ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗА ЦРНОГОРСКОГ РОМЕА И ЈУЛИЈУ? Бока крије тајну Острва мртвих која ће вам натерати сузе на очи (ФОТО)
Острво Свети Ђорђе мештани зову још и Острво мртвих
Бока Которска је највећи залив Јадранског мора, смештен на самом северу приморског дела Црне Горе. Уз саму обалу нанизани су један до другог градићи у чијем се залеђу издижу високе кршевите планине, као чувари хиљадама година дуге историје, у коју је уткан дух многих цивилизација које су владале овим просторима.
Travelland за вас ради и у недељу! Грчки хотели: 7 ноћи већ од 525€
ШОКАНТАН СНИМАК ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ ХЕЛИКОПТЕРА: Тотални кркљанац на хрватском ауто-путу, чека се САТИМА (ВИДЕО)
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ НА СВОЈ НАЧИН ОСВЕТИМО!" Бакир Изетбеговић поново прети али то је "пуцањ у празно"
Овај живописни фјорд сматра се једним од најлепших залива у целом свету. И то са разлогом - захваљујући свим својим знаменитостима, природним феноменима и непроцењиво лепим призорима.
Бока Которска је дубоко зашла под литице Ловћена и Орјена као да их је размакла снагом воде. Почиње Херцегновским заливом, који се сужава у Кумборски пролаз. Одатле прелази у Тиватски залив и кроз Вериге улази у Рисански и Которски залив.
У њеном саставу налази се чак девет острва: Превлака, Мамула, Госпа од Милости, Свети Марко, Острво Цвијећа, Зановјетни Шкољиц, Госпа од Шкрпјела и Свети Ђорђе.
И више од 20 места од којих су најпознатија: Тиват, Котор, Пераст, Игало, Херцег Нови, Прчањ, Њивице, Мељине, Зеленика, Ђеновићи, Баошић, Бијела, Морињ, Рисан, Крашићи и Радовићи.
Први трагови цивилизације у Боки датирају из 4. века пре нове ере када су владали Илири. Илирску државу 168. године освојили су Римљани, а у 5. веку почињу миграције Словена. Њиховим спајањем са староседеоцима настали су Дукљански Словени, преци данашњих Црногораца.
У средњем веку Боком су владали Немањићи, па је тада становништо примило православну веру.
После владавине Немањића, власт је преузела Млетачка Република. Њен пад 1797. године представљао је веома значајну прекретницу у историји Боке Которске. За кратко време она је променила 5 окупационих политичких управа. 1813. године проглашено је уједињење Боке и Црне Горе и формирана је влада на чијем челу је био Петар И Петровић Његош, а 1918. године Бока је постала део Југославије, а од 1945. део Републике Црне Горе.
На уласку у Бокоторски залив из правца Верига издиже се сена tamnnog и мрачног оства, скривеног међу високим чемпресима. Острво Свети Ђорђе, старо тринаест векова, стоји као чувар града Пераста, а и самог залива.
Име је добило по заштитнику града Котора и которани су први који су га тако називали, а његово име није се никако мењало. Као и његов спољашњи изглед тајновит и сив, таква је и историја препуна несретних судбина и жељом за моћи. Сви освајачи који су долазили у Боку, желели су да поседују ово острво, јер се веровало да ће његови владари, владати и читавим заливом.
Некада, Свети Ђорђе налазио се много ближе Рисну него Перасту, међутим у шестом веку десила се велика катастрофа. Неумољиви земљотрес и Ризон, како се део садашњег Рисна тада називао, пропао је у море и вечност.
Острво је, како мештани верују, због заштите свеца поштеђено. Ово острво је познато и под називом "Острво мртвих" и то с пуним правом, јер на гробљу почива неколико стотина, или чак хиљада људи - Пераштана, али и других.
Називају га још и проклетим острвом, због проклетства које је тадашњи римски папа на њега бацио због стравичних злочина који су се тамо одиграли. Необичним сплетом судбине на острву се, од његовог постанка, није никада приредило весеље, нити је било икаквог радовања.
Међутим, једна од најлепших и најтужнијих љубавних прича десила се у Перасту у Црној Гори. Њени актери билу су Катица и Анте, а тајну о њима данас чува управо острво Свети Ђорђе.
Боком Которском, па тако и Перастом давне 1813. године шетали су војници Наполеона Бонапарте, после француског освајања овог дела приморја. Међу њима је био и млади официр Анте Словић, Далматинац са острва Црес, који није ни слутио да ће му долазак у ове крајеве променити живот из корена, да ће ту пронаћи љубав свог живота, затим је несрећно изгубити, а онда и војничку униформу заменити одором калуђера.
Шетајући са друговима кроз Пераст, млади Анте је угледао једну од најлепших локалних девојака тог времена - Катицу Калфић и одмах се заљубио у њу.
Иако не постоје прецизна сведочења о овом њиховом сусрету, судећи по догађајима који су се убрзо одиграли, била је то љубав на први поглед. Ни Катица није остала равнодушна на виђеног Далматинца, тако да су почели да маштају о заједничком животу, али када се рат заврши.
Наиме, Пераштани су истакли окупаторску заставу на тврђави Свети Криж. То је разбеснело француског заповедника. Његова војска, која је била стационирана на острву Свети Ђорђе, преко пута града, добила је наређење да запуца из топова на Пераст.
Прво топовско ђуле полетело је управо "из руке" официра Словића. Одмах после њега Пераштани су дигли белу заставу и све је окончано.
Срећан због брзог прекида ватре, Анте је пожурио чамцем до обале како би видео своју вољену Катицу, али га је тамо дочекала тишина. Саопштено му је да је страдала од јединог плотуна који је полетео према Перасту… баш оног који је он испалио.
Утучен и огорчен на себе, Анте се замонашио и заклео се да ће се вечно бринути о Катичином гробу, доносио је свеже цвеће и свакодневно палио свећу. Управо њен пламен је деценијама Пераштанима био сигнал да је једини становник овог острва и даље међу живима.
Када једно вече није засијала свећа са Катичиног гроба, знали су да јој се придружио у вечности. Ујутру су одмах пожурили ка острву, а тамо су затекли су Антеа како мртав лежи преко Катичиног гроба, а у руци држи папир на ком је писало: "Сахраните ме поред ње, да бар будем мртав с њом."
Пераштани су, из поштовања, испунили његову последњу жељу, а од тада се на острву Свети Ђорде, уз зид цркве, налази гроб на коме нема записа. Изнад њега се уздижу два чемпреса, који се у висини спајају. Ту почивају перашки Ромео и Јулија.
