ХОРОР У СТАРАЧКОМ ДОМУ У ХРВАТСКОЈ: "Нису се овде дошли најести, већ умрети!"
Прича о баки и деди који су били у приватном старачком дому и доживели страшно искуство.
- Прича почиње 2005. год. када је и завршила, јако брзо за пар месеци. Тада те године бака је пала, сломила кук, била на операцји и опоравку, али ју је захватила и старачка деменција, имала је само 71 годину. Будући да су и исто време и мама и тата оболели, тата је ишао на хемотерапије, а мама на тешку гинеколошку операцију, требали су јој месеци опоравка. Брат је професионални возач којег није било целе недеље код куће. Ја сам тада имала 25 година, радила сам у продаји у сменама......једно време сви су били у стану од 30 м2, долазила сам кући, бринула се за све, како се баки погоршало стање одлучили смо је сместити у неки приватни дом - пише читатељка.
Након тога стиже позив да је може довести у дом о којем ништа није знала.
Оскрнављена православна црква код Купреса! ПОТПУНО ДЕМОЛИРАНА СРПСКА СВЕТИЊА! (ВИДЕО)
Ни мртви немају мира: Мушкарац АУТОМ улетео у ГРОБЉЕ, покосио на десетине СПОМЕНИКА, летели неколико метара
ТРАГЕДИЈА ЗА ТРАГЕДИЈОМ: Породична нетрпељивост ЕСКАЛИРАЛА УБИСТВОМ и рањавањем три особе?!
- Одвели смо прво баку, јер је била непокретна, надали се да ће имати добар смештај привремено док се мама и тата не опораве како би се ми даље могли бринути за њу. Након два месеца и деда је хтео ићи код баке да не буде сама без њега, па смо у у исту удомитељску породицу или старачки дом како су се називали сместили и деду. Често сам долазила у посете, већином викендом, јер тада су били дозвољени, када сам дошла једном ненајављено добила сам опомену како могу доћи када није време посета - каже она.
- Та кућа је била за мене кућа зла и тако је и дан данас памтим. На први поглед све је било уредно , чисто, по зидовима Мајка Божја, крунице, распећа, па човек би помислио дивна католичка породица, а у позадини је било свега и свачега. Сећам се тај дан када сам дошла ненајављено, у кухињу за време ручка је био лонац на шпорету, ништа кувано, све чисто и уредно. Знамо ми сви који кувамо да је хрпа суђа и тањира, тамо је у то време било барем 10 људи. Када сам питала шта имају за ручак одговор сам добила 'Нису се они овде дошли најести, већ умрети, није ово хотел'....те речи ми и данас одзвањају у ушима и нисам могла веровати, правдали су се да су они већ појели ручак, а вредна куварица или та власница је већ све опрала и поспремила..... - наставља она.
Каже да је у то време финансирала приватни дом од своје плате, јер њени родитељи нису имали финансијских средстава. Када је дошла по баку да ју одведе код јавног бележника како би јој дала пуномоћ на мировину од 1500 кн и тамо је добила опомену од јавног бележника.
- Рекла ми је да јако добро зна шта ми млади радимо, водимо те старце да потпишу пуномоћ како би ми трошили њихов новац, када сам рекла да ми требају да платим њихов смештај није ми веровала. Морала је изаћи из канцеларије како би непокретна бака која седи у ауту дала свој потпис прстом, јер више није имала снаге да се потпише - препричава.
- Плаћала сам неколико месеци њихов смештај и надала се њиховом опоравку и опоравку своје породице како би их вратили кући и даље се бринули за њих, сваки пут када смо дошли у посету сви ти стари људи су били дезоријентисани као да су их нашопали неким таблетама. Дошли смо у једну посету код баке и деде, он је био покретан и сео с нама у неки дневни боравак, причао је да је добро, али њему по лицу се видело да није, само је причао да нас је желео видети још једном, да му чувам гробно место и стално идем на гробље, обећала сам да хоћу. За време те приче мој деда (који је био очух од моје мајке, али мени је био деда цео живот) преминуо је испред моје мајке и мене, само је затворио очи. Позвали су своју неку породичну лекарку која је констатовала смрт. Још и данас не могу веровати да је преминуо тамо након месец дана боравка - написала је. Након неколико недеља каже да су отишли по баку.
-Опет сам дошла ненајављено и рекла да баку возимо кући. Та власница се извикала на мене и маму шта ћемо ми с њом, рекла сам да јој обуче њену гардеробу и идемо кући. Рекла је да нема никакве њене гардеробе, да је покопала неку жену у њеној гардероби, јер је имала наљепши костим и ципеле у ормару. Бака је имала барем 20 кг мање него кад смо је оставили тамо, била је кост и кожа - наводи даље жена.
- Сећам се једне баке у соби када сам своју возила кући, само тихо ми је рекла ти си своју баку спасила. Нема везе не требе нам роба, треба ми моја бака да је одведем кући, рекла је возите је у пиџами. Имала сам ћебе у ауту и ставила је у тој њиховој пиџами у ауто, пиџама је на себе имале нешто нашивено на рукама и ногама, када сам питала шта је то - рекла је власница да их лакше окрећу.
"НАЈМАЊЕ ТРИ ПУТА САМ СЕ НА НЕБУ СРЕО СА "ЛЕТЕЋИМ ТАЊИРИМА": Преминуо један од најбољих пилота ЈНА Суад Хамзић
ТАРЗАН НОВИ АМБАСАДОР ЦРНЕ ГОРЕ У СРБИЈИ: Подгоричка влада именовала новог посланика у Београду
БЕРИША УМИСЛИО ДА ЈЕ У ВЕЛИКОЈ АЛБАНИЈИ, СМЕТА МУ СРПСКА ЦРКВА: Хоће да спречи ОБНОВУ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ
- Бака је имала декубитусе по целом телу од лежања и тада сам први пут са 25 година сазнала шта су декубитуси. Имали смо среће када смо је довели кући да нам једна жена помаже, која је знала како ју правилно окренути, окупати и нахранити. Након неког времена ситуација се погоршала и бака је завршила у болници у Дуга Реси, где је преминула. Желим рећи да су ми требале године да овако нешто напишем, јер је превелика туга за њима како су нам били добри, пружили пуно љубави, топлине и среће, али се понекад догоде ситуације да се не можемо побринути за своје најмилије и осуђени смо на неке домове, а не знамо шта нас чека. Добра страна приче је Св. Антун у Карловцу, Дом за старије и немоћне Мој други деда када је бака преминула 2006.године молила сам га да прикупим документацију како би га могла пријавити у државни дом где сам знала да неће пролазити нешто ружно. Био је јако љут на мене, јер сам га хтела сместити у дом. Разговарала сам с њим и рекла да ми је само битно да га пријавим, ако се догоди ситуација да неће моћи живети сам или се неће моћи бринути за себе. Требало ми је две добре године да пристане да га пријавим и сада је већ неколико година у дому. Када је и добио место, још је био покретан, сам кувао, ишао у куповину, али када су кренуле повреде и опоравци, сам је тражио да иде у дом. Сада има 87 година, своју тамбурицу и пријатељицу Кату у дому, сваки пута када одем у посету видим да је сретан, има на себи чисту и лепу одећу, има своје лепе испеглане кошуље....хода уз помоћ ходалице али иде до своје пријатељицеМами, тати и свекрви не смем нити споменути Домове за старије иако су сви 60 , надам се да ћу бити здрава и жива да им помогнем да своју старост доживе у својим домовима - испричала је читатељка.
