Сребренице, извини због овог српског детета које су убили Насер Орић и његови “борци”

Три хиљаде седамдесет шест људи је убијено у рату с територије општине Братунац. За њихову смрт нико није одговарао и није се извинио.

Да памтимо СРПСКЕ ЖРТВЕ: На Тргу Републике дочекан српски зид плача "Сребреница" (ФОТО)

Кукавички чин: У близини Скопља оскрнављено тридесетак православних гробова

Спустила се тишина на Братунац. Ћутња. Ћутња која предуго траје.

Траје још од Божића деведесет треће.

Три хиљаде седамдесет шест људи, стараца, жена, деце убијено је у овом рату с територије општине Братунац.

Јуче је била сахрана у Сребреници. Стотине новинарских екипа прошле су кроз Братунац. Ниједна се није зауставила. Прошли су туда и неки добро познати Срби из Београда. Ни они нису застали у Братунцу. Шта ће у Братунцу кад у Братунцу нема камера? Које ће их сликати и њихове слике послати у свет.

Новинарска екипа у кафани код Драшка Шекарића „Бате” изазива чуђење. На Братунац су сви заборавили.

Срватили би, „али немају ти кад”, што би рекао мој друг Петроније.

Нема их да сврате у Братунац о Залазју, где је убијено 69 Срба. Или о Бјеловцу, Факовићима. О Сикирићу, где су убили 54-годишњу Обренију Радић, и да не говоримо. И не само њу него и Зору, Драгу… набраја жена власника печењаре.

Људи који седе у кафани су још у црнини. Тешко им је извући реч. Овде је смрт домаћа животиња.
Деда Миладиновић је оран за разговор. Из њега говори љутња.

- Овде ти је народ платио за време рата, а после рата још више. Двадесет муслимана добије помоћ, а два Србина. Одавде су Срби принуђени да се иселе. Никоме више не верујемо. Немамо коме да се обратимо. Ја сам из Јежештице. Пре рата сам имао камион, трактор, фрезе. Сад немам ништа. Кад је неко на самрти, молимо Бога да умре по лепом времену. Возио сам да сахраним мртву старицу којој су погинула у рату два сина. Војним камионом стодесетком. Испала је са сандуком из камиона који се заглавио. Морали смо је сахранити ту поред пута. То је брука. Малине у колицима спуштамо да продамо. Или чекамо да нам дође неки муслиман с трактором. Десет људи је заједно конкурисало за једну фрезу и ништа нисмо добили. Немамо воде. Воду возимо с Дрине. Немам ништа против што они добијају, и треба да добију, али овако људи се селе.

Опширније читајте у новом броју Експреса који је на киосцима од петка, 14. јула. . .