ХРВАТСКА ЈЕ ПОТОНУЛА: "Прети нам сценарио Латинске Америке"

Хрватска је у трећем овогодишњем тромесечју остварила још један неславан рекорд. Како показују подаци државне статистике и евростатистичара, у трећем овогодишњем кварталу имали су највећи привредни пад у Европској унији.

Хрватски Државни завод за статистику (ДЗС) је објавио дуго очекиване прве процене о БДП-у у трећем тромесечју, по којима је пад привредне активности у Хрватској у том кварталу износио округлих 10 посто у односу на исто лањско раздобље.

Други је то највећи пад хрватског БДП-а откако се у последњих 25 година воде подаци о привредној активности по кварталима. Већи је пад забележен само квартал раније, у другом овогодишњем тромесечју, у ком су имали пролећни локдаун, те када је хрватски БДП, како показују ревидирани подаци државне статистике, потонуо чак 15,5 посто у упоредби с истим лањским раздобљем. 

У Европској унији, произлази из недавног објављених података Еуростата, ни једна чланица није у трећем тромесечју имала толико велик пад БДП-а на годишњој разини.

Сама Унија трећи је квартал закључила с минусом од 4,3 посто, док је међу чланицама које су Еуростату доставиле податке најближе понору у који је коронакриза гурнула хрватску економију била Шпанија, с падом БДП-а од 8,7 посто. С друге стране, најмањи пад економске активности у истом је раздобљу имала Литванија, 1,7 посто на годишњој разини, показују подаци Еуростата.

Овако велик пад хрватске економије и у летним мјесецима, у којима су имали какву-такву туристичку сезону, последица је, упозоравају економисти, превелике оријентације Хрватске на туризам. Иако су сезону изгурали с 50 до 60 посто промета туриста у односу на прошлу годину, њихова је потрошња подбацила, о чему сведоче и подаци о паду промета у продавницама. Последица тога је и знатно слабије пуњење државног буџета.

И све остале компоненте БДП-а и у трећем су кварталу пале. Тако је лична потрошња потонула 7,5 посто, инвестиције су пале три посто, док се извоз роба и услуга смањио готово за трећину у односу на исто лањско раздобље, односно 32,3 посто, а увоз роба и услуга је пао 14,1 посто, показују подаци ДЗС-а.

- Од још већег пада БДП-а спасили су нас грађевински радови, односно инфраструктурни радови који се финансирају новцем из фондова ЕУ, и пољопривреда, али и државна потрошња, код којих је у трећем кварталу забележен раст. Хрватска, нажалост, има неповољну структуру привреде, превише је зависна од туризма и потрошње туриста - оцењује Жељко Ловринчевић из загребачког Економског института.