"ЧИКА ВУЧКО, НЕМОЈТЕ МЕ УБИТИ" Малишан стао испред монструма са Цетиња и изговорио речи које ће вас расплакати - две године од МАСАКРА, нека питања и даље без одговора

Неутешна Весна Пејовић, иначе мајка и бака Наташе, Машана и Марка Мартиновића, који су монструозно убијени на Цетињу 12. августа 2022. године, пред саму годишњицу масакра испричала је за медије своју потресну исповест, ранама и тешким тренуцима које преживљава од трагедије која је њену породицу, али и све Цетињане, завила у црно.

- Марка и Машана им никада нећу опростити. Наташа је и нешто видела од живота, а њих двојица су тек били очи отворили. Две године су прошле од нашег неживљења - рекла је Весна Пејовић екипи Побједе.

Хици из пушке коју је хладнокрвно држао Вук Бориловић, прво су погодили осмогодишњег Марка, као и три године старијег брата Машана, а потом и Наташу. Монструм је тог кобног дана убио десеторо људи, а ранио њих шесторо. Својој крвави пир наставио је даље где је у насељу Медовина убио њих још седморо, међу којима су били и његови рођаци. Монструм је пресудио и Наташином куму Милану Митровићу (37), затим свом ујаку Горану Ђуришићу (54), а онда и комшији Рајку (56), Димитрији (81) и Даници Дрецун (74), а на крају Данијели (51) и њеној сестри Александри Радуновић (52).

Како пише Побједа, 2 године након масакра дошло се до само неколико одговора, иако породица страдалих и даље чека на правду.

- Врло брзо након трагедије сазнало се да пет припадника Посебне јединице који су чували Цетињски манастир нису опалили ни један метак иако се на неколико десетина метара од њих догађао масакр. Сазнало се и да Бориловићу никада није одузето оружје упркос упозорењима послатим шефу цетињске полиције и градоначелнику престонице из Психијатријске болнице у Котору да се ради о особи која не сме бити у поседу оружја. Сазнало се и да породица Бориловића није пријавила његове пријетње да "иде да побије Мартиновиће“ - пише Побједа и додаје да су породице убијених поднеле кривичну пријаву коју је цетињско тужилаштво у првом наврату одбацило. Ипак, по налогу Вишег тужилаштва, случај је поново отворен, али из Основног тужилаштва на Цетињу нису желели да говоре о детаљима "ради заштите интереса поступка".

У потрази за истином, породица страдалих каже да су били принуђени да сами спроводе истрагу, када је испричала да је "њена несрећна ћерка, која је била међу првим жртвама, звала полицију после првог испаљеног метка, али да је упркос томе цетињско тужилаштво закључило да је полиција ефикасно деловала иако је Бориловић у наредних 45 минута наставио да сије смрт".

Весна је такође нагласила да су се из цетињског тужилаштва правдали тиме да је убица могао узети другу пушку и убити, што им је породица строго замерила.

- Нећу дозволити да они моју децу додатно масакрирају својим лажима. Бориловић није убио само њих, већ све нас. Ми смо живи мученици на овој земљи. Живимо живот без живота - казала је Весна и додала:

- Мајка и супруга Вука Бориловића су саучесници у овом злочину. Два дана пре масакра супруга Бориловића је побегла код оца у Радановиће. Неколико сати пре трагедије, Бориловић је покушао да уђе у кућу таста који му то није дозволио. Он је супрузи и тасту тада рекао да ће да побије породицу Мартиновића, а они на то нису никога упозорили. За то треба да се одговара - сагласни су Весна и Бато.

Како пише Побједа, кућа Пејовића пуна је успомена на њихове најближе којима су снови прекинути хицима из пушке. Како каже, играчке и њихове ствари још увек стоје на свом месту од тог кобног дана.

