размену информација. У поређењу са другим западноевропским војскама ми дајемо нашим нижим чиновима још већу моћ доношења одлука. Наш официр мора јасно да објасни шта је циљ и да објасни због чега је то тако. Начин како ће се то урадити препуштамо онима који ће тај задатак спровести у дело.
Стари штетни систем, где су се време и ресурси трошили на неефикасан начин, када се од регрута тражило да косе траву, праве старешинама кафу или да проводе време не радећи ништа није прихватљив. Старешина који чини тако нешто ће бити разрешен дужности. Поред тога, влада и оружане снаге покрећу програме како би се постојеће високо мишљење о војном року подигли на још виши ниво.
Финансијски бенефити нису велики, али су адекватни. Ми не стимулишемо младе материјалним, већ вредностима државе које заслужују да се бране. Ево примера једне рекламе:
Како војни рок у Норвешкој изгледа, колико траје, колико често војници имају право да иду кући и колику надокнаду добијају?
Норвешки устав каже да је свако има војну обавезу без обзира на пол од 18. до 44. године. То је детаљније прописано законом о војсци који ограничава дужину трајања војног рока на максимално 19 месеци. Ипак, могуће је добровољно служити и дуже. Све зависи од потреба različith видова и родова оружаних снага.
Већина оних који заврше обуку остају у служби 12 месеци у неком роду или служби оружаних снага. Након три године у резерви они прелазе у националну гарду. У гарди имају периодичну обуку до 44. године или док не достигну 19 месеци укупног ангажмана у униформи. За неке специјалности чије је обука скупа или временски дуга целовита служба може да траје 18 месеци. То су на пример водичи паса који морају да развијају однос са својим службеним псом 24 сата дневно.
Све у свему, у свим случајевима они који су изабрани да служе војску одвајају 19 месеци свог живота за потребе одбране земље.
Када је реч о материјалним добитима, униформе, смештај и храна су бесплатни, али све је умереног стандарда. Углавном једну собу дели четири до осам војника. Војска покрива трошкове шест путовања кући у току године. Рочни војници не добијају плату, али имају неопорезиви џепарац. Војник од тога може, на пример, са дневним примањем, да покрије трошак једног пива у пабу.
Шта се захтева и очекује од војника на редовном одслужењу?
Најважнији захтев и очекивање од регрута је да одвоје своје време за одбрану земље. Очекујемо од сваког војника да напорно ради и да учини све што је у његовој или њеној моћи да изврши своје важне задатке. Заузврат они могу да очекују да ће бити третирани коректно и са поштовањем, као и да ће војска њихову обуку учинити тешком, релевантном и изазовном.
За војнике по уговору је неопходно да претходно имају завршено служење војног рока. Због тога је наша селекција регрута за редовно служење војног рока таква да су кандидати за војнике по уговору добре физичке спремности, здрави, интелигентни и мотивисани.
Када јединице потражују нове кандидате, у просеку десет садашњих и бивших регрута аплицира за свако место. Зато немамо проблема са регрутацијом. Најбоље војнике на служењу војног рока охрабрујемо да се пријаве за официрско образовање.
Као и у случају Србије ни у Норвешкој није обавезно да се има претходно војно искуство за започињање официрског образовања. Ипак, око 90% примљених претходно су служили војни рок или као уговорци пре ступања у војне академије. На тај начин будући официри знају како је бити на дну војне хијерархије, имају основну обуку и боље разумеју шта их чека.
Норвешки модел подразумева војну обавезу и за жене. О ком проценту се ради и шта је постигнуто равноправним укључивањем оба пола у контексту служења војног рока?
Једну трећину регрута тренутно чине жене. Тај проценат сваке године расте од увођења универзалне обавезе 2015. Досадашња искуства су изванредна. Увођење већег броја жена у редове је довело до тога да се сви понашају професионалније. Имало је позитивног ефекта на укупне проблеме сексуалног узнемиравања и понашања према женама, и на узнемиравање уопште.
Уводили смо праксе које смо сматрали немогућим само пре неколико година.Сада, на пример, војници из исте јединице живе заједно без обзира на пол. Ако припадају истом одељењу, младићи и девојке деле исту собу. Већина нас старијих је страховала и питала се како ће то све испасти. Искуства су веома позитивна, младићи и девојке брину једни о другима као браћа и сестре.
Други ефекат тога је да оружане снага сада имау приступ најталентованијим особама међу 60.000 кандидата сваке године. То је много више у односу на ранији период када је војна обавеза била ограничена само на мушкарце којих је 30.000.
Неки су постављали питање физичке спремности, али то је аспект на коме се много лакше ради него када је реч о мотивацији или интелигенцији. У 21. веку војниковање подразумева много више од ношења тешких терета и дугих маршева, иако и то остаје важно.
Такође, треба имати на уму да има пуно мушкараца од којих жене постижу боље резултате. Наше искуство указује да је мотивација и посвећеност много важнија од припадности полу.
Ми смо сада у процесу развијања специфичних захтева за сваку војну специјалност. То нашој војсци омогућава да војници са потребним вештинама буду ангажовани у одговарајућој јединици и на одговарајућој дужности. Личне склоности и мотивација много су важнији него физичке карактеристике. На тај начин Норвешка отелотворује у потпуности стари мото регрутације у америчкој војсци који гласи “Буди све што можеш”.
Кључ успеха јесте што из веће разноликости и већег броја кандидата бирамо оне најталентованије. Тиме добијамо боље војнике и последично већу борбену снагу.
Шта су кључне предности и мане норвешког хибридног модела војске у односу на потпуно професионалне снаге?
Ово је значајно питање око кога се неће сложити сви официри и војни стручњаци из Норвешке. Мој став око тога је негде на средини. Највећа мана је што се релативно често значајан проценат персонала јединица мења. Природни резултат тога је да јединица са свеже приспелим војницима са завршеном основном обуком има мању борбену ефикасност у односу на добру обучену професионалну јединицу.
Са друге стране предности су многобројне. Имање регрута уз исти буџет нам омогућава да имамо веће стајаће снаге и веће резервне снаге. То је важно за земљу са 5,5 милиона становника која има копнену територију од 385.000 квадратних километара и акваторију од преко 2 милиона квадратних километара.
Редовно служење војног рока као база за ступање у војску поштедело је Норвешку изазова коју има већина наших западних савезника са стајаћим војскама. Наш систем обезбеђује да рочни војници, који служе као и база за уговорце, су изабрани на основу критеријума који оружаним снагама пружају најбољи људски материјал са којим располаже земља.
Предност такве селекције да можемо да делегирамо више одговорности војницима и решавање задатака препустимо њиховој интелигенцији и иницијативи.
Општа војна обавеза такође представља ефикасан начин за интеграцију људи из свих делова наше земље, невезано за њихово порекло или припадност друштвеној класи, да ли су имигранти или су део домаће популације. У служби држави сви су једнаки, носе исту униформу, имају исте дужности и привилегије и за све важе иста правила.
Коначно, војна обавеза обезбеђује снажну везу између становништва и оружаних снага, као и да у свим деловима друштва има људи са личним искуством из војне службе. Резултат тога је снажна подршка војсци и дубоко разумевање потреба оружаних снага да бране нашу земљу, вредности и начин живота.
Вести о домаћем и страном наоружању можете прочитати ОВДЕ.