- Живим од успомена. Нико их није боље познавао од бабе. Били су предобра деца и предобри ђаци. Били су успешни на свим пољима. У тим малим срцима је била једна огромна љубав. Много су ми обећали, много смо причали. А онда се нашла једна звер да их убије. Уз помоћ државе, без икаквог разлога. Све је било превише лепо... Мислила сам да ћу доживети испуњење њиховог обећања да ће бити познати. "Бабице, знаш да ћемо ти ми бити познати", говорио ми је Марко. Питала сам га "Па како то, мој Маки?" а он ми појашњава: "Читао сам биографију Месија и баба му је била највећа подршка. Кад ја будем писао моју биографију ја ћу ставити да си ти била наша највећа подршка" - присећа се Весна.

"Веке, немамо их више"

Кобног дана бака и дека заједно су ручали са својим унуцима, да би сат и по времена касније дошло до стравичне пуцњаве, а они су за то сазнали тек око 18 часова. Када је наставила да ради кућне послове, направила је, како каже, мали предах, узела телефон у руке и прочитала за пуцњаву, међутим није се много узрујала у први мах. Ипак, одлучила је да редом зове ћерку и децу. Нико се није јављао. Наставила је да усисава, када је у једном тренутку експлодирао усисивач у њеним рукама, према њеним речима, сада када се присети, то се догодило ни мање ни више него у тренуцима пуцњаве када је монструм одузео живот њеној породици.

Након тога, њен супруг кренуо је на посао где је био дежуран у Хитној помоћи. На путу до посла, пролазници су га, присећа се, чудно гледали, а један му је добацио да је "онај" Бориловић пуцао, с обзиром на то да су Наташа и Милош са децом живели као подстанари у његовом стану. Ни речи о покољу. Ипак, супруг Весни јавља исте секунде, али и не помишља на оно најгоре.

- Поново зовем Наташу, Марка, Машана. Онда кажем себи: "Боже, луда ли сам, све зовем само не Милоша". Позовем њега и чујем неартикулисане гласове. Помислих да је у гужви. Потом чујем његов глас који је неприродан: "Веке, немамо их више! Убијени су сво троје". Разум не прихвата ове речи, па кажем наглас "Овај Милош је луд" и прекидам везу.

- Тражим да ми понови што је рекао, а он изговара речи: "Немамо их више, Веке, немамо их". Вриснула сам. Комшије су већ знале, али нико није имао срца да ми каже. Чувши врисак улетели су у стан. Не знам како сам преживела тај моменат. Можда захваљујући сину комшија који је рекао да има рањених, па помислих да је можда Милош то баш тако рекао. Можда су моји само рањени - прича Весна.

Како даље каже, те вечери, за њих је живот стао.

- Он је подло и подмукло кренуо на моју децу. Да је прво убио њу, лакше би ми било. Теже су ми њене муке јер их је видела обојицу мртве. Њој је прво срце пукло - каже Весна и додаје да је Наташа сат и по након примљеног метка била жива, борила се.

Дечак молио за живот

Пошто је Бориловић сломио стакло на прозору дневне собе, познавајући у душу своје унуке, Весна тврди да је Марко, једно неустрашиво дете стао пред убицу, који га немилосрдно упуцао.

Једанаестогодишњак је у вешу и мокар након туширања истрчао из куће, а за њим је изашао Бориловић, дечак нажалост није имао куд да побегне, стао је испред монструма и молио га речима: ,"Чико Вучко, немојте ме убити, брата сте ми убили". Свему овоме присуствовала је комшиница која је такође била на мети Вука Бориловића, али је преживела крвави пир.

Бориловић је зграбио Машана и убацио га у кућу преко мртвог брата. Наташини покушаји да отме пушку убици и спаси бар старијег сина били су безуспешни. Убио је Машана, а потом Наташи пуцао у главу.

"Нема више љепоте, нема више фудбала, нема више шетње", узвикивао је Бориловић након крвавог пира, а онда наставио редом да сеје смрт. Упадао је комшијама у куће и пуцао, тада је убио још седморо људи и ранио шест.